ZAKON O ZAŠTITI UZBUNJIVAČA
(“Službeni glasnik RS”, broj 128/2014)
Glava I
UVODNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1
Ovim zakonom ureñuje se uzbunjivanje, postupak uzbunjivanja, prava uzbunjivača,
obaveza državnih i drugih organa i organizacija i pravnih i fizičkih lica u vezi sa
uzbunjivanjem, kao i druga pitanja od značaja za uzbunjivanje i zaštitu uzbunjivača.
Značenje izraza
Član 2
U smislu ovog zakona, pojedini izrazi imaju sledeće značenje:
1) “uzbunjivanje” je otkrivanje informacije o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava,
vršenju javnog ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život,
javno zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, kao i radi sprečavanja štete velikih
razmera;
2) “uzbunjivač” je fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim
angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa,
nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na
privrednom društvu;
3) “poslodavac” je organ Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne
samouprave, nosilac javnih ovlašćenja ili javna služba, pravno lice ili preduzetnik koji
radno angažuje jedno ili više lica;
4) “odgovorno lice” je lice kome su u pravnom licu povereni odreñeni poslovi koji se
odnose na upravljanje, poslovanje ili proces rada, kao i lice koje u državnom organu,
organu teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave vrši odreñene dužnosti;
5) “radno angažovanje” je radni odnos, rad van radnog odnosa, volontiranje, vršenje
funkcije, kao i svaki drugi faktički rad za poslodavca;
6) “ovlašćeni organ” je organ Republike Srbije, teritorijalne autonomije ili jedinice
lokalne samouprave ili nosilac javnih ovlašćenja nadležan da postupa po informaciji
kojom se vrši uzbunjivanje, u skladu sa zakonom;
7) “štetna radnja” je svako činjenje ili nečinjenje u vezi sa uzbunjivanjem kojim se
uzbunjivaču ili licu koje ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ugrožava ili povreñuje
pravo, odnosno kojim se ta lica stavljaju u nepovoljniji položaj.
Glava II
OPŠTE ODREDBE O UZBUNJIVANJU I PRAVU NA ZAŠTITU
Zabrana sprečavanja uzbunjivanja
Član 3
Zabranjeno je sprečavanje uzbunjivanja.
Odredba opšteg akta ili pojedinačnog akta kojom se sprečava uzbunjivanje je ništava.
Zabrana preduzimanja štetne radnje
Član 4
Zabranjeno je preduzimanje štetne radnje.
Pravo na zaštitu uzbunjivača
Član 5
Uzbunjivač ima pravo na zaštitu, u skladu sa zakonom, ako:
1) izvrši uzbunjivanje kod poslodavca, ovlašćenog organa ili javnosti na način propisan
zakonom;
2) otkrije informaciju iz člana 2. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: informacija) u
roku od jedne godine od dana saznanja za izvršenu radnju zbog koje vrši uzbunjivanje,
a najkasnije u roku od deset godina od dana izvršenja te radnje;
3) bi u trenutku uzbunjivanja, na osnovu raspoloživih podataka, u istinitost informacije,
poverovalo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom kao i uzbunjivač.
Zaštita povezanih lica
Član 6
Povezano lice ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač ako učini verovatnim da je prema
njemu preduzeta štetna radnja zbog povezanosti sa uzbunjivačem.
Pravo na zaštitu zbog pogrešnog označavanja uzbunjivača
Član 7
Pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ima lice koje učini verovatnim da je prema njemu
preduzeta štetna radnja, ako je lice koje je preduzelo štetnu radnju, pogrešno smatralo
da je to lice uzbunjivač, odnosno povezano lice.
Zaštita lica u vršenju službene dužnosti
Član 8
Lice koje je u vršenju službene dužnosti dostavilo informaciju ima pravo na zaštitu kao
uzbunjivač ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog
dostavljanja informacije.
