NASTUPANJE ZAKONSKE ZASTARELOSTI IZUZETNO JE VAŽNO ZA PROCENU OBEZVREĐENJA POTRAŽIVANJA, ALI NIJE ODLUČUJUĆI FAKTOR

Ministarstvo finansija

004148562 2025 10520 016 000 011 004

27. 10. 2025.

Obratili ste se Ministarstvu finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) zahtevom za davanje mišljenja od 13. oktobra 2025. godine u vezi sa sledećim pitanjima:

1. Da li je ugovorno pravo na tokove gotovine od finansijskog sredstva prestalo da važi u situaciji kada je protekao rok zastarelosti, posebno uzimajući u obzir činjenicu da je ugovorno pravo ustanovljeno sa osnivačem i licima gde je osnivač solidarni jemac, u smislu člana 14. stav 3. Zakona o stečaju, a isti jasno pokazuje volju da svoje obaveze plati, nedavanjem saglasnosti da se izvrši otpis potraživanja u smislu odluke nadzornog odbora javnog komunalnog preduzeća?
2. Da li je za primenu odredaba Poglavlja 3. tačke 2. podtačka 3 (a) MSFI 9 – Finansijski instrumenti, prilikom procene naplativosti potraživanja u poslovanju sa drugim privrednim subjektima, protek roka zastarelosti odlučujući faktor prilikom procene naplativosti istih i eventualnog prestanka priznavanja?

Imajući u vidu sadržinu dostavljenog zahteva, na osnovu člana 80. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS”, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon), iz nadležnosti propisa o računovodstvu, Ministarstvo daje sledeće mišljenje:

Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS”, br. 73/19 i 44/21 – dr. zakon, u daljem tekstu: Zakon) uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika, organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

U predmetnom zahtevu koji nam je dostavljen, između ostalog navedeno je sledeće:

– „Javno komunalno preduzeće AB prilikom sačinjavanja finansijskih izveštaja primenjuje pune standardne finansijskog izveštavanja;

– Osnivač komunalnog preduzeća je grad i osnivačkim aktom je predviđen nadzorni odbor koji kontroliše rad direktora i čine ga tri člana koje imenuje osnivač, pri tom jedan je član iz redova zaposlenih. Jedno od ovlašćenja nadzornog odbora je i davanje saglasnosti na otpis nenaplaćenih i spornih potraživanja. Javno komunalno preduzeće u svom poslovanju vrši komunalne usluge po osnovu ugovora sa osnivačem na godišnjem nivou i prema trećim licima;

– U poslovanju sa osnivačem, mesnim zajednicama osnovanim na teritoriji lokalne samouprave i privrednim subjektima kojima je takođe osnivač grad u poslovnim knjigama javnog komunalnog preduzeća se iskazuju potraživanja za koja je protekao ugovoreni rok naplate i za koji se vrši ispravka vrednosti prilikom procene na dan balansiranja;

– Do konačne naplate ovih potraživanja obično prođe više godina i skrećemo pažnju da nadzorni odbor, kao ovlašćeni organ, ni za jedno potraživanje prema osnivaču, mesnim zajednicama i privrednim subjektima gde je grad osnivač, ne daje saglasnost za otpis potraživanja nevezano za razlog, posebno ako je nastupio protek roka zastarelosti.”

Odredbama paragrafa 3.1.1. MSFI 9: Finansijski instrumenti, propisano je da entitet treba da prizna finansijsko sredstvo ili finansijsku obavezu u svom izveštaju o finansijskoj poziciji samo onda kada entitet postane jedna od strana na koju se odnose ugovorne odredbe instrumenta (videti paragrafe B3.1.1 i B3.1.2). Kada entitet prvi put priznaje finansijsko sredstvo, treba da ga klasifikuje u skladu sa paragrafima 4.1.1-4.1.5 i da ga odmerava u skladu sa paragrafima 5.1.1-5.1.3. Kada entitet prvi put priznaje finansijsku obavezu, treba da je klasifikuje u skladu sa paragrafima 4.2.1 i 4.2.2 i da je odmerava u skladu sa paragrafom 5.1.1.

Paragrafom 3.2.3 MSFI 9 propisano je da entitet treba da prestane da priznaje finansijsko sredstvo samo kada:

(a) ugovorna prava na tokove gotovine od finansijskog sredstva prestanu da važe; ili

(b) prenese finansijsko sredstvo kako je izneto u paragrafima 3.2.4 i 3.2.5 i taj prenos se kvalifikuje za prestanak priznavanja u skladu sa paragrafom 3.2.6.

Paragrafom 3.2.15 MSFI 9 propisano je da ako prenos nema za rezultat prestanak priznavanja zato što je entitet zadržao u značajnoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad prenetim sredstvom, entitet treba da nastavi da priznaje preneto sredstvo u celini i da priznaje finansijsku obavezu za primljenu naknadu. U narednim periodima, entitet treba da priznaje svaki prihod po osnovu prenetog sredstva i svaki rashod po osnovu finansijske obaveze.

Imajući u vidu navedeno, u nastavku su odgovori na postavljena pitanja iz zahteva:

1. S obzirom da se pitanje odnosi na tumačenje Zakona o stečaju, a ne propisa o računovodstvu, ukazujemo da je o ovom pitanju neophodno pribaviti izjašnjenje nadležnog Ministarstva privrede. 
2. Što se tiče ovog pitanja, mišljenja smo da, sa stanovišta primene MSFI 9, protek roka zastarelosti, iako izuzetno važan faktor, ne mora biti i odlučujući prilikom procene naplativosti određenih potraživanja. Naime, protek roka svakako može biti jako indikativan i važan signal da je kreditni rizik povećan i da je moguća neizvesnost u naplati.

Međutim, MSFI 9 zahteva procenu rukovodstva koja treba da bude zasnovana na razumnoj i podržanoj informaciji o prošlosti, sadašnjim uslovima i budućim očekivanjima, a svakako ne samo na bazi broja dana kašnjenja u naplati. Dakle, ako je samo rok za naplatu potraživanja zastareo, ali drugi podaci pokazuju da postoji određena šansa za naplatu (npr. dužnik je likvidan, postoji data garancija za naplatu, nema drugih negativnih indikatora i dr.) smatramo da u konkretnom slučaju preduzeće AB ne bi trebalo da prestane sa priznavanjem potraživanja.

Dodatno ukazujemo da je, ukoliko je iznos konkretnih potraživanja materijalno značajan (nije navedeno u zahtevu), u Napomenama uz finansijske izveštaje potrebno obelodaniti da nije izvršeno umanjenje vrednosti tog potraživanja jer je procena rukovodstva da će isto ipak biti naplaćeno.

Na kraju, želimo da ukažemo da su, saglasno članu 43. stav 2. Zakona, zakonski zastupnik, organ upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice iz člana 15. ovog zakona, odnosno odgovorno lice iz člana 16. stav 4. ovog zakona, delujući u okviru nadležnosti koje su im zakonom i internom regulativom pravnog lica odnosno preduzetnika dodeljeni, kolektivno odgovorni za istinito i pošteno prikazivanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja i konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju. S tim u vezi, u konkretnom slučaju, preduzeće AB je u obavezi da sastavi finansijske izveštaje u skladu sa odgovarajućom računovodstvenom regulativom (MSFI), dok je krajnja odgovornost revizora da potvrdi, odnosno izrazi mišljenje o usklađenosti tih finansijskih izveštaja sa pomenutom regulativom.