Donosilac: Ministarstvo finansija

Broj: 001906343 2026 10520 004 000 011 004

Datum: 8. 5. 2026.

Razmotrili smo vaš zahtev, koji ste dostavili Ministarstvu finansija – Sektoru za fiskalni sistem, i s tim u vezi, dostavljamo vam sledeće mišljenje:

1. Sa aspekta primene Zakona o fiskalizaciji Članom 3. st. 1. i 2. Zakona o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 153/20, 96/21 i 138/22 – u daljem tekstu: ZF), propisano je da je predmet fiskalizacije promet dobra i usluga na malo (u daljem tekstu: promet na malo) i primljeni avans za promet na malo. Prometom na malo smatra se svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja – automata.

Članom 4. st. 1. i 2. ZF propisano je da je obveznik fiskalizacije svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo. Obveznik fiskalizacije je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo i to nezavisno od načina plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uključujući i primljene avanse za budući promet na malo, preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Saglasno članu 6. stav 1. ZF, obveznik fiskalizacije dužan je da u trenutku prometa na malo, uključujući I primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja, koji se sastoji od elemenata (procesor fiskalnih računa i elektronski sistem za izdavanje računa) čija je upotreba odobrena od strane Poreske uprave.

Prema tome, obveznik fiskalizacije dužan je da u trenutku prometa na malo, izda fiskalni račun

korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja, s tim da se fiskalni račun može dostaviti elektronskim putem, isključivo uz saglasnost kupca dobara, odnosno korisnika usluge.

Napominjemo da odredbe Zakona o fiskalizaciji, između ostalog, propisuju obavezu evidentiranja prometa čije vreme se utvrđuje u skladu sa propisima kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, izdavanja fiskalnog računa i postupak fiskalizacije prometa dobara i usluga, ali ne uređuju pitanja momenta nastanka prihoda, priznavanja srazmernog dela procenjenih troškova, niti pitanja naknadne korekcije i usklađivanja rashoda. Navedena pitanja uređuju se propisima kojima se reguliše porez na dobit pravnih lica, kao i primenom relevantnih računovodstvenih standarda.

2. Sa aspekta primene Zakona o porezu na dobit pravnih lica Odredbama člana 6. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15-autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 i 94/24 – u daljem tekstu:

ZPDPL) propisano je da je osnovica poreza na dobit pravnih lica oporeziva dobit, koja se utvrđuje u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (u daljem tekstu: MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), odnosno međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) i propisima Kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom.

Saglasno sa odredbom člana 7. stav 1. ZPDPL, za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.

U skladu sa odredbama člana 23. stav 1. ZPDPL, za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se prihodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI, odnosno MSFI za MSP, i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim prihoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.

U vezi sa pitanjima koja se odnose na momenat priznavanja prihoda, odnosno načina priznavanja rashoda (u poslovnim knjigama obveznika) u situaciji opisanoj u podnetom dopisu, obratili smo se Sektoru za finansijski sistem, kao nadležnom za tumačenje propisa o računovodstvu, koji nam je

dostavio sledeći odgovor: „Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 73/19 i 44/21 – dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon), uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti I nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

U predmetnom zahtevu koji nam je dostavljen, između ostalog, navedeno je sledeće:

• „Privredno društvo (u daljem tekstu: Prodavac) se bavi izgradnjom stambenih zgrada namenjenih daljoj prodaji. Primenjuje računovodstvene standarde MSFI za MSP. Pre fizičkog završetka izgradnje I dobijanja upotrebne dozvole, Prodavac je sa kupcima prvog stana zaključio ugovore i naplatio celokupan iznos kupoprodajne cene;
• Shodno propisima o fiskalizaciji, Prodavac je izdao konačne fiskalne račune (promet prodaja) pre nego što je objekat računovodstveno završen. Na osnovu ovih računa, kupci su ostvarili pravo i realizovali povraćaj PDV-a po osnovu kupovine prvog stana.
• U poslovnim knjigama, troškovi izgradnje se vode na zalihama (nedovršena proizvodnja/učinci), a objekat još uvek nije preknjižen na gotove proizvode niti je izvršena primopredaja ključeva.”