Pravo na zaštitu zbog traženja informacije
Član 9
Lice koje traži podatke u vezi sa informacijom, ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ako
učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog traženja tih
podataka.
Zaštita podataka o ličnosti uzbunjivača
Član 10
Lice koje je ovlašćeno za prijem informacije dužno je da, štiti podatke o ličnosti
uzbunjivača, odnosno podatke na osnovu kojih se može otkriti identitet uzbunjivača,
osim ako se uzbunjivač ne saglasi sa otkrivanjem tih podataka, a u skladu sa zakonom
koji ureñuje zaštitu podataka o ličnosti.
Svako lice koje sazna podatke iz stava 1. ovog člana, dužno je da štiti te podatke.
Lice ovlašćeno za prijem informacije dužno je da prilikom prijema informacije, obavesti
uzbunjivača da njegov identitet može biti otkriven nadležnom organu, ako bez
otkrivanja identiteta uzbunjivača ne bi bilo moguće postupanje tog organa, kao i da ga
obavesti o merama zaštite učesnika u krivičnom postupku.
Ako je u toku postupka neophodno da se otkrije identitet uzbunjivača, lice ovlašćeno za
prijem informacije dužno je da o tome, pre otkrivanja identiteta, obavesti uzbunjivača.
Podaci iz stava 1. ovog člana ne smeju se saopštiti licu na koje se ukazuje u informaciji,
ako posebnim zakonom nije drugačije propisano.
Zabrana zloupotrebe uzbunjivanja
Član 11
Zabranjena je zloupotreba uzbunjivanja.
Zloupotrebu uzbunjivanja vrši lice koje:
1) dostavi informaciju za koju je znalo da nije istinita;
2) pored zahteva za postupanje u vezi sa informacijom kojom se vrši uzbunjivanje traži
protivpravnu korist.
Glava III
POSTUPAK
- a) Opšte odredbe
Vrste uzbunjivanja
Član 12
Uzbunjivanje može biti unutrašnje, spoljašnje ili uzbunjivanje javnosti.
Unutrašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacije poslodavcu.
Spoljašnje uzbunjivanje je otkrivanje informacije ovlašćenom organu.
Uzbunjivanje javnosti je otkrivanje informacije sredstvima javnog informisanja, putem
interneta, na javnim skupovima ili na drugi način kojim se obaveštenje može učiniti
dostupnim javnosti.
Sadržina informacije
Član 13
Informacija sadrži podatke o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, vršenju javnog
ovlašćenja protivno svrsi zbog koje je povereno, opasnosti po život, javno zdravlje,
bezbednost, životnu sredinu, kao i podatke radi sprečavanja štete velikih razmera.
Informacija može da sadrži potpis uzbunjivača i podatke o uzbunjivaču.
Poslodavac i ovlašćeni organ dužni su da postupaju i po anonimnim obaveštenjima u
vezi sa informacijom, u okviru svojih ovlašćenja.
- b) Unutrašnje uzbunjivanje
Obaveze poslodavca
Član 14
Poslodavac je dužan da, u okviru svojih ovlašćenja, preduzme mere radi otklanjanja
utvrñenih nepravilnosti u vezi sa informacijom.
Poslodavac je dužan da, u okviru svojih ovlašćenja, zaštiti uzbunjivača od štetne
radnje, kao i da preduzme neophodne mere radi obustavljanja štetne radnje i
otklanjanja posledica štetne radnje.
Poslodavac ne sme preduzimati mere u cilju otkrivanja identiteta anonimnog
uzbunjivača.
Poslodavac je dužan da svim radno angažovanim licima dostavi pismeno obaveštenje
o pravima iz ovog zakona.
Poslodavac je dužan da odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i voñenje postupka
u vezi sa uzbunjivanjem.
Postupak
Član 15
Postupak unutrašnjeg uzbunjivanja započinje dostavljanjem informacije poslodavcu.
Poslodavac je dužan da postupi po informaciji bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15
dana od dana prijema informacije.
