ZAKON O ZADRUGAMA
(“Službeni glasnik RS”, broj 112/2015)
I OSNOVNA ODREDBA
Član 1
Ovim zakonom uređuju se pravni položaj zadruga, njihovo osnivanje, upravljanje i
organi zadruge, sticanje i prestanak statusa zadrugara, knjiga zadrugara, imovina i
poslovanje zadruge, fondovi, raspodela dobiti i pokriće gubitaka u zadrugama,
prestanak zadruge, zadružni savezi, složene zadruge, registracija zadruga, zadružna
revizija, kao i druga pitanja značajna za položaj i rad zadruge.
Pojam zadruge
Član 2
Zadruga je pravno lice, koja predstavlja poseban oblik organizovanja fizičkih lica (u
daljem tekstu: zadrugar) koja poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje
ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i koja upravljaju i kontrolišu poslovanje
zadruge.
Pojam zadrugara
Član 3
Zadrugar je fizičko lice koje je član zadruge i u celosti ili delimično posluje preko
zadruge, odnosno koje preko zadruge prodaje svoje proizvode odnosno usluge,
nabavlja proizvode ili koristi usluge potrebne za obavljanje svoje delatnosti ili na drugi
način neposredno učestvuje u obavljanju delatnosti radi kojih je zadruga osnovana.
Zadružne vrednosti i principi
Član 4
Zadruga se osniva i posluje na zadružnim vrednostima koje se sprovode u skladu sa
zadružnim principima.
Zadružne vrednosti su: samopomoć, samoodgovornost, demokratičnost, jednakost,
pravičnost i solidarnost koje se sprovode u skladu sa zadružnim principima, kojima se,
kao smernicama konkretizovanim u zadružnim pravilima, članovi zadruge rukovode u
upravljanju i poslovanju zadrugom.
Osnivanje i rad zadruga se zasniva na sledećim međunarodnim zadružnim principima:
1) dobrovoljno i otvoreno članstvo koje podrazumeva da su zadruge dobrovoljne
organizacije otvorene za sva lica, koja mogu da koriste njene usluge i koja su spremna
da prihvate odgovornost članstva, bez obzira na polne, socijalne, rasne, političke i
verske razlike;
2) kontrola od strane zadrugara ostvaruje se kroz zadrugu kao demokratsku
organizaciju kontrolisanu od strane svojih članova, koji aktivno učestvuju u donošenju
odluka i formulisanju njene poslovne i razvojne politike, kao i odgovornost izabranih
predstavnika zadruge svim članovima zadruge. Svaki zadrugar ima jednako pravo
glasa u upravljanju i kontroli poslovanja zadruge (po principu: jedan zadrugar – jedan
glas);
3) ekonomsko učešće zadrugara ostvaruje se tako što članovi doprinose kapitalu svojih
zadruga i demokratski ga kontrolišu. Zadrugarima pripada pravo na ograničenu
naknadu, ako je primaju, na ime kapitala nastalog osnivačkim ulogom članova. Članovi
izdvajaju viškove za neke od sledećih ciljeva: 1) razvoj zadruge, što se može ostvariti
kroz uspostavljanje zadružnog fonda čiji je makar jedan deo nedeljiv; 2) podela
zadrugarima u srazmeri sa njihovim transakcijama koje su imali sa zadrugom i 3)
podrška drugim aktivnostima odobrenim od strane članstva;
4) autonomija i nezavisnost zadruge se ogleda u samostalnosti organizacije,
samopomoći zadruge kojom upravljaju i koju kontrolišu zadrugari. Zadruga čuva svoju
samostalnost, nezavisnost, demokratsku upravu svojih članova i kada zaključuje
ugovore sa drugim subjektima, uključujući i državne organe, ili kada prikuplja kapital od
trećih lica;
5) obrazovanje, obuka i informisanje odnosi se na ulogu zadruge da obezbedi
obrazovanje i obuku za svoje članove, izabrane predstavnike, menadžere i zaposlene,
da bi oni mogli efektivno doprinositi razvoju svojih zadruga i informisanju šire javnosti, a
naročito informisanju mladih o zadrugarstvu i pogodnostima koje ono pruža;
6) međuzadružna saradnja ukazuje na činjenicu da zadruge najdelotvornije služe
svojim članovima, tako što rade zajedno kroz lokalne, regionalne, nacionalne i
međunarodne strukture;
7) briga za zajednicu se manifestuje kroz aktivnosti zadruge u skladu sa održivim
razvojem svojih zajednica kroz politiku odobrenu od strane njihovih članova.
