UKOLIKO JE OBVEZNIK NA OSNOVU VERODOSTOJNE RAČUNOVODSTVENE ISPRAVE, U SKLADU SA PROPISIMA O RAČUNOVODSTVU, IZVRŠIO EVIDENTIRANJE RASHODA U SVOJIM POSLOVNIM KNJIGAMA, NE SMATRA SE DA TROŠAK NIJE DOKUMENTOVAN (POSTUPANJE PU U POSTUPKU PORESKE KONTROLE)

Donosilac: Ministarstvo finansija

Broj: 572129 2026 10520 004 000 011 004

Datum: 24. 3. 2026.

Razmotrili smo zahtev od 12. februara 2026. godine i, s tim u vezi, obaveštavamo Vas o sledećem: U konkretnom slučaju, a kako navodite u sadržini podnetog zahteva, obveznik koji obavlja delatnost – Trgovina na veliko otpacima i ostacima, a nabavku vrši od većeg broja preduzetničkih radnji i privrednih društava, na rednom broju 6. Obrasca PB 1 iskazao je (na osnovu naloga Poreske uprave) troškove koji nisu dokumentovani, imajući u vidu da je Poreska uprava, na osnovu provere dobavljača obveznikovih dobavljača utvrdila nepravilnosti u njihovom poslovanju.

Sa aspekta primene Zakona o porezu na dobit pravnih lica Odredbama člana 6. st. 1. i 2. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 118/21 i 94/24 – u daljem tekstu:

Zakon) propisano je da je osnovica poreza na dobit pravnih lica oporeziva dobit, koja se utvrđuje u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (u daljem tekstu: MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI), odnosno međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (u daljem tekstu: MSFI za MSP) i propisima Kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom.

Saglasno sa odredbom člana 7. stav 1. Zakona, za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.

Za utvrđivanje oporezive dobiti obveznika koji, prema propisima kojima se uređuje računovodstvo, ne primenjuje MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, priznaju se rashodi utvrđeni u skladu sa načinom priznavanja, merenja i procenjivanja rashoda koji propisuje ministar finansija, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja (član 7. stav 2. Zakona).

U skladu sa članom 7a tačka 1) na teret rashoda ne priznaju se troškovi koji se ne mogu dokumentovati.

Za utvrđivanje osnovice poreza na dobit pravnih lica, obveznik poreza na dobit pravnih lica, uključujući I ogranak (u daljem tekstu: obveznik) sastavlja poreski bilans na Obrascu PB 1 – Poreski bilans obveznika poreza na dobit pravnih lica za period od ______ do _____ 202_. godine, koji je odštampan uz Pravilnik o sadržaju poreskog bilansa i drugim pitanjima od značaja za način utvrđivanja poreza na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br. 20/14, 41/15, 101/16, 8/19, 94/19, 159/20 i 97/21 – u daljem tekstu:

Pravilnik) i čini njegov sastavni deo.

Shodno članu 3. tačka 5) Pravilnika, u Obrazac PB 1 pod rednim brojem 6. unose se troškovi za koje ne postoji verodostojna dokumentacija na osnovu koje bi se u poslovnim knjigama obveznika evidentirale poslovne promene (član 7a tačka 1) Zakona).

S obzirom da je, u konkretnom slučaju, u postupku poreske kontrole nadležni poreski organ osporio

rashod (obveznika) evidentiran u poslovnim knjigama po osnovu fakture ispostavljene od njegovog dobavljača, Sektor za finansijski sistem je, sa aspekta svoje nadležnosti, dao mišljenje po pitanju šta se, u smislu propisa o računovodstvu, smatra verodostojnom računovodstvenom ispravom po osnovu koje obveznik evidentira rashod u svojim poslovnim knjigama:

„Zakonom o računovodstvu („Službeni glasnik RS“, br. 73/19 i 44/21 – dr. zakon; u daljem tekstu:

Zakon), uređuju se obveznici primene ovog zakona, razvrstavanje pravnih lica i preduzetnika,

organizacija računovodstva, računovodstvene isprave i vrste poslovnih knjiga, uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, Registar pružalaca računovodstvenih usluga, priznavanje i vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima, sastavljanje, dostavljanje i javno objavljivanje finansijskih izveštaja, godišnjeg izveštaja o poslovanju, izveštaja o korporativnom upravljanju, izveštaji o plaćanjima autoritetima vlasti i nefinansijsko izveštavanje, Registar finansijskih izveštaja, Nacionalna komisija za računovodstvo i nadzor nad sprovođenjem odredbi ovog zakona.

U predmetnom zahtevu koji nam je dostavljen, između ostalog, navedeno je sledeće:

Poreski obveznik je upisan u Registar privrednih subjekata sa pretežnom delatnošću 4677 – Trgovina na veliko otpacima i ostacima, a nabavku vrši od većeg broja preduzetničkih radnji i privrednih društava.

Saglasno navedenom, sve nabavke sirovina vrši na način prikazan u poslovnoj dokumentaciji koja predstavlja knjigovodstveno verodostojne isprave (fakture).

