PRENOS CELOKUPNE IMOVINE PRIVREDNIH DRUŠTAVA NA NOVOOSNOVANO PRIVREDNO DRUŠTVO U POSTUPKU STATUSNE PROMENE SPAJANJE (SA ASPEKTA PDV-A, POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA I POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA)
Donosilac: Ministarstvo finansija
Broj: 187451 2026 10520 004 000 011 004
Datum: 6. 3. 2026.
- Sa aspekta Zakona o porezima na imovinu
Prema odredbi člana 23. stav 1. Zakona o porezima na imovinu („Službeni glasnik RS“, br. 26/01, 45/02 – SUS, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 61/07, 5/09, 101/10, 24/11, 78/11, 57/12 – US, 47/13, 68/14 – dr. zakon, 95/18, 99/18 – US, 86/19, 144/20, 118/21, 138/22, 92/23 i 94/24 – u daljem tekstu: ZPI), porez na prenos apsolutnih prava plaća se kod prenosa uz naknadu, i to:
– prava svojine na nepokretnosti,
– prava intelektualne svojine,
– prava svojine na upotrebljavanom plovilu, odnosno prava svojine na upotrebljavanom vazduhoplovu sa sopstvenim pogonom – osim državnog;
– prava svojine na upotrebljavanom motornom vozilu – osim na mopedu, motokultivatoru, traktoru I radnoj mašini,
– prava korišćenja građevinskog zemljišta, kao i
– prava trajnog korišćenja parking mesta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu.
Porez na prenos apsolutnih prava plaća se i kod davanja građevinskog zemljišta u javnoj svojini u zakup, u skladu sa zakonom koji uređuje planiranje i izgradnju, odnosno vodnog zemljišta u javnoj svojini u zakup, u skladu sa zakonom kojim se uređuju vode, na period duži od jedne godine ili na neodređeno vreme, radi izgradnje objekata (član 23. stav 2. ZPI).
Od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava izuzima se prenos apsolutnog prava iz člana 23. ZPI sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika u statusnoj promeni, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva (član 24a tačka 3) ZPI).
Prema članu 487. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19, 109/21 i 19/25) – u daljem tekstu: Zakon o privrednim društvima), dva
ili više društava mogu se spojiti osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije.
Prema tome, prenos celokupne imovine privrednih društava na novoosnovano privredno društvo koji se vrši u cilju statusne promene spajanje, izuzet je od oporezivanja porezom na prenos apsolutnih prava, ukoliko se ta statusna promena sprovodi u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
- Sa aspekta Zakona o porezu na dobit pravnih lica
Prema odredbi člana 27. stav 1. tačka 1) Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 i 94/24 – u daljem tekstu: ZPDPL), kapitalni dobitak obveznik ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja) nepokretnosti koje je koristio, odnosno koje koristi kao osnovno sredstvo za obavljanje delatnosti uključujući i nepokretnosti u izgradnji.
Saglasno odredbama člana 27. st. 3. i 4. ZPDPL, kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene imovine iz st. 1. i 2. ovog člana (u daljem tekstu: imovina) i njene nabavne cene, utvrđene prema odredbama ovog zakona, a ako je razlika iz stava 3. ovog člana negativna, u pitanju je kapitalni gubitak.
U skladu sa članom 31. stav 1. ZPDPL, statusna promena rezidentnih obveznika izvršena u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva (u daljem tekstu: statusna promena), odlaže nastanak poreske obaveze po osnovu kapitalnih dobitaka.
Poreska obaveza po osnovu kapitalnih dobitaka iz stava 1. ovog člana nastaće u trenutku kad pravno lice koje je imovinu iz člana 27. ovog zakona steklo statusnom promenom izvrši prodaju te imovine (član 31. stav 2. ZPDPL).
Kapitalni dobitak iz stava 2. ovog člana obračunava se kao razlika između prodajne cene imovine i njene nabavne cene koju je platilo pravno lice koje je tu imovinu statusnom promenom prenelo na drugo pravno lice, usklađene na način iz člana 29. ovog zakona od dana nabavke do dana prodaje (član 31. stav 3. ZPDPL).
Prema odredbama člana 63. st. 1. i 2. ZPDPL, poreski obveznik je dužan da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu u kojoj je obračunat porez, za period za koji se utvrđuje porez, a uz poresku prijavu poreski obveznik je dužan da podnese i poreski bilans za period iz stava 1. ovog člana.
Saglasno članu 63. stav 3. ZPDPL, poreska prijava podnosi se u roku od 180 dana od dana isteka perioda za koji se utvrđuje porez.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, u slučaju statusne promene koja ima za posledicu prestanak društva, poreska prijava podnosi se u roku od 60 dana od dana upisa statusne promene u nadležnom registru, a podnosi je pravni sledbenik društva koje je prestalo da postoji u statusnoj promeni. Ukoliko ima više pravnih sledbenika poresku prijavu podnosi zakonski zastupnik društva koje prestaje da postoji usled statusne promene.