Zadruga kao pravno lice
Član 5
Zadruga stiče svojstvo pravnog lica upisom u registar koji vodi organ nadležan za
poslove registracije privrednih subjekata (u daljem tekstu: Registar), u skladu sa
zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Zadruga se ne može organizovati kao privredno društvo u smislu zakona kojim se
uređuju privredna društva ili kao drugi oblik organizovanja, niti se može pripojiti ili spojiti
sa privrednim društvom ili drugim pravnim licem koje nije zadruga, niti promeniti oblik u
privredno društvo ili drugo pravno lice.
Zadruga može biti osnivač, odnosno član drugog pravnog lica, u skladu sa zakonom i
zadružnim pravilima.
Ogranak
Član 6
Zadruga može da obrazuje jedan ili više ogranaka.
Ogranak je izdvojeni organizacioni deo zadruge koji nema status pravnog lica i preko
koga zadruga obavlja delatnost u skladu sa zakonom.
Ogranak ima svoje mesto poslovanja, pretežnu delatnost i zastupnika, a poslove sa
trećim licima obavlja u ime i za račun zadruge.
Zadruga neograničeno odgovara za obaveze prema trećim licima koje nastanu u
poslovanju njenog ogranka.
Poslovno ime
Član 7
Zadruga posluje pod registrovanim poslovnim imenom.
Poslovno ime zadruge obavezno sadrži oznaku vrste zadruge, pravne forme, naziva
zadruge i mesta sedišta.
Isključivo privredni subjekti koji su registrovani i posluju u skladu sa ovim zakonom
imaju pravo i obavezu da u poslovnom imenu koriste reč “zadruga”.
Zadruga može u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i skraćeno poslovno
ime, kao i poslovno ime na stranom jeziku, ako su ta imena navedena u osnivačkom
aktu i registrovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih
subjekata.
Skraćeno poslovno ime obavezno sadrži naziv i pravnu formu.
Poslovno ime odnosno naziv zadruge ne može da bude zamenljivo sa poslovnim
imenom, odnosno nazivom druge zadruge, drugog privrednog subjekta ili drugog
pravnog lica, niti da izaziva zabunu o identitetu i delatnosti zadruge ili povezanosti sa
privrednim društvom, te da vređa prava intelektualne svojine, odnosno druga prava.
Sedište i adresa za prijem pošte
Član 8
Sedište zadruge je mesto na teritoriji Republike Srbije iz koga se upravlja poslovanjem
zadruge.
Sedište zadruge određuje se osnivačkim aktom.
Dostavljanje se vrši na adresu sedišta zadruge.
Izuzetno, zadruga može da ima posebnu adresu za prijem pošte na koju se vrši
dostavljanje.
Delatnost zadruge
Član 9
Zadruga može obavljati zakonom dozvoljene delatnosti.
Pretežna delatnost zadruge određuje vrstu zadruge.
Pretežna delatnost je ona delatnost koja je kao takva određena osnivačkim aktom i
upisana u Registar.
Vrste zadruga
Član 10
Zadruge se mogu osnovati kao zemljoradničke ili poljoprivredne, stambene,
potrošačke, zanatske, radničke, studentsko-omladinske, socijalne, zdravstvene, kao i
druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe, vršenja usluga i drugih
delatnosti u skladu sa ovim zakonom.
Obrazovanje i rad učeničkih zadruga uređuje se propisima iz oblasti osnovnog i
srednjeg obrazovanja i vaspitanja.
Član 11
Zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge mogu biti opšte i specijalizovane (ratarske,
voćarske, povrtarske, vinogradarske, stočarske, pčelarske i dr.).
Zemljoradničke ili poljoprivredne zadruge proizvode, preuzimaju, otkupljuju, prerađuju i
prodaju poljoprivredne, prehrambene i druge proizvode zadruge i zadrugara,
snabdevaju zadrugare reprodukcionim materijalom, energentima, sredstvima za
proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i drugom robom, vrše promet
roba i usluga zadruge, zadrugara i za zadrugare i pružaju usluge domaćinstvima
poljoprivrednika u organizovanju i razvoju seoskog turizma i vrše sve ostale poslove od
interesa za poslovanje zadruge.
