OBAVEZA PO POZAJMICI U DIGITALNOJ VALUTI VODI SE KAO OBAVEZA PO FER VREDNOSTI KROZ BILANS USPEHA ZBOG UGRAĐENOG FINANSIJSKOG DERIVATA, A PRIPADAJUĆA KAMATA PRIZNAJE SE KAO DEO PROMENE TE FER VREDNOSTI (UMESTO KAO RASHOD KAMATE)

Ministarstvo finansija

2220223 2025 10520 004 000 011 004

10. 6. 2025.

U vezi sa vašim dopisom od 28. maja 2025. godine, a koji se odnosi na zahtev AB kojim se od Sektora za finansijski sistem traži odgovor na pitanje da li obračunati iznos dobijen primenom ugovorene „kamatne“ stope predstavlja (za obveznika) rashod kamate koji se, kao takav, evidentira u poslovnim knjigama obveznika ili obračunati iznos (shodno navodima iz predmetnog dopisa) predstavlja usklađivanje vrednosti odobrenog zajma koji se u Bilansu uspeha evidentira kao dobitak (ili gubitak), iz nadležnosti propisa o računovodstvu, obaveštavamo vas o sledećem:

Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br: 73/19 i 44/21 – dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine, uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

U predmetnom zahtevu koji nam je dostavljen, između ostalog, navedeno je sledeće:

– „Obveznik je srpsko društvo sa ograničenom odgovornošću, poreski rezident Republike Srbije, razvrstano u mikro društvo koje primenjuje MSFI za MSP (u daljem tekstu: Obveznik). Obveznik nije lice koje posluje u oblasti digitalne imovine. Obveznik je zaključio ugovor o zajmu sa inostranim društvom koje je povezano lice u smislu odredbi Zakona, za potrebe kupovine nepokretne imovine u Republici Srbiji, osnovnog sredstva. U skladu sa ugovorom o zajmu, zajmodavac je Obvezniku preneo iznos zajma u kriptovaluti/digitalnoj imovini (USDt). Konačno, u skladu sa ugovorom o zajmu, na zajam se obračunava „kamata“ na godišnjem nivou i zajmoprimac je dužan da, u dogovorenom roku, vrati zajmodavcu određeni iznos osnovnog duga, uz dodati iznos „kamate“ (koja se, takođe, obračunava u procentu primenjenom na osnovni dug u kriptovaluti);

– Obveznik je nepokretnost u vezi sa kojom je i primio zajam, nabavio od drugog srpskog pravnog lica, te je kupoprodajnu cenu plaćao u dinarima. U skladu sa tim, Obveznik je primljene kriptovalute prodao preko ovlašćene menjačnice. U trenutku kada bude bio dužan da vrati iznos zajma sa „kamatom“, namera je Obveznika da, preko ovlašćene menjačnice, pribavi kriptovalute u odgovarajućem iznosu (a prema dogovoru sa zajmodavcem o načinu otplate);

– Kako je zajam primljen u kriptovaluti, njegov računovodstveni tretman je drugačiji u odnosu na zajam dat u redovnoj, tzv. fiat valuti. Shodno tome, obaveza po ovom zajmu je evidentirana u knjigama društva kao finansijski derivat;

– Prethodno navedeni računovodstveni tretman proizilazi iz razloga što „kamata“ koja je predviđena ugovorima o zajmu u konkretnom slučaju ne predstavlja zaštitu od kreditnog rizika (jer je u pitanju derivat, a ne uobičajeni zajam), niti od promene vrednosti novca kroz vreme  (jer kriptovaluta nije novac, odnosno zakonsko sredstvo plaćanja), već je u pitanju profitna marža (prinos na uloženu digitalnu imovinu – kriptovalutu).  U skladu sa navedenim, obračunati iznos dobijen primenom ugovorne „kamate“ stope, takođe predstavlja usklađivanje vrednosti odobrenog zajma i evidentira se kao dobitak/gubitak od usklađivanja na Bilansu uspeha (a ne kao rashod kamate);