Prema zakonu koji uređuje privredna društva, dva ili više društava mogu se spojiti osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije.
Imajući u vidu navedeno, kada društvo, koje učestuje u statusnoj promeni spajanje, prenese na (novo) društvo koje se osniva statusnom promenom (društvo sticalac) nepokretnost, tako izvršenim prenosom odlaže se nastanak poreske obaveze po osnovu kapitalnog dobitka, pri čemu društvo sticalac utvrđuje kapitalni dobitak prilikom (eventualne) prodaje predmetne nepokretnosti, na način propisan članom 31. stav 3. ZPDPL.
- Sa aspekta Zakona o porezu na dodatu vrednost
Saglasno odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, br. 84/04, 86/04-ispravka, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14-dr. zakon, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20, 138/22, 94/24 i 109/25 – u daljem tekstu: ZPDV), predmet oporezivanja PDV su isporuka
dobara i pružanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u
Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, a u skladu sa odredbom člana 4. stav 1. ZPDV, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, isporuka svakog dobra u imovini koja se prenosi smatra se posebnim prometom (član 4. stav 8. ZPDV).
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona (član 5. stav 1. ZPDV).
Prema stavu 8. istog člana ZPDV, kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, svaka usluga koja se pruža prenosom imovine smatra se posebnim prometom.
Odredbom člana 6. stav 1. tačka 1) ZPDV propisano je da se smatra da promet dobara i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost.
Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca (član 6. stav 3. ZPDV).
Prenosilac imovine ili dela imovine iz stava 1. tačka 1) ovog člana dužan je da sticaocu dostavi sve podatke koji se odnose na dobra i usluge koji čine imovinu ili deo imovine čiji je prenos izvršen (član 6. stav 4. ZPDV).
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, ako je ugovorom, odnosno odlukom na osnovu koje se vrši prenos imovine ili dela imovine predviđeno da će se na promet dobara i usluga koji čine imovinu ili deo imovine koji se prenosi obračunati PDV u skladu sa ovim zakonom, smatra se da je taj promet dobara I usluga izvršen (član 6. stav 6. ZPDV).
Prenos celokupne ili dela imovine bliže je uređen Pravilnikom o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS”, br. 37/21, 64/21, 127/21, 49/22, 59/22, 7/23, 15/23, 60/23, 96/23, 116/23, 29/24, 65/24, 73/24, 101/24 i 107/24 – u daljem tekstu: PPDV).
Prema odredbi člana 12. stav 1. PPDV, prenos celokupne imovine kod kojeg se, u smislu člana 6. stav 1. tačka 1) ZPDV, smatra da promet dobara i usluga nije izvršen je prenos celokupne imovine kod:
1) statusne promene privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
2) nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika u formi privrednog društva, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;
3) prodaje, ulaganja, odnosno besteretnog davanja;
4) nasleđivanja.
Saglasno odredbi člana 14a stav 1. PPDV, izuzetno od člana 6. stav 1. tačka 1) ZPDV, ako je ugovorom, odnosno odlukom na osnovu koje se vrši prenos imovine ili dela imovine predviđeno da će se na promet dobara i usluga koji čine imovinu ili deo imovine koji se prenosi obračunati PDV u skladu sa ZPDV, smatra se da je taj promet dobara i usluga izvršen.
Prema odredbi člana 14a stav 2. PPDV, na promet dobara i usluga iz stava 1. ovog člana primenjuju se odredbe ZPDV i ovog pravilnika (određivanje da li za promet postoji obaveza obračunavanja PDV ili ta obaveza ne postoji, po kojoj se poreskoj stopi oporezuje promet i ko se smatra poreskim dužnikom za
promet za koji postoji obaveza obračunavanja PDV i dr.).
Prema tome, kada obveznik PDV izvrši prenos celokupne imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, smatra se da promet dobara i usluga nije izvršen ako su ispunjeni propisani uslovi: da je sticalac obveznik PDV, odnosno da tim prenosom postaje obveznik PDV i da nastavlja da obavlja istu delatnost koju je obavljao prenosilac. Ispunjenost uslova za primenu člana 6. stav 1. tačka 1) ZPDV utvrđuje se na dan prenosa imovine. Ako neki od propisanih uslova nije ispunjen, isporuka svakog dobra u imovini koja se prenosi, odnosno svaka usluga koja se pruža prenosom imovine smatra se posebnim prometom u skladu sa ZPDV. S tim u vezi, navedena pravila primenjuju se i na prenos celokupne imovine u postupku statusne promene spajanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, pri čemu napominjemo da se prenos imovine u postupku statusne promene smatra teretnim pravnim poslom.