Specijalizovane zemljoradničke zadruge organizuju proizvodnju određenih proizvoda,
njihovu preradu i plasman na tržištu.
Stambene zadruge, kao investitori i izvođači radova, organizuju izgradnju i održavanje,
grade i održavaju stanove, stambene zgrade, garaže i poslovni prostor za zadrugare,
angažovanjem sredstava i rada zadrugara i drugih fizičkih i pravnih lica. Angažovanje
sredstava i ličnog rada zadrugara se uređuje pojedinačnim ugovorom između stambene
zadruge i njenih članova u skladu sa pozitivnim propisima i zadružnim pravilima.
Potrošačke zadruge obezbeđuju zajedničku nabavku usluga i roba za svoje zadrugare.
Zanatske zadruge izrađuju i prodaju svoje zanatske proizvode i proizvode domaće
radinosti, kao i zanatske proizvode i proizvode domaće radinosti svojih zadrugara,
obavljaju zanatske usluge i snabdevaju zadrugare materijalom i sredstvima za
proizvodnju.
Radničke zadruge proizvode i prodaju svoje proizvode i pružaju usluge, obavljajući
delatnost kroz ekonomsko udruživanje zadrugara koji su po pravilu, ujedno i zaposleni,
u skladu sa propisima kojima se uređuje oblast rada, u zadruzi koja je njihov
poslodavac.
Studentsko-omladinske zadruge, na organizovan način obezbeđuju zadrugarima
obavljanje privremenih i povremenih poslova kod privrednih subjekata u skladu sa
propisima kojima se uređuje oblast rada, a u cilju sticanja dopunskih sredstava za
školovanje i zadovoljenje osnovnih socijalnih, kulturnih i drugih ličnih i zajedničkih
potreba.
Socijalne zadruge obavljaju različite delatnosti radi ostvarenja socijalne, ekonomske i
radne uključenosti, kao i zadovoljenja drugih srodnih potreba pripadnika ugroženih
društvenih grupa ili radi zadovoljenja opštih interesa unutar lokalne zajednice.
Socijalni ciljevi socijalne zadruge se bliže određuju zadružnim pravilima.
Socijalne zadruge dužne su da najmanje polovinu ostvarene dobiti, odnosno viška
prihoda nad rashodima, koje ostvaruju obavljanjem delatnosti ulažu u unapređenje i
ostvarivanje postavljenih socijalnih ciljeva.
Pod pripadnicima ugroženih društvenih grupa, u smislu ovog zakona, smatraju se lica
koja pripadaju društvenim grupama koje se nalaze u stanju socijalne potrebe u skladu
sa zakonom koji uređuje oblast socijalne zaštite i obezbeđivanja socijalne sigurnosti
građana i zakonom koji uređuje zabranu diskriminacije.
Zdravstvene zadruge pružaju pomoć zadrugarima i članovima njihovih porodica kroz
pomoć za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, nabavku lekova, finansiranje troškova
lečenja i druge vidove pomoći.
Zadruge se mogu osnivati i za obavljanje drugih delatnosti koje nisu zabranjene
zakonom.
Posebna zaštita
Član 12
Zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne
samouprave u obavljanju njene pretežne delatnosti.
Posebna zaštita iz stava 1. ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama
ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uključujući
davanje odgovarajućih olakšica i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima, kao
i mogućnosti osnivanja posebnih fondova (fondacija) za razvoj zadruga od strane
jedinica lokalne samouprave ili autonomne pokrajine ili obezbeđivanjem sredstava u
budžetu jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine i republike.
Shodna primena
Član 13
Na sva pitanja koja se odnose na zadruge, a koja nisu posebno uređena ovim
zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pravni položaj
društava sa ograničenom odgovornošću.
II OSNIVANJE ZADRUGE
Član 14
Zadruga se osniva na osnivačkoj skupštini, zaključenjem ugovora o osnivanju,
usvajanjem zadružnih pravila i izborom organa.
Najmanji broj osnivača
Član 15
Zadrugu može osnovati najmanje pet poslovno sposobnih fizičkih lica.
Najmanji broj osnivača zadruge iz stava 1. ovog člana, ne mogu činiti lica koja žive u
zajedničkom domaćinstvu sa osnivačem.