– Posledično, Obveznik je na godišnjem nivou dužan je da usklađuje vrednost finansijskog derivata primenom fer vrednosti (dakle, može doći do povećanja ili smanjenja fer vrednosti). Dakle, „kamata“ koja je  predviđena ugovorom, evidentira se na godišnjem nivou kroz uvećanje vrednosti obaveze/finansijskog derivata (drugim rečima, ne radi se o trošku kamata u pravom smislu, već se na „kamatu“ gleda kao na deo vrednovanja finansijske obaveze). Iznos „kamate“ se u knjigama Obveznika priznaje kroz promenu fer vrednosti obaveze u trenutku kada se obračunava, na inicijalni iznos duga. Sva uvećanja i umanjenja vrednosti evidentiraju se na godišnjem nivou kroz Bilans uspeha.“

Saglasno odredbama člana 2. tačka 4) Zakona Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), u smislu ovog zakona, su: Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje (Conceptual Framework for Financial Reporting), Međunarodni računovodstveni standardi – MRS (International Accounting Standards – IAS), Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja – MSFI (International Financial Reporting Standards – IFRS), tumačenja izdata od strane Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda (International Financial Reporting Interpretations Committee – IFRIC), čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo). Prevod MSFI koji utvrđuje i objavljuje Ministarstvo čine Konceptualni okvir za finansijsko izveštavanje, osnovni tekstovi MRS i MSFI izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, kao i tumačenja izdata od Komiteta za tumačenje računovodstvenih standarda, u obliku u kojem su izdati, i koji ne uključuju osnove za zaključivanje, ilustrujuće primere, smernice, komentare, suprotna mišljenja, razrađene primere i drugi dopunski objašnjavajući materijal koji može da se usvoji u vezi sa standardima, odnosno tumačenjima, osim ako se izričito ne navodi da je on sastavni deo standarda, odnosno tumačenja.

U skladu sa odredbom člana 24. Zakona, za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima velika pravna lica, pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja (matična pravna lica), javna društva, odnosno društva koja se pripremaju da postanu javna, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, nezavisno od veličine, primenjuju MSFI.

U zahtevu je navedeno da obveznik primenjuje MSFI za MSP prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja, a u nastavku su citirani tzv. kompletni standardi (MSFI). Međutim, ukazujemo da obveznici koji primenjuju MSFI za MSP mogu priznavanje i vrednovanje finansijskih instrumenata vršiti u skladu sa kompletnim MSFI, pa mišljenje u nastavku dajemo s aspekta primene kompletnih MSFI.

Shodno definiciji datoj u Prilogu A MSFI 9: Finansijski instrumenti (u daljem tekstu: MSFI 9), derivat je finansijski instrument ili drugi ugovor pod delokrugom ovog standarda koji ima sve tri sledeće karakteristike:

(a) njegova vrednost se menja kao odgovor na promene određene kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa ili stope cene, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa ili slične varijable, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable, ta varijabla nije određena za jednu od ugovornih strana (nekad se naziva „osnovnim“);
(b) ne zahteva početnu neto investiciju ili početnu neto investiciju koja je manja nego što bi to zahtevale druge vrste ugovora za koje se očekuje da slično reaguju na promene faktora tržišta;
(c) izmiruje se na budući datum.

Saglasno paragrafu 4.1.3 MSFI 9: za svrhe primene paragrafa 4.1.2(b) i 4.1.2A(b):

(a) glavnica je fer vrednost finansijskog sredstva pri početnom priznavanju. Paragraf B4.1.7B obezbeđuje dodatno uputstvo o značenju termina glavnice.
(b) kamata se sastoji iz naknade za vremensku vrednost novca, za kreditni rizik povezan sa neizmirenim iznosom glavnice tokom određenog vremenskog perioda i za druge osnovne rizike i troškove pozajmljivanja, kao i za profitnu maržu. Paragrafi B4.1.7A i B4.1.9A-B4.1.9E obezbeđuju dodatno uputstvo o značenju termina kamate, uključujući i značenje vremenske vrednosti novca.