Poslodavac je dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka po njegovom
okončanju, u roku od 15 dana od dana okončanja postupka iz stava 1. ovog člana.
Poslodavac je dužan da, na zahtev uzbunjivača, pruži obaveštenja uzbunjivaču o toku i
radnjama preduzetim u postupku, kao i da omogući uzbunjivaču da izvrši uvid u spise
predmeta i da prisustvuje radnjama u postupku.
Opšti akt poslodavca
Član 16
Poslodavac koji ima više od deset zaposlenih dužan je da opštim aktom uredi postupak
unutrašnjeg uzbunjivanja.
Poslodavac je dužan da na vidnom mestu, dostupnom svakom radno angažovanom
licu, kao i na internet stranici poslodavca ako postoje tehničke mogućnosti, istakne
opšti akt iz stava 1. ovog člana.
Odredbe opšteg akta o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja moraju biti u skladu sa ovim
zakonom i podzakonskim aktom iz člana 17. ovog zakona.
Odredbama opšteg akta iz stava 1. ovog člana ne može se umanjiti obim prava ili
uskratiti neko pravo uzbunjivaču iz ovog zakona.
Odredbe opšteg akta iz stava 1. ovog člana koje nisu u skladu sa ovim zakonom i
propisima donetim na osnovu ovog zakona, ništave su.
Podzakonski akt ministra
Član 17
Ministar nadležan za poslove pravosuña donosi akt kojim se bliže ureñuje način
unutrašnjeg uzbunjivanja, način odreñivanja ovlašćenog lica kod poslodavca, kao i
druga pitanja od značaja za unutrašnje uzbunjivanje kod poslodavca koji ima više od
deset zaposlenih.
- v) Spoljašnje uzbunjivanje
Član 18
Postupak spoljašnjeg uzbunjivanja započinje dostavljanjem informacije ovlašćenom
organu.
Ako se uzbunjivanje odnosi na lica radno angažovana u ovlašćenom organu,
uzbunjivač će se obratiti rukovodiocu tog organa, a ako se uzbunjivanje odnosi na
rukovodioca ovlašćenog organa, uzbunjivač će se obratiti rukovodiocu neposredno
nadreñenog organa.
Ovlašćeni organ je dužan da postupi po informaciji iz stava 1. ovog člana u roku od 15
dana od dana prijema informacije.
Ako organ kome je dostavljena informacija nije nadležan za postupanje u vezi sa
uzbunjivanjem, proslediće informaciju nadležnom organu u roku od 15 dana od dana
prijema i o tome istovremeno obavestiti uzbunjivača.
Nadležni organ iz stava 4. ovog člana dužan je da primenjuje mere zaštite koje je
uzbunjivaču obezbedio organ koji mu je obaveštenje ustupio.
Ako uzbunjivač nije dao saglasnost da se njegov identitet otkrije, ovlašćeni organ koji je
primio obaveštenje od uzbunjivača, a nije nadležan za postupanje, dužan je da pre
prosleñivanja tog obaveštenja nadležnom organu prethodno zatraži saglasnost
uzbunjivača, ako zakonom nije propisano drugačije.
Ovlašćeni organ je dužan da, na zahtev uzbunjivača pruži obaveštenja uzbunjivaču o
toku i radnjama preduzetim u postupku, kao i da omogući uzbunjivaču da izvrši uvid u
spise predmeta i da prisustvuje radnjama u postupku, u skladu sa zakonom.
Ovlašćeni organ je dužan da obavesti uzbunjivača o ishodu postupka iz stava 1. ovog
člana po njegovom okončanju, u skladu sa zakonom.
- g) Uzbunjivanje javnosti
Član 19
Javnost se može uzbuniti, bez prethodnog obaveštavanja poslodavca ili ovlašćenog
organa u slučaju neposredne opasnosti po život, javno zdravlje, bezbednost, životnu
sredinu, od nastanka štete velikih razmera, odnosno ako postoji neposredna opasnost
od uništenja dokaza.