Osnivači i zadrugari mogu da budu domaća i strana fizička lica u skladu sa zakonom.
Sredstva za osnivanje i poslovanje zadruge
Član 16
Zavisno od ciljeva osnivanja i potrebnih sredstava za osnivanje i poslovanje, zadruge
se mogu osnivati ulozima ili članarinama, u skladu sa ugovorom o osnivanju i
zadružnim pravilima.
Osnivačka skupština
Član 17
Osnivačku skupštinu saziva predstavnik osnivača koji su odlučili da osnuju zadrugu.
Osnivačka skupština se može održati i punovažno odlučivati ako skupštini prisustvuje
najmanje pet osnivača.
Osnivačka skupština donosi odluke većinom glasova prisutnih, uz uslov da je potrebno
minimum pet glasova osnivača za donošenje odluka.
Većinom glasova prisutnih lica iz stava 2. ovog člana, osnivačka skupština bira
predsednika koji vodi sednicu skupštine.
Osnivači su dužni da uloge, odnosno članarine uplate na račun zadruge u roku od 30
dana od dana održavanja osnivačke skupštine.
Na osnivačkoj skupštini zadruge vodi se zapisnik u pisanom obliku.
Osnivački akt
Član 18
Osnivački akt zadruge je ugovor o osnivanju koji se zaključuje u pisanoj formi.
Potpisi osnivača na ugovoru o osnivanju overavaju se u skladu sa zakonom kojim se
uređuje overa potpisa.
Ugovor o osnivanju sadrži:
1) poslovno ime i sedište zadruge;
2) lično ime i prebivalište, jedinstveni matični broj svakog osnivača, odnosno za stranca
broj pasoša i državu izdavanja ili broj lične karte za stranca u skladu sa zakonom kojim
se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije,
odnosno poslovno ime, adresu sedišta i matični broj zadruge koja je pravno lice u
slučaju složenih zadruga;
3) pretežnu delatnost zadruge;
4) lično ime prvog direktora zadruge ili lično ime lica koje će zastupati zadrugu kao
vršilac dužnosti direktora;
5) podatak da li zadruga posluje sa ulozima ili članarinama;
6) iznos osnovnog kapitala, iznos i vreme uplate novčanog uloga svakog osnivača, opis
vrste, vrednost, način i vreme unošenja nenovčanog uloga svakog osnivača;
7) iznos, vreme i način plaćanja članarine za osnivače zadruge koja se osniva i posluje
bez uloga;
8) način obezbeđenja sredstava za pokriće troškova osnivanja;
9) druga pitanja od značaja za osnivanje zadruge.
Osnivački akt menja se odlukom skupštine zadruge u skladu sa ovim zakonom.
Potpis predsednika skupštine na izmenjenom osnivačkom aktu iz stava 4. ovog člana
overava se u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, ako je to predviđeno
osnivačkim aktom i ako je ta obaveza registrovana u skladu sa zakonom kojim se
uređuje registracija privrednih subjekata.
Zakonski zastupnik zadruge u obavezi je da nakon svake izmene osnivačkog akta
sačini i potpiše prečišćeni tekst tog dokumenata.
Zadružna pravila
Član 19
Zadružna pravila su opšti akt zadruge kojim se uređuje upravljanje zadrugom,
unutrašnja organizacija zadruge i druga pitanja u skladu sa ovim zakonom.