Prema paragrafu B4.1.7A MSFI 9, ugovorni tokovi gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice su u skladu sa osnovnim aranžmanom o pozajmici. U osnovnom aranžmanu o pozajmici, razmatranje vremenske vrednosti novca (videti paragrafe B4.19A-B4.19E) i kreditnog rizika obično su najznačajniji elementi kamate. Međutim, u ovakvom aranžmanu, kamata takođe može da obuhvata naknadu za druge osnovne rizike pozajmljivanja (na primer, rizik po osnovu likvidnosti) i troškova (na primer, administrativni troškovi) povezane sa držanjem finansijskog sredstva na određeni vremenski period. Pored toga, kamata može da obuhvata profitnu maržu koja je u skladu sa osnovnim aranžmanom o pozajmici. U ekstremnim ekonomskim okolnostima, kamata može biti negativna, na primer, nosilac finansijskog sredstva eksplicitno ili implicitno plaća deponovanje svog novca u određenom vremenskom periodu (i ta naknada je veća od naknade koju nosilac dobija za vremensku vrednost novca, kreditni rizik i druge osnovne rizike i troškove). Međutim, ugovorni uslovi koji uvode izloženost rizicima ili promenljivost ugovornih tokova gotovine koji nisu povezani sa osnovnim aranžmanom o pozajmljivanju, kao što su izloženost promenama u cenama kapitala ili cenama robe, ne uzrokuju nastanak ugovornih tokova gotovine koji su isključivo isplate glavnice i kamate na neizmireni iznos glavnice. Stvoreno ili kupljeno finansijsko sredstvo može da bude osnovni aranžman o pozajmici bez obzira na to da li je u svom pravnom obliku zajam.

U skladu sa MSFI 9, paragraf 4.2.1 propisano je da entitet treba da klasifikuje sve finansijske obaveze naknadno odmerene po amortizovanoj vrednosti, osim za:

(a) finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Takve obaveze, uključujući derivate koji su obaveze, treba naknadno da se odmeravaju po fer vrednosti; 
(b) finansijske obaveze koje nastaju kada se transfer finansijskog sredstva ne kvalifikuje za prestanak priznavanja ili kada se primenjuje pristup stalnog učešća Paragrafi 3.2.15 i 3.2.17 se primenjuju za odmeravanje takvih finansijskih obaveza;
(c) ugovore o finansijskoj garanciji. Nakon početnog priznavanja, izdavalac takvog ugovora treba (osim ako se ne primenjuju paragraf 4.2.1(a) ili (b)) da ga odmerava prema višoj vrednosti između:

(i) iznosa rezervisanja za gubitke određenog u skladu sa Odeljkom 5.5. i
(ii) iznosa koji je priznavan na početku (videti paragraf 43) manje, kada je to prikladno, ukupni iznos prihoda priznat u skladu sa principima MSFI 15.

(d) obaveze obezbeđivanja zajma po kamatnoj stopi nižoj od tržišne. Emitent takve obaveze treba (osim ako se ne primenjuje paragraf 4.2.1(a)) da je odmerava prema višoj vrednosti između:

(i) iznosa rezervisanja za gubitke određenog u skladu sa Odeljkom 5.5; i
(ii) iznosa koji je priznavan na početku (videti paragraf 5.1.1) manje, kada je to prikladno, ukupni iznos prihoda priznat u skladu sa principima MSFI 15 .

(e) potencijalne naknade koje priznaje sticalac u poslovnoj kombinaciji na koju se primenjuje MSFI 3. Takva potencijalna naknada treba naknadno da se odmerava po fer vrednosti sa promenama koje se priznaju u Bilansu uspeha.

Saglasno MSFI 9, paragraf 4.3.1. ugrađeni derivat je komponenta hibridnog (kombinovanog) instrumenta sa takvim uticajem da neki tokovi gotovine kombinovanog instrumenta, koji pored ugrađenog derivata sadrži i nederivatni osnovni (matični) ugovor, variraju na sličan način kao što je to kod samostalnog derivata. Ugrađeni derivat uzrokuje da se neki ili svi tokovi gotovine, koje bi inače zahtevao ugovor, menjaju na osnovu određene kamatne stope, cene finansijskog instrumenta, cene robe, deviznog kursa, indeksa cena ili stopa, kreditnog rejtinga ili kreditnog indeksa, ili druge varijable, pod uslovom da u slučaju nefinansijske varijable, ta varijabla nije specifična za neku ugovornu stranu. Derivat koji je povezan sa finansijskim instrumentom, ali se prema ugovoru može preneti nezavisno od tog instrumenta, ili ima različitu drugu ugovornu stranu u odnosu na taj instrument, ne predstavlja ugrađeni derivat, već poseban finansijski instrument.

