OBAVEZA PLAĆANJA POREZA I DOPRINOSA U VEZI SA RADOM FIZIČKOG LICA – OSNIVAČA I ZAKONSKOG ZASTUPNIKA PRIVREDNOG DRUŠTVA, PREKO KOGA TO DRUŠTVO, KAO ZAKONSKI ZASTUPNIK DRUGOG PRIVREDNOG DRUŠTVA, VRŠI TU FUNKCIJU

Donosilac: Ministarstvo finansija

Broj: 590351 2026 10520 004 000 011 004

Datum: 16. 4. 2026.

Razmotrili smo Vaš zahtev u vezi sa postojanjem obaveze obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa u slučaju kada fizičko lice – osnivač i zakonski zastupnik jednog privrednog društva koje ima funkciju zakonskog (statutarnog) zastupnika drugog privrednog društva, tu funkciju vrši preko svog zakonskog zastupnika koji je fizičko lica ili fizičkog lica koje je za to ovlašćeno posebnim punomoćjem izdatim u pisanoj formi.

S tim u vezi dajemo odgovor:

Prema odredbama čl. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06-ispravka, 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11-US, 93/12, 114/12-US, 47/13, 48/13-ispravka, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24, 19/25 i 109/25 – u daljem tekstu: Zakon), porez na dohodak građana plaćaju fizička lica koja ostvaruju dohodak, na prihode iz svih izvora, osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom.

Odredbom člana 85. stav 1. tač. 5) i 16) Zakona propisano je da se ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito primanja članova organa uprave pravnog lica, kao i svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.

Osnovica poreza na drugi prihod je oporezivi prihod koji čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%, saglasno odredbi člana 85. stav 3. Zakona.

Porez na dohodak građana na druge prihode plaća se po stopi od 20%, saglasno odredbi člana 86. Stav 1. Zakona.

Po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na ostale prihode ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac (član 99. stav 1. tačka 9) Zakona).

Porez po odbitku za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani jedinstveni uplatni račun u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano (član 101. Zakona).

Odredbom člana 28. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14-dr. zakon, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 138/22, 92/23, 94/24 i 109/25 – u daljem tekstu: Zakon o doprinosima) propisano je da osnovica doprinosa za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Doprinose za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, saglasno odredbi člana 57. stav 1. Zakona o doprinosima, isplatilac je dužan da obračuna, obustavi i uplati prilikom isplate ugovorene naknade.

Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/11, 99/11, 83/14-dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19, 109/21 i 19/25) propisano je da zakonski (statutarni) zastupnici društva u smislu ovog zakona su lica koja su ovim zakonom kao takva određena za svaki pojedini oblik društva.

Zakonski zastupnik društva može biti fizičko lice ili društvo registrovano u Republici Srbiji (član 31. Stav 2. Zakona o privrednim društvima).

Društvo koje ima funkciju zakonskog zastupnika, tu funkciju vrši preko svog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice ili fizičkog lica koje je za to ovlašćeno posebnim punomoćjem izdatim u pisanoj formi (član 31. stav 3. Zakona o privrednim društvima).

Zakonski zastupnici društva i lica iz stava 3. ovog člana registruju se u skladu sa zakonom o registraciji (član 31. stav 4. Zakona o privrednim društvima).

Odredbom člana 393. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano je da ukupna naknada direktora obuhvata zaradu, odnosno naknadu za njegov rad po osnovu ugovora o angažovanju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, a može da obuhvati i pravo na stimulaciju putem dodele akcija, odnosno varanata društva ili drugog društva koje je povezano sa društvom.

Odredbom člana 48. stav 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17, 95/18-autentično tumačenje i 109/25-dr. zakon) propisano je da se međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju ugovorom.

Lice koje obavlja poslove direktora ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom (član 48. stav 5. Zakona o radu).