Prilikom uzbunjivanja javnosti uzbunjivač je dužan da poštuje pretpostavku nevinosti
okrivljenog, pravo na zaštitu podataka o ličnosti, kao i da ne ugrožava voñenje sudskog
postupka.
- d) Postupanje sa tajnim podacima
Uzbunjivanje ako su u informaciji sadržani tajni podaci
Član 20
Informacija može da sadrži tajne podatke.
Pod tajnim podacima iz stava 1. ovog člana smatraju se podaci koji su u skladu sa
propisima o tajnosti podataka prethodno označeni kao tajni.
Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač je dužan da se prvo obrati
poslodavcu, a ako se informacija odnosi na lice koje je ovlašćeno da postupa po
informaciji, informacija se podnosi rukovodiocu poslodavca.
U slučaju da poslodavac nije u roku od 15 dana postupio po informaciji u kojoj su
sadržani tajni podaci, odnosno ako nije odgovorio ili nije preduzeo odgovarajuće mere
iz svoje nadležnosti, uzbunjivač se može obratiti ovlašćenom organu.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, u slučaju da se informacija odnosi na rukovodioca
poslodavca, informacija se podnosi ovlašćenom organu.
Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač ne može uzbuniti javnost, ako
zakonom nije drugačije odreñeno.
Ako su u informaciji sadržani tajni podaci, uzbunjivač i druga lica su dužni da se
pridržavaju opštih i posebnih mera zaštite tajnih podataka propisanih zakonom koji
ureñuje tajnost podataka.
Glava IV
ZAŠTITA UZBUNJIVAČA I NAKNADA ŠTETE
Zabrana stavljanja uzbunjivača u nepovoljniji položaj
Član 21
Poslodavac ne sme činjenjem ili nečinjenjem da stavi uzbunjivača u nepovoljniji položaj
u vezi sa uzbunjivanjem, a naročito ako se nepovoljniji položaj odnosi na:
1) zapošljavanje;
2) sticanje svojstva pripravnika ili volontera;
3) rad van radnog odnosa;
4) obrazovanje, osposobljavanje ili stručno usavršavanje;
5) napredovanje na poslu, ocenjivanje, sticanje ili gubitak zvanja;
6) disciplinske mere i kazne;
7) uslove rada;
8) prestanak radnog odnosa;
9) zaradu i druge naknade iz radnog odnosa;
10) učešće u dobiti poslodavca;
11) isplatu nagrade i otpremnine;
12) rasporeñivanje ili premeštaj na drugo radno mesto;
13) nepreduzimanje mera radi zaštite zbog uznemiravanja od strane drugih lica;
14) upućivanje na obavezne zdravstvene preglede ili upućivanje na preglede radi
ocene radne sposobnosti.
Odredbe opšteg akta kojima se uzbunjivaču uskraćuje ili povreñuje pravo, odnosno
kojima se ova lica stavljaju u nepovoljniji položaj u vezi sa uzbunjivanjem, ništave su.
Naknada štete zbog uzbunjivanja
Član 22
U slučajevima nanošenja štete zbog uzbunjivanja, uzbunjivač ima pravo na naknadu
štete, u skladu sa zakonom koji ureñuje obligacione odnose.
Sudska zaštita uzbunjivača
Član 23
Uzbunjivač prema kome je preduzeta štetna radnja u vezi sa uzbunjivanjem ima pravo
na sudsku zaštitu.
Sudska zaštita se ostvaruje podnošenjem tužbe za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem
nadležnom sudu, u roku od šest meseci od dana saznanja za preduzetu štetnu radnju,
odnosno tri godine od dana kada je štetna radnja preduzeta.
U postupku sudske zaštite nadležan je viši sud prema mestu preduzimanja štetne
radnje ili prema mestu prebivališta tužioca.
Postupak za sudsku zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem je hitan.
U postupku za sudsku zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem dozvoljena je revizija.