U skladu sa MSFI 9. paragraf 5.7.1. dobitak ili gubitak po osnovu finansijskog sredstva ili finansijske obaveze koji se odmerava po fer vrednosti treba da se prizna u Bilansu uspeha osim ako:

(a) je deo odnosa hedžinga (videti paragrafe 6.5.8-6.5.14 i, ako je primenljivo, paragrafe 89-94, IAS 39 za računovodstvo hedžinga po fer vrednosti za hedžinga rizika kamatne stope portfelja).
(b) je investicija u instrument kapitala i entitet je odlučio da prezentuje dobitke i gubitke po osnovu te investicije u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.5;
(c) je finansijska obaveza označena po fer vrednosti kroz bilans uspeha i od entiteta se zahteva da prezentuje efekte promena kreditnog rizika obaveze u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.7.; ili
(d) je finansijsko sredstvo odmereno po fer vrednosti kroz ostali ukupni rezultat u skladu sa paragrafom 4.1.2A i od entiteta se zahteva da prizna neke promene fer vrednosti u ostalom ukupnom rezultatu u skladu sa paragrafom 5.7.10.

U skladu sa članom 31. stav 10. Pravilnika o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike („Službeni glasnik RS”, broj 89/20, u daljem tekstu: Pravilnik), propisano je da se na računu 428 – Obaveze po osnovu finansijskih derivata, iskazuju obaveze po osnovu finansijskih derivata, koje uključuju i sve efekte promene vrednosti ovih derivata evidentirane u okviru prihoda i rashoda ili u okviru kapitala. Na posebnim računima otvorenim u okviru ovog računa, iskazuju se derivati u skladu sa njihovom namenom.

Dodatno ukazujemo da se, saglasno Pravilniku, prihodi i rashodi od usklađivanja vrednosti finansijskih derivata i finansijskih sredstava koja se iskazuju po fer vrednosti kroz Bilans uspeha, evidentiraju u poslovnim knjigama obveznika na odgovarajućim računima prihoda (686), odnosno rashoda (586).

Takođe, ovim putem napominjemo da je Ministarstvo finansija objavilo: Objašnjenje u vezi sa računovodstvenim priznavanjem, vrednovanjem i načinom knjiženja digitalne imovine u poslovnim knjigama obveznika pod brojem: 401-00-50 9/2021-16 od 1. februara 2021. godine, koje je javno dostupno na internet stranici Ministarstva.

Imajući u vidu sve navedeno, smatramo da u konkretnom slučaju pomenuti zajam (kao i kamata obračunata na isti) koji je dat u kriptovaluti ispunjava sva tri uslova iz definicije derivata (finansijski instrument) saglasno MSFI 9, s obzirom da: 1) njegova vrednost zavisi od promena tržišne vrednosti konkretne digitalne imovine (kriptovalute) na koje obveznik nema uticaja, 2) ne zahteva početnu neto investiciju – u pitanju je zajam, i 3) izmiruje se na budući datum (po isteku roka za vraćanje osnovnog duga i kamate).

Što se tiče računovodstvenog tretmana obaveze po osnovu zajma (uz uključivanje iznosa kamate) primljenog u kriptovaluti, a kako prema podacima iz zahteva ugovor o zajmu sadrži ugrađeni finansijski derivat čija se vrednost menja prema promeni tržišne vrednosti konkretne digitalne imovine, mišljenja smo da bi obveznik u svojim poslovnim knjigama trebalo da pomenutu obavezu evidentira kao finansijski derivat saglasno odredbama MSFI 9, koji na godišnjem nivou odmerava po fer vrednosti (uz uključivanje iznosa kamate kao povećanje fer vrednosti derivata), uz evidentiranje svih dobitaka ili gubitaka kroz Bilans uspeha (usklađivanje vrednosti odobrenog zajma) na odgovarajućim računima u skladu sa Pravilnikom.