Da li se plaća porez po odbitku prilikom vraćanja nerezidentnom pravnom licu celokupne vrednosti zajma primljenog u kriptovaluti, koji u sebi sadrži inicijalnu vrednost finansijskog derivata usklađenu do momenta vraćanja, u skladu sa računovodstvenim propisima
Ministarstvo finansija
3959186 2025 10520 004 000 011 004
- 10. 2025.
Razmotrili smo zahtev koji se odnosi na davanje odgovora po pitanju obaveze obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku u skladu sa članom 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 i 94/24 – u daljem tekstu: Zakon), i s tim u vezi, obaveštavamo vas o sledećem:
U skladu sa članom 40. stav 1. tačka 3) Zakona, ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno, porez na dobit po odbitku po stopi od 20% obračunava se i plaća na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu kamata.
U konkretnom slučaju, obveznik je, u cilju kupovine nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije, zaključio ugovor o zajmu sa nerezidentnim pravnim licem u skladu sa kojim je nerezident (kao zajmodavac) preneo obvezniku iznos zajma u kriptovaluti tj. digitalnoj imovini. Na predmetni zajam obračunava se kamata na godišnjem nivou pa je, shodno ugovoru, obveznik (kao zajmoprimac) dužan da nerezidentu vrati iznos osnovnog duga uz dodat iznos kamate (koja se obračunava u procentu primenjenom na osnovni dug u kriptovaluti). Kako dalje navodite u sadržini podnetog zahteva, a imajući u vidu da je zajam primljen u kriptovaluti, obaveza po ovom osnovu (u skladu sa propisima o računovodstvu i tumačenjima ovog ministarstva) predstavlja finansijski derivat, a ne zajam, pa je, s tim u vezi, obveznik dužan da na godišnjem nivou vrši usklađivanje finansijskog derivata po osnovu fer vrednosti. U trenutku vraćanja duga, iznos obaveze će biti prilagođen prema trenutnoj vrednosti kriptovalute, uzimajući u obzir sva povećanja i smanjenja vrednosti finansijskog derivata do kojih je došlo primenom pravila o vrednovanju finansijskog derivata. S tim u vezi, postavlja se pitanje da li je obveznik, u slučaju isplate tj. vraćanja celokupne vrednosti zajma primljenog u kriptovaluti koji u sebi sadrži inicijalnu vrednost finansijskog derivata usklađenu do momenta vraćanja u skladu računovodstvenim propisima, dužan da obračuna i plati porez po odbitku u skladu sa članom 40. stav 1. tačka 3) Zakona.
Saglasno navedenom, ukoliko obveznik (u skladu sa propisima o računovodstvu, kao i stavovima iznetim u Mišljenju ovog ministarstva broj: 2220223 2025 10520 004 000 011 004 od 30. juna 2025. godine) obavezu po osnovu zajma primljenog u kriptovaluti evidentira u svojim poslovnim knjigama kao finansijski derivat koji na godišnjem nivou odmerava po fer vrednosti (uz uključivanje iznosa kamate kao povećanje fer vrednosti), uz evidentiranje svih dobitaka ili gubitaka kroz Bilans uspeha (kao usklađivanje vrednosti odobrenog zajma) smatramo da prilikom isplate celokupne vrednosti zajma primljenog u kriptovaluti nerezidentnom pravnom licu (kao zajmodavcu) ne postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku u skladu sa članom 40. stav 1. Zakona.