U postupku za sudsku zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem shodno se primenjuju odredbe
zakona o parničnom postupku koje ureñuju postupak u radnim sporovima, ako ovim
zakonom nije drugačije odreñeno.
Sastav suda
Član 24
U parničnom postupku po tužbi u vezi sa uzbunjivanjem u prvom stepenu sudi sudija
pojedinac, a u drugom stepenu veće sastavljeno od troje sudija.
Posedovanje posebnih znanja u vezi sa uzbunjivanjem
Član 25
Sudija koji postupa po tužbi u vezi sa uzbunjivanjem ili u posebnim postupcima iz člana
- ovog zakona mora biti lice koje je steklo posebna znanja u vezi sa zaštitom
uzbunjivača.
Sticanje posebnih znanja i stručno usavršavanje lica koja postupaju u vezi sa zaštitom
uzbunjivača sprovodi Pravosudna akademija, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za
poslove pravosuña.
Program sticanja posebnih znanja u vezi sa zaštitom uzbunjivača propisuje se aktom
ministra nadležnog za poslove pravosuña.
Sadržina tužbe
Član 26
Tužbom za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem može se tražiti:
1) utvrñenje da je prema uzbunjivaču preduzeta štetna radnja;
2) zabrana vršenja i ponavljanja štetne radnje;
3) uklanjanje posledica štetne radnje;
4) naknada materijalne i nematerijalne štete;
5) objavljivanje presude donete po tužbi podnetoj iz razloga predviñenih u tač. 1) do 4)
ovog stava u sredstvima javnog informisanja, o trošku tuženog.
Tužbom iz stava 1. ovog člana ne može se pobijati zakonitost pojedinačnog akta
poslodavca kojim je rešavano o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog po
osnovu rada.
Prava uzbunjivača u posebnim postupcima
Član 27
U tužbi za ocenu zakonitosti pojedinačnog akta poslodavca kojim je rešavano o
pravima, obavezama i odgovornosti uzbunjivača po osnovu rada, po posebnim
propisima, uzbunjivač može istaći navod da pojedinačni akt poslodavca predstavlja
štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem.
Navod iz stava 1. ovog člana može se istaći u tužbi ili na pripremnom ročištu, a posle
toga samo ako podnosilac navoda učini verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da
ranije iznese taj navod.
U posebnom postupku sud ocenjuje osnovanost navoda da pojedinačni akt poslodavca
predstavlja štetnu radnju u vezi sa uzbunjivanjem, u skladu sa ovim zakonom.
Upoznavanje stranaka sa pravom da reše spor putem posredovanja
Član 28
Sud pred kojim se vodi postupak za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem dužan je da na
pripremnom ročištu, odnosno prvom ročištu za glavnu raspravu, ukaže strankama na
mogućnost za vansudsko rešavanje spora putem posredovanja ili na drugi sporazuman
način.
Teret dokazivanja
Član 29
Ako je u toku postupka tužilac učinio verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna
radnja u vezi sa uzbunjivanjem, na tuženom je teret dokazivanja da štetna radnja nije u
uzročnoj vezi sa uzbunjivanjem.
Istražno načelo
Član 30
U postupku za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem sud može utvrñivati činjenice i kada one
meñu strankama nisu sporne, a može i samostalno istraživati činjenice koje ni jedna
stranka nije iznela u postupku, ako oceni da je to od značaja za ishod postupka.
Izostanak tuženog
Član 31
Ako tuženi ne doñe na ročište za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, sud može da
održi ročište i bez prisustva tuženog, kao i da odluči na osnovu utvrñenog činjeničnog
stanja na ročištu.
Privremene mere i nadležnost
Član 32
U postupku zaštite u vezi sa uzbunjivanjem ili u postupku iz člana 27. ovog zakona sud
koji vodi postupak može odrediti privremenu meru u skladu sa zakonom kojim se
ureñuje izvršenje i obezbeñenje.