Poreski obveznik je na poziciji 6. PB1 za poresku 2021. godinu iskazao troškove koji nisu u potpunosti dokumentovani. S tim u vezi, Poreska kontrola je na osnovu provere dobavljača od dobavljača poreskog obveznika, izvršila korekciju povećanjem iznosa nedokumentovanih troškova, imajući u vidu utvrđene nepravilnosti u poslovanju tih subjekata.

Takođe, poreski obveznik vrši proveru svojih dobavljača u obimu dostupnih informacija i poseduje fakture za sve troškove evidentirane u poslovnim knjigama. Prema navodima iz zahteva, obveznik je preuzimao robu koja je fakturisana.

Na kraju je postavljeno pitanje: Koji su kriterijumi Poreske uprave za kvalifikovanje određene isprave kao verodostojne računovodstvene isprave?

Na osnovu dostavljenog opisa činjeničnog stanja, načina obavljanja poslovne delatnosti i postupanja poreskog obveznika u poslovnim odnosima, u nastavku dajemo mišljenje isključivo sa aspekta primene računovodstvenih propisa:

Odredbama člana 8. stav 1. Zakona propisano je da pravna lica, odnosno preduzetnici opštim aktom uređuju organizaciju računovodstva na način koji omogućava sveobuhvatno evidentiranje, kao i sprečavanje i pravovremeno otkrivanje pogrešno evidentiranih poslovnih promena, uređuju interne računovodstvene kontrolne postupke, utvrđuju računovodstvene politike, određuju lica koja su odgovorna za zakonitost i ispravnost nastanka poslovne promene i sastavljanje i kontrolu računovodstvenih isprava o poslovnoj promeni, uređuju kretanje računovodstvenih isprava i utvrđuju rokove za njihovo dostavljanje na dalju obradu i knjiženje u poslovnim knjigama.

Saglasno članu 9. stav 1. Zakona, propisano je da se knjiženje poslovnih promena i događaja na

računima imovine, obaveza, kapitala, prihoda i rashoda vrši na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava.

Odredbama člana 9. stav 2. Zakona, propisano je da računovodstvena isprava predstavlja pisani

dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene.

Članom 10. stav 1. Zakona propisano je da je lice koje sastavlja računovodstvenu ispravu odgovorno za istinitost i potpunost podataka u ispravi, za njenu računsku tačnost i da ona verodostojno prikazuje nastalu poslovnu promenu.

Odredbama člana 10. stav 4. Zakona propisano je da je pravno lice, odnosno preduzetnik dužno da, pre unosa podataka iz računovodstvene isprave u poslovne knjige odredi odgovorno lice koje treba da izvrši kontrolu verodostojnosti isprave. Odgovorno lice potpisom, odnosno drugom identifikacionom oznakom (utvrđenom opštim aktom kojim pravno lice, odnosno preduzetnik uređuje organizaciju računovodstva) potvrđuje da je računovodstvena isprava verodostojna (potpuna, istinita, računski tačna i da verodostojno prikazuje poslovnu promenu).

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, sa aspekta primene računovodstvenih propisa, može se

zaključiti da, ukoliko konkretna računovodstvena isprava ispunjava zakonom propisane uslove za

kvalifikovanje kao verodostojna računovodstvena isprava, i ako je poreski obveznik na osnovu takve isprave izvršio evidentiranje u svojim poslovnim knjigama, smatra se da je postupio u skladu sa važećim zakonskim propisima.

Na kraju, želimo da ukažemo da su, saglasno članu 43. stav 2. Zakona, zakonski zastupnik, organ

upravljanja i nadzorni organ pravnog lica u skladu sa zakonom, odnosno preduzetnik, kao i odgovorno lice iz člana 15. ovog zakona, odnosno odgovorno lice iz člana 16. stav 4. ovog zakona, delujući u okviru nadležnosti koje su im zakonom i internom regulativom pravnog lica odnosno preduzetnika dodeljeni, kolektivno odgovorni za istinito i pošteno prikazivanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja i godišnjeg izveštaja o poslovanju i konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja i konsolidovanog godišnjeg izveštaja o poslovanju. S tim u vezi, u konkretnom slučaju, poreski obveznik je u obavezi da sastavi finansijske izveštaje u skladu sa odgovarajućom računovodstvenom regulativom dok je krajnja odgovornost revizora da potvrdi, odnosno izrazi mišljenje o usklađenosti tih finansijskih izveštaja sa pomenutom regulativom.

Odgovor u vezi sa primenom propisa dat je prema podacima koje ste izneli u zahtevu. Napominjemo da, shodno članu 8. stav 1. Zakona o Narodnoj skupštini (“Službeni glasnik RS”, broj 9/10), Narodna skupština donosi autentično tumačenje zakona, kao i da, u skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, br. 79/05, 101/07, 95/10, 99/14, 47/18 i 30/18 – dr. zakon), mišljenja organa državne uprave nisu obavezujuća…“.

