PONDERISANA PROSEČNA CENA ZALIHA MOŽE SE OBRAČUNAVATI POSLE SVAKE NABAVKE ILI PERIODIČNO – NPR. NA KRAJU SVAKOG MESECA

Ministarstvo finansija
3931199 2025 10520 008 000 011 004
9. 10. 2025.
U vezi sa vašim dopisom broj: 3931199 2025 10520 008 000 011 004 od 29. septembra 2025. godine, a radi davanja mišljenja povodom pitanja u vezi sa obračunom vrednosti izlaza sa zaliha primenom prosečne ponderisane cene, iz nadležnosti Sektora za finansijski sistem, obaveštavamo vas o sledećem: Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br: 73/19 i 44/21 – dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu 1. januara 2020. godine, uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija
računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.
Odredbama člana 11. Zakona propisano je da se računovodstvena isprava nakon njenog sastavljanja kod pravnog lica, odnosno preduzetnika ili njenog prijema od drugih lica, dostavlja na knjiženje najkasnije u roku od pet radnih dana od dana kada je poslovna promena nastala, odnosno u roku od pet radnih dana od datuma prijema (u navedenom roku se mora izvršiti i kontrola verodostojnosti računovodstvene isprave).
Lica koja vode poslovne knjige, posle sprovedene kontrole primljenih računovodstvenih isprava, dužna su da računovodstvene isprave proknjiže u poslovnim knjigama najkasnije u roku od pet radnih dana od dana prijema.
Odredbama paragrafa 13.18 Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP) propisano je da entitet treba da odmerava nabavnu vrednost/cenu koštanja zaliha, osim zaliha kojima se bavi paragraf 13.17, korišćenjem FIFO metoda („prvi ulaz–prvi izlaz“) ili metoda ponderisanog prosečnog troška. Entitet treba da koristi istu formulu za sve zalihe koje su slične prirode ili koje entitet koristi u slične svrhe. Kada su u pitanju zalihe različite prirode ili upotrebe, može da bude opravdano korišćenje različitih formula. Ovaj Standard ne dozvoljava LIFO metod („poslednji ulaz–prvi izlaz“). Prema paragrafu 25. MRS 2: Zalihe, nabavna vrednost/cena koštanja zaliha, osim u slučaju zaliha koje su obrađene u paragrafu 23, utvrđuje se primenom FIFO metoda
(„prvi ulaz–prvi izlaz“) ili metoda ponderisanog prosečnog troška. Entitet koristi isti metod za sve zalihe koje su slične prirode ili koje entitet koristi u slične svrhe. Kada su u pitanju zalihe različite prirode ili upotrebe može da bude opravdana primena različitih metoda obračuna izlazne vrednosti zaliha. Saglasno paragrafu 27. MRS 2, propisano je da FIFO metod polazi od pretpostavke da se stavke zaliha koje su najranije nabavljene ili proizvedene, prve i prodaju, iz čega proizilazi da su stavke, koje ostaju na zalihama na kraju perioda, poslednje nabavljene ili proizvedene. Prema metodu prosečnog ponderisanog troška, obračun izlazne vrednosti svake stavke određuje se na osnovu ponderisanog proseka vrednosti sličnih stavki na početku perioda i vrednosti sličnih stavki kupljenih ili proizvedenih tokom datog perioda. Prosek se može izračunavati periodično ili prilikom primanja svake naredne isporuke, zavisno od okolnosti u samom entitetu. Imajući u vidu gore navedeno, prema našem mišljenju pravno lice može da računa prosečnu ponderisanu cenu u skladu sa svojim potrebama i prema usvojenim računovodstvenim politikama (na osnovu kojih utvrđuje da li prosečnu cenu računa nakon svakog izlaza sa zaliha ili na mesečnom nivou). Međutim, napominjemo da izlaz sa zaliha pravno lice mora evidentirati (proknjižiti) u poslovnim knjigama u skladu sa Zakonom predviđenim rokovima (pomenuti član 11. Zakona), a svođenje rashoda je neophodno uraditi najkasnije poslednjeg dana izveštajnog perioda, odnosno pod tim datumom.