Predlog za odreñivanje privremene mere može se podneti pre pokretanja sudskog
postupka, za vreme trajanja sudskog postupka kao i po okončanju sudskog postupka,
sve dok izvršenje ne bude sprovedeno.
U toku postupka sud može i po službenoj dužnosti da odredi privremenu meru.
Privremena mera pre pokretanja sudskog postupka
Član 33
Sud nadležan za postupanje po tužbi za zaštitu u vezi sa uzbunjivanjem, nadležan je
da odlučuje i o predlogu za odreñivanje privremene mere koji je podnet pre pokretanja
sudskog postupka.
Prilikom odreñivanja privremene mere iz stava 1. ovog člana sud će odrediti i rok u
kome se mora podneti tužba pred nadležnim sudom vodeći računa o rokovima
odreñenim posebnim propisima za podnošenje tužbe.
Predlog za odreñivanje privremene mere
Član 34
Predlogom za odreñivanje privremene mere može se zahtevati da sud odloži pravno
dejstvo akta, zabrani vršenje štetne radnje, kao i da naloži otklanjanje posledice
prouzrokovane štetnom radnjom.
O predlogu za odreñivanje privremene mere sud će odlučiti u roku od osam dana od
dana prijema predloga.
Žalba protiv odluke o odreñivanju privremene mere
Član 35
Protiv odluke o odreñivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba.
Nadzor nad sprovoñenjem zakona
Član 36
Nadzor nad sprovoñenjem ovog zakona vrše inspekcija rada, odnosno upravna
inspekcija, u skladu sa zakonima koji ureñuju njihova ovlašćenja.
Glava V
KAZNENE ODREDBE
Prekršaji
Član 37
Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac –
pravno lice koje ima više od deset zaposlenih ako:
1) ne donese opšti akt o postupku unutrašnjeg uzbunjivanja (član 16. stav 1);
2) opšti akt kojim se ureñuje postupak unutrašnjeg uzbunjivanja ne istakne na vidnom
mestu dostupnom svakom radno angažovanom licu (član 16. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara
kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne
autonomije ili jedinice lokalne samouprave.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara
kazniće se preduzetnik kod koga je radno angažovano više od deset zaposlenih.
Član 38
Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac –
pravno lice ako:
1) uzbunjivača ne zaštiti od štetne radnje ili ne preduzme neophodne mere radi
obustavljanja štetne radnje i otklanjanja posledica štetne radnje, u okviru svojih
ovlašćenja (član 14. stav 2);
2) svim radno angažovanim licima ne dostavi pismeno obaveštenje o pravima iz ovog
zakona (član 14. stav 4);
3) ne odredi lice ovlašćeno za prijem informacije i voñenje postupka u vezi sa
uzbunjivanjem (član 14. stav 5);
4) ako u propisanom roku ne postupi po informaciji (član 15. stav 2);
5) ako u propisanom roku ne obavesti uzbunjivača o ishodu postupka u skladu sa
zakonom (član 15. stav 3);
6) ako uzbunjivaču, na njegov zahtev, ne pruži obaveštenja o toku i radnjama
preuzetim u postupku ili ako ne omogući uzbunjivaču da izvrši uvid u spise predmeta i
da prisustvuje radnjama u postupku u skladu sa zakonom (član 15. stav 4).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara
kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, organu teritorijalne
autonomije ili jedinice lokalne samouprave.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara
kazniće se preduzetnik.
Glava VI
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Rok za donošenje podzakonskog akta
Član 39
Podzakonski akt iz člana 17. i člana 25. stav 3. ovog zakona doneće se u roku od tri
meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Poslodavci su dužni da donesu opšti akt iz člana 16. stav 1. ovog zakona, u roku od
jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Stupanje zakona na snagu
Član 40
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku
Republike Srbije”, a primenjuje se po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
– propis objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 128/2014 od 26.11.2014. godine, stupio na snagu
04.12.2014. godine, sa početkom primene 05.06.2015. godine