Prema tome, ukoliko, sa aspekta primene računovodstvenih propisa, a shodno navedenom mišljenju, konkretna računovodstvena isprava ispunjava zakonom propisane uslove za kvalifikovanje kao verodostojna računovodstvena isprava, i ako je poreski obveznik na osnovu takve isprave izvršio evidentiranje u svojim poslovnim knjigama, rashod evidentiran po tom osnovu ne smatra se troškom koji nije dokumentovan u smislu člana 7a tačka 1) Zakona.

Sa aspekta primene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 – dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 15/16, 108/16, 30/18, 95/18, 86/19, 144/20, 96/21, 138/22, 94/24 i 109/25 – u daljem tekstu: ZPPPA) propisano je da se tim zakonom uređuju postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se taj zakon primenjuje (u daljem tekstu: poreski postupak), prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji.

Odredbom člana 4. stav 3. ZPPPA propisano je da je Poreska uprava dužna da utvrđuje sve činjenice koje su bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku.

Odredbama člana 43. ZPPPA propisano je da se činjenice u poreskom postupku utvrđuju na osnovu dokaza.

Kao dokaz u poreskom postupku mogu se upotrebiti poreska prijava, poreski bilans, poslovne knjige I evidencije, računovodstveni iskazi, poslovna dokumentacija i druge isprave i informacije kojima raspolaže Poreska uprava, prikupljene od poreskog obveznika ili trećih lica, iskaz svedoka, nalaz veštaka, uviđaj i svako drugo sredstvo kojim se činjenice mogu utvrditi.

Utvrđivanje činjenica u postupku poreske kontrole vrši se i prema odredbama čl. 117-139. ZPPPA.

Odredbom člana 44. stav 1. ZPPPA propisano je da Poreska uprava može zahtevati od poreskog

obveznika i trećih lica da, u roku koji ona odredi, dostave na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije, računovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju i druge isprave i dokaze, radi utvrđivanja činjeničnog stanja.

Odredbom člana 123. stav 1. ZPPPA propisano je da je poreska kontrola postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti I usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obveznika koji vrši Poreska uprava, u skladu sa ZPPPA.

Odredbama člana 129. stav 1. ZPPPA propisano je da ako se u postupku poreske kontrole utvrdi da poreski obveznik nije primenio, ili nije pravilno primenio propise prilikom utvrđivanja poreza na osnovu zapisnika o izvršenoj poreskoj kontroli, dopunskog zapisnika, odnosno dodatka zapisnika o poreskoj kontroli donosi se rešenje iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka (1) ZPPPA

Odredbama člana 135. st. 1-5. ZPPPA propisano je da Otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca obavlja Poreska policija.

Poreska krivična dela su krivična dela utvrđena ovim i drugim zakonom, koja kao moguću posledicu imaju potpuno ili delimično izbegavanje plaćanja poreza, sačinjavanje ili podnošenje falsifikovanog dokumenta od značaja za oporezivanje, ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole, nedozvoljen promet akciznih proizvoda i druge nezakonite radnje koje su u vezi sa izbegavanjem i pomaganjem u izbegavanju plaćanja poreza.

Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca Poreska policija u predistražnom postupku postupa kao organ unutrašnjih poslova i ovlašćena je da, u skladu sa zakonom, preduzima sve potražne radnje, izuzev ograničenja kretanja.

Poreska policija, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje krivični postupak, može pozivati I saslušavati osumnjičenog uključujući i njegovo prinudno dovođenje, pre pokretanja krivičnog postupka izvršiti pretresanje stana, poslovnih ili drugih prostorija, prevoznih sredstava i lica kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno poresko krivično delo i izvršiti privremeno oduzimanje predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku za poreska krivična dela. Pretresanje stana i drugih prostorija može se vršiti samo na osnovu naredbe suda i uz prisustvo dva svedoka.

Prema članu 139. stav 2. ZPPPA propisano je da činjenice i dokaze od značaja za visinu poreske obaveze, utvrđene u postupku iz člana 135. stav 3. ovog zakona, inspektor Poreske policije dostavlja organizacionom delu Poreske uprave nadležnom za poslove kontrole.

Prema tome, u svakom konkretnom slučaju, Poreska uprava dužna je da utvrdi sve činjenice bitne za donošenje zakonite i pravilne odluke, posvećujući jednaku pažnju činjenicama koje idu u prilog i na štetu poreskom obvezniku.

S tim u vezi, u zavisnosti od predmeta kontrole, Poreska uprava, shodno odredbama ZPPPA može od poreskog obveznika i trećih lica zahtevati na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije,

računovodstvene iskaze, poslovnu dokumentaciju i druge isprave i dokaze, radi utvrđivanja činjeničnog stanja neophodnog za utvrđivanje zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze.

Shodno navedenom, u postupku poreske kontrole se mogu koristiti sva dokazna sredstva na osnovu kojih Poreska uprava utvrđuje činjenice koje su od značaja za odlučivanje u skladu sa odredbama ZPPPA.