U skladu sa MSFI za MSP, Odeljak 23: Prihodi paragraf 23.10 propisuje da se prihod od prodaje dobara priznaje kada su ispunjeni svi sledeći uslovi:

(a) entitet je na kupca preneo značajne rizike i koristi od vlasništva nad robom;

(b) entitet ne zadržava učešće u upravljanju prodatom robom u meri koja se obično povezuje sa

vlasništvom, niti zadržava efektivnu kontrolu nad prodatom robom;

(c) iznos prihoda se može pouzdano izmeriti;

(d) verovatan je priliv ekonomske koristi povezane sa tom transakcijom u entitet; i

(e) troškovi koji su nastali ili troškovi koji će nastati u datoj transakciji mogu se pouzdano izmeriti.

Takođe, paragraf 23.11 MSFI za MSP ukazuje da se procena prenosa rizika i koristi zasniva na suštini transakcije, a ne na formalnim aspektima (Ocena toga kada je entitet preneo značajne rizike i koristi od vlasništva na kupca zahteva ispitivanje okolnosti date transakcije. U najvećem broju slučajeva, prenos rizika i koristi od vlasništva podudara se sa prenosom zakonskog vlasništva ili sa prenosom poseda nakupca. Ovo je slučaj kod većine prodaja na malo. U drugim slučajevima, vreme prenosa rizika I vlasništva se ne podudara sa vremenom prenosa zakonskog vlasništva ili prenosa poseda).

U konkretnom slučaju, imajući u vidu da objekat nije završen, nije pribavljena upotrebna dozvola, kao I da nije izvršena primopredaja nepokretnosti, nisu ispunjeni uslovi iz paragrafa 23.10 (a) i (b) MSFI za MSP, te se prihod ne može priznati.

Izdavanje konačnog fiskalnog računa u skladu sa propisima o fiskalizaciji, kao ni naplata ugovorene cene, ne utiču na moment priznavanja prihoda u smislu MSFI za MSP. Primljena sredstva se, u skladu sa Odeljkom 2: Koncepti i sveobuhvatni principi (paragraf 2.36 – obaveze) MSFI za MSP, priznaju kao obaveza po osnovu primljenih avansa.

Saglasno Odeljku 13: Zalihe MSFI za MSP propisano je da se zalihe priznaju kao sredstvo, kao i da se trošak zaliha priznaje kao rashod u periodu u kojem se priznaje i povezani prihod.

Troškovi izgradnje nepokretnosti do momenta prodaje evidentiraju se kao nedovršena proizvodnja, odnosno zalihe. Takođe, Odeljak 2: Koncepti i sveobuhvatni principi utvrđuje načelo sučeljavanja Prihoda i rashoda, odnosno da se rashodi priznaju u Bilansu uspeha kada postoji direktna povezanost sa prihodima.

Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da se u konkretnom slučaju prihod od prodaje stanova priznaje u skladu sa paragrafom 23.10 MSFI za MSP, odnosno u momentu prenosa rizika i koristi (primopredaja), a ne u momentu izdavanja fiskalnog računa. Primljena sredstva do tog momenta predstavljaju obavezu (avanse). Troškovi izgradnje se evidentiraju kao zalihe i priznaju kao rashod tek u periodu u kojem se priznaje prihod (paragraf 13.20)“.

S tim u vezi, a imajući u vidu da se oporeziva dobit utvrđuje u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha (koji je sačinjen u skladu sa propisima o računovodstvu) na način propisan ZPDPL, smatramo da se u poreskom periodu u kom obveznik, saglasno citiranom mišljenju, prizna i iskaže u svojim poslovnim knjigama prihode (od prodaje stanova), odnosno evidentira troškove izgradnje istih, tako iskazani prihodi i rashodi priznaju u poreskom bilansu u skladu sa čl. 7. i 23. ZPDPL.