Zadružna pravila sadrže odredbe o:
1) poslovnom imenu i sedištu zadruge;
2) delatnosti zadruge;
3) ciljevima i osnovnim smernicama poslovne politike zadruge;
4) uslovima i načinu sticanja i prestanka statusa zadrugara;
5) određivanju organa koji donose odluke o prihvatanju zahteva za pristupanje zadruzi i
isključenju zadrugara iz zadruge u skladu sa odredbama ovog zakona;
6) pravima i obavezama zadrugara prema zadruzi i zadruge prema zadrugarima;
7) iznosu osnovnog kapitala zadruge u vreme osnivanja, kao i načinu i uslovima za
njegovo povećanje i smanjenje;
8) minimalnoj vrednosti novčanog uloga, odnosno članarine osnivača i zadrugara koji
pristupaju zadruzi posle osnivanja, načinu i vremenu njihove uplate odnosno načinu
utvrđivanja vrednosti i načinu i vremenu unošenja nenovčanih uloga tih zadrugara;
9) načinu donošenja odluke o povećanju i smanjenju uloga i pravima i obavezama
zadrugara u pogledu povećanja uloga, kao i načinu donošenja odluke o povećanju ili
smanjenju visine članarine kod onih zadruga koje se osnivaju sa članarinama;
10) načinu utvrđivanja i isplate uloga zadrugarima, u slučaju prestanka statusa
zadrugara;
11) broju članova, načinu izbora, odnosno, razrešenju članova organa upravljanja
zadruge;
12) izboru, opozivu, pravima i obavezama predstavnika zadrugara, ako skupštinu čine
njihovi predstavnici;
13) obrazovanju upravnog i nadzornog odbora ukoliko zadruga ima manje od 20
zadrugara;
14) sazivanju sednice organa zadruge, načinu rada i drugim pitanjima koja se odnose
na rad i odlučivanje organa zadruge;
15) postupku i nadležnosti organa zadruge za izjavljivanje prigovora na izveštaj
zadružnog revizora;
16) vrsti i iznosu jemstva, ukoliko je predviđeno obavezno jemstvo, izuzev za zadruge
koje se osnivaju uplatom članarine;
17) raspodeli dobiti i pokriću gubitaka zadruge;
18) knjizi zadrugara;
19) obaveštavanju zadrugara i poslovnoj tajni zadruge;
20) međuzadružnoj saradnji;
21) omogućavanju i finansiranju obrazovanja i informisanja zadrugara i drugih lica;
22) statusnim promenama i prestanku zadruge;
23) opštim aktima zadruge i načinu njihovog donošenja i
24) drugim pitanjima od značaja za upravljanje i poslovanje zadruge.
Zakonski zastupnik zadruge i predsednik skupštine zadruge u obavezi su da nakon
svake izmene zadružnih pravila sačine i potpišu prečišćeni tekst tog dokumenata.
Osnovni kapital i ulozi zadrugara
Član 20
Ukoliko zadrugari ulažu u zadrugu uloge, oni mogu biti novčani i nenovčani.
Nenovčanim ulogom smatraju se stvari i prava izraženi u novčanoj protivvrednosti.
Ulozi zadrugara čine osnovni kapital zadruge.
Minimalni osnovni kapital zadruge iznosi 100 dinara.
Zadružnim pravilima određuje se minimalni pojedinačni ulog.
Ulog i deo uloga se ne mogu vraćati zadrugaru, zalagati niti biti predmet izvršenja ili
obezbeđenja za obaveze zadrugara, za vreme trajanja statusa zadrugara.
Zadrugar može imati samo jedan ulog u zadruzi.
Ulozi zadrugara ne moraju biti jednaki.
Ulog zadrugara ne može se prenositi pravnim poslom.
Povećanje i smanjenje osnovnog kapitala
Član 21
Osnovni kapital zadruge može se, odlukom skupštine zadruge, povećati: ulozima novih
zadrugara, povećanjem uloga postojećih zadrugara ili pretvaranjem neraspoređene
dobiti, odnosno raspoloživih rezervi za te namene, ulozima zadrugara.
Osnovni kapital zadruge može se smanjiti odlukom skupštine zadruge, ali ne ispod
zakonom propisanog minimalnog novčanog osnivačkog kapitala iz člana 20. stav 4.
ovog zakona.
Članarina
Član 22
Zadruge koje se osnivaju bez uloga zadrugara, sredstva za osnivanje i poslovanje
obezbeđuju iz članarine zadrugara.
Iznos članarine određuje se zadružnim pravilima u jednakom iznosu za sve osnivače,
kao i za zadrugare koji pristupe zadruzi nakon osnivanja.
Po prestanku statusa zadrugara, članarina se ne vraća.
Odredbe ovog zakona kojima se uređuje osnovni kapital, ne primenjuju se na zadruge
koje se osnivaju i posluju sa članarinama.
III STICANJE I PRESTANAK STATUSA ZADRUGARA
Sticanje statusa zadrugara
Član 23
Status zadrugara stiče se osnivanjem zadruge ili pristupanjem zadruzi, na način i pod
uslovima propisanim ovim zakonom i zadružnim pravilima.