U pogledu naknade za rad direktora koji je zaključio ugovor o međusobnim pravima, obavezama I odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka I socijalna pitanja, dalo je mišljenje broj: 011-00-406/2018-02 od 24. maja 2018. godine:

„U članu 48. st. 1. i 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US i 113/17) propisano je da direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.

Prema stavu 4. navedenog člana međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom (član 48. Stav 5.).

Prema navedenom, u skladu sa odredbama Zakona o radu može se zaključiti i poseban ugovor o

obavljanju poslova direktora kojim se ne zasniva radni odnos. Direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos ima pravo na naknadu za rad.

Takođe, napominjemo da, u skladu sa Ustavom Republike Srbije svako ima pravo na pravičnu naknadu za rad i niko se tih prava ne može odreći.

Prema tome, imajući u vidu član 48. stav 5. Zakona o radu da lice koje obavlja poslove direktora koji nije zasnovao radni odnos ima pravo na naknadu za rad u skladu sa ugovorom, kao i odredbu Ustava Republike Srbije, mišljenja smo da se naknada za rad ima smatrati obaveznim elementom ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos.“

Imajući u vidu da prema Zakonu o radu lice koje obavlja poslove direktora ima pravo na naknadu za rad I druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom, kao i mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da direktor koji obavlja poslove po osnovu ugovora kojim se ne zasniva radni odnos ima pravo na naknadu za rad i da se naknada za rad smatra obaveznim elementom ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos, saglasno tome kad fizičko lice (u konkretnom slučaju, koje je osnivač i član privrednog društva) obavlja poslove direktora po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, bez zasnivanja radnog odnosa u tom privrednom društvu, postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana na drugi prihod i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovorene naknade za rad

(bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora). Kako je iznos naknade za rad direktora bitan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora i kao takav treba da bude iskazan u tom ugovoru, po osnovu ugovorene naknade (u kojoj su sadržani porez i doprinosi koji se plaćaju na teret lica koje ostvaruje tu naknadu) kao novčanog ekvivalenta za rad direktora, obračunavaju se porez na dohodak građana i pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Porez i doprinose isplatilac obračunava i plaća po odbitku, saglasno čl. 99. i 101. Zakona.

Saglasno tome, kada jedno privredno društvo (npr. privredno društvo „A“) ima funkciju zakonskog (statutarnog) zastupnika drugog privrednog društva (npr. privrednog društva „B“) i, saglasno Zakonu o privrednim društvima, privredno društvo „A“ tu funkciju vrši preko svog zakonskog zastupnika koji je fizičko lice ili fizičkog lica koje je za to ovlašćeno posebnim punomoćjem izdatim u pisanoj formi (član 31. stav 3. Zakona o privrednim društvima) a koje je upisano u registar nadležne organizacije kao fizičko lice zastupnik preko koga privredno društvo „A“ kao zakonski (statutarni) zastupnik privrednog društva „B“ vrši funkciju direktora, smatramo da postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza i pripadajućih doprinosa u vezi sa njegovim radom u svojstvu lica koje je upisano u registar nadležne organizacije kao fizičko lice – zastupnik preko koga privredno društvo „A“ koje ima funkciju zakonskog (statutarnog) zastupnika privrednog društva „B“ vrši funkciju direktora.

Obavezu obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa ima privredno društvo (u navedenom slučaju, privredno društvo „A“) kao isplatilac prihoda fizičkom licu upisanom u registar nadležne organizacije kao zastupnik privrednog društva „B“ kome je zakonski (statutarni) zastupnik u funkciji direktora privredno društvo „A“.

Porez na drugi prihod obračunava se po stopi od 20% koja se primenjuje na osnovicu – oporezivi prihod koju čini bruto prihod (ugovorena naknada) umanjen za normirane troškove od 20% (član 85. stav 3. I član 86. stav 1. Zakona).

Po predmetnom osnovu obračunavaju se i plaćaju pripadajući doprinosi za obavezno socijalno

osiguranje, i to doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje ako je lice osigurano po drugom osnovu.

Osnovica doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana (član 28. stav 1. Zakona o doprinosima).