Lica koja pristupe zadruzi nakon osnivanja imaju jednak status kao osnivači zadruge.
Status zadrugara ne može se steći samo na osnovu uplate uloga ili članarine, odnosno
unosa uloga.
Da bi lice steklo status zadrugara u zemljoradničkoj ili poljoprivrednoj zadruzi potrebno
je da se bavi poslom koji je određen delatnošću zadruge što se uređuje zadružnim
pravilima.
Status zadrugara studentsko-omladinske zadruge može steći lice koje nije mlađe od 15
godina ni starije od 30 godina.
Zadrugar studentsko-omladinske zadruge mlađi od 18 godina, može da obavlja
privremene i povremene poslove pod uslovima propisanim odredbama koje uređuju
prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada.
Pristupanje
Član 24
Status zadrugara pristupanjem zadruzi može steći svako poslovno sposobno fizičko
lice, kao i lice iz člana 23. st. 5. i 6. ovog zakona, koje podnese pisani zahtev za
pristupanje, a u skladu sa ovim zakonom i zadružnim pravilima.
Akti o pristupanju
Član 25
Status zadrugara pristupanjem zadruzi stiče se na osnovu odluke o prihvatanju zahteva
za pristupanje i potpisivanjem pristupne izjave.
Odluku o prihvatanju zahteva za pristupanje zadruzi donosi organ zadruge određen
zadružnim pravilima.
Zadruga je dužna da, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, pismeno
obavesti podnosioca zahteva da li je zahtev prihvaćen.
Ako zadruga o svojoj odluci ne obavesti podnosioca zahteva u roku iz stava 3. ovog
člana, smatraće se da je zahtev odbijen.
Podnosilac zahteva čiji je zahtev odbijen, ima pravo žalbe skupštini zadruge, u roku
utvrđenom zadružnim pravilima.
Skupština zadruge mora da donese odluku po žalbi na svojoj prvoj narednoj sednici.
Odluka o prihvatanju zahteva za pristupanje
Član 26
Odluka o prihvatanju zahteva za pristupanje zadruzi sadrži:
1) lično ime i prebivalište, jedinstveni matični broj svakog osnivača, odnosno za stranca
broj pasoša i državu izdavanja ili broj lične karte za stranca u skladu sa zakonom kojim
se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije;
2) iznos novčanog uloga ili članarine, odnosno opis vrste i vrednost nenovčanog uloga
koje lice koje pristupa zadruzi unosi u zadrugu;
3) vrstu i iznos jemstva, ako postoji;
4) vreme uplate, odnosno način i vreme unošenja nenovčanog uloga i
5) druge odredbe određene zadružnim pravilima.
Odluka o prihvatanju zahteva iz stava 1. ovog člana i zadružna pravila, dostavljaju se
licu koje pristupa zadruzi.
Pristupna izjava
Član 27
Lice čiji je zahtev za pristupanje zadruzi prihvaćen, pristupa zadruzi potpisivanjem
pristupne izjave koja sadrži: lično ime, prebivalište, jedinstveni matični broj, odnosno za
stranca broj pasoša i državu izdavanja ili broj lične karte za stranca u skladu sa
zakonom kojim se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca na teritoriji
Republike Srbije, izjavu potpisnika da prihvata prava, obaveze i odgovornosti zadrugara
utvrđenih zadružnim pravilima, odredbe ugovora o osnivanju, da je upoznat sa
obavezama zadruge nastalim pre potpisivanja pristupne izjave i druge odredbe
određene zadružnim pravilima.
Prestanak statusa zadrugara
Član 28
Status zadrugara prestaje:
1) istupanjem;
2) isključenjem;
3) smrću zadrugara;
4) prestankom zadruge i
5) iz drugih razloga utvrđenih zadružnim pravilima u skladu sa ovim zakonom.
Istupanje
Član 29
Zadrugar istupa iz zadruge na osnovu pisane izjave o istupanju.
Status zadrugara prestaje kada zadruga primi njegovu pisanu izjavu o istupanju, osim
ako u zadružnim pravilima nije određen otkazni rok, koji ne može da bude duži od šest
meseci.
Kada članu zadruge prestane status zadrugara on i dalje odgovara za nastale obaveze
prema zadruzi.
Isključenje
Član 30
Zadrugar se isključuje iz zadruge kada: namerno ili iz grube nepažnje ugrožava ili
otežava ostvarivanje zajedničkih interesa članova zadruge, kada ne ostvaruje poslovnu
saradnju sa zadrugom iz delatnosti zadruge u vremenskom periodu određenom
zadružnim pravilima, kao i iz drugih razloga utvrđenih ovim zakonom i zadružnim
pravilima.
Odluku o isključenju zadrugara donosi organ zadruge određen zadružnim pravilima.
Odluka iz stava 2. ovog člana obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.
Protiv odluke o isključenju zadrugar može podneti žalbu skupštini zadruge, u roku od
15 dana od dana prijema odluke.
Skupština zadruge je dužna da donese odluku po žalbi na prvoj narednoj sednici.
Ako skupština zadruge odluku po žalbi zadrugara ne donese u roku iz stava 5. ovog
člana, smatraće se da je žalba usvojena.
Status zadrugara prestaje danom isteka roka za podnošenje žalbe, odnosno danom
donošenja odluke skupštine zadruge kojom je žalba odbijena.
Prava i obaveze zadrugara u slučaju prestanka statusa zadrugara
Član 31
Danom prestanka statusa zadrugara, prestaju prava i obaveze zadrugara, osim prava i
obaveza utvrđenih ovim zakonom i zadružnim pravilima.
Zadrugar je dužan da, pre prestanka statusa zadrugara, izmiri sve svoje obaveze
prema zadruzi na način i pod uslovima koji su određeni zadružnim pravilima.
Ukoliko obaveze po zaključenim ugovorima i drugim pojedinačnim poslovima sa
zadrugom dospevaju nakon prestanka statusa zadrugara, ili nisu izmirene u roku,
zadrugar i zadruga su dužni da ispune ove obaveze nezavisno od toga da li je status
zadrugara prestao.
Po prestanku statusa zadrugara, zadrugar, odnosno njegov naslednik ili pravni
sledbenik ima pravo na isplatu, odnosno povraćaj uloga, na način i u rokovima
određenim zadružnim pravilima.
Ulozi se ne mogu vraćati pre prestanka odgovornosti zadrugara za obaveze zadruge.
Isplata uloga vrši se u novcu, ako zadružnim pravilima nije određeno da se vrednost
uloga umesto isplate u novcu, može nadoknaditi u stvarima, a na osnovu pisanog
sporazuma sa zadrugarom.
Zadruga vrši isplatu neraspoređene dobiti zadrugaru kome je prestao status zadrugara,
odnosno njegovim naslednicima ili pravnim sledbenicima najkasnije u roku od šest
meseci po proteku poslovne godine u kojoj je zadrugar izgubio ovaj status.
Knjiga zadrugara
Član 32
Zadruga je dužna da vodi knjigu zadrugara.
Način vođenja knjige zadrugara, prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o
ličnosti obavlja se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje zaštita podataka o
ličnosti.
U knjigu zadrugara upisuje se: lično ime, jedinstveni matični broj zadrugara, odnosno
za stranca broj pasoša i država izdavanja ili broj lične karte za stranca u skladu sa
zakonom kojim se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca na teritoriji
Republike Srbije, poslovno ime, adresa sedišta, matični broj pravnog lica u slučajevima
složene zadruge; datum sticanja statusa zadrugara; vrsta, datum i iznos upisanog
uloga zadrugara; datum i iznos uplaćenog, odnosno unetog uloga; datum, iznos i način
plaćanja članarine; datum i način prestanka statusa zadrugara i datum isplate uloga.
Zadruga je dužna da trajno čuva knjigu zadrugara i da je redovno ažurira.
Zadruga je dužna da knjigu zadrugara drži u sedištu zadruge.
Zadruge koje posluju sa članarinama dužne su da jednom godišnje, nakon održane
redovne sednice skupštine, Registru dostave knjigu zadrugara u elektronskom obliku
radi objave na internet stranici Registra.
Zadrugari imaju pravo uvida u knjigu zadrugara i pravo na izvode iz knjige zadrugara.
Poverioci zadruge i druga ovlašćena lica koja imaju pravni interes imaju pravo uvida u
knjigu zadrugara na osnovu pisanog zahteva.
Po prestanku zadruge, po bilo kom osnovu, odnosno nakon brisanja zadruge iz
Registra, zakonski zastupnik zadruge ili drugo ovlašćeno lice, dužno je da knjigu
zadrugara preda nadležnom arhivu na teritoriji na kojoj je osnovana zadruga, u skladu
sa odredbama zakona kojim se uređuju obaveze organa, ustanova, preduzeća i drugih
pravnih lica u toku čijeg rada nastaje registraturski materijal i arhivska građa.
IV UPRAVLJANJE ZADRUGOM I ORGANI ZADRUGE
Upravljanje zadrugom
Član 33
Zadrugom upravljaju zadrugari.
U upravljanju zadrugom, zadrugari imaju jednako pravo glasa po principu “jedan
zadrugar – jedan glas” u skupštini zadruge.
Organi zadruge
Član 34
Organi zadruge su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.
Na odgovornost članova organa zadruge prema zadruzi, shodno se primenjuju odredbe
zakona kojima se uređuje položaj privrednih društava, u delu kojim se uređuju posebne
dužnosti prema društvu, ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno.
Predsednik skupštine, predsednik i članovi upravnog odbora, nadzornog odbora i
direktor, biraju se na vreme određeno zadružnim pravilima, koje ne može biti duže od
pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
U zadruzi koja ima manje od 20 zadrugara, zadružnim pravilima može da se odredi da
funkciju upravnog odbora i nadzornog odbora vrši skupština zadruge.
Uslovi za punovažno odlučivanje organa zadruge
Član 35
Skupština zadruge, upravni odbor i nadzorni odbor, mogu punovažno da odlučuju ako
su njihove sednice uredno sazvane u skladu sa zadružnim pravilima.
Skupština zadruge, upravni odbor i nadzorni odbor, mogu punovažno odlučivati ako
sednici prisustvuje više od polovine od ukupnog broja članova, a odluke se donose
većinom glasova od ukupnog broja prisutnih članova, ako ovim zakonom nije drugačije
određeno.
Način odlučivanja
Član 36
Izuzetno od člana 35. stav 2. ovog zakona:
1) o statusnim promenama, prodaji nepokretne imovine, usvajanju izmena i dopuna
osnivačkog akta i zadružnih pravila nadležni organ zadruge odlučuje većinom glasova
od ukupnog broja zadrugara;
2) o pokretanju postupka likvidacije nadležni organ zadruge odlučuje dvotrećinskom
većinom od ukupnog broja zadrugara.
- Skupština zadruge
Sastav i nadležnost
Član 37
Skupštinu zadruge čine svi zadrugari.
Skupština zadruge je najviši organ zadruge.
Skupština zadruge:
1) donosi osnivački akt;
2) donosi zadružna pravila;
3) usvaja izmene i dopune osnivačkog akta i zadružnih pravila;
4) odlučuje o promeni sedišta, poslovnog imena, pretežnoj delatnosti, vrsti zadruge,
obrazovanju ili gašenju ogranaka zadruge;
5) odlučuje o statusnim promenama i prestanku zadruge;
6) odlučuje o osnivanju privrednog društva ili drugog pravnog lica;
7) odlučuje o povećanju i smanjenju osnovnog kapitala zadruge;
8) odlučuje o obrazovanju ili gašenju fondova za različite namene, visini izdvajanja i
raspolaganju sredstvima fondova;
9) utvrđuje poslovnu politiku i usvaja godišnji izveštaj o poslovanju i sprovođenju
poslovne politike;
10) usvaja plan rada, finansijski plan i program razvoja;
11) usvaja finansijske izveštaje;
12) odlučuje o raspodeli dobiti i pokriću gubitaka;
13) donosi investicione odluke;
14) bira i razrešava direktora zadruge;
15) odlučuje o obavljanju zadružne revizije i izboru revizijskog saveza;
16) razmatra konačan izveštaj o obavljenoj zadružnoj reviziji i postupke preduzete za
otklanjanje eventualno uočenih nepravilnosti konstatovanih u izveštaju zadružnog
revizora;
17) odlučuje o pokretanju postupka likvidacije;
18) odlučuje o raspolaganju imovinom;
19) odlučuje o imenovanju i razrešenju likvidacionog upravnika;
20) bira i razrešava iz redova zadrugara članove upravnog i nadzornog odbora, kao i
predsednika skupštine;
21) donosi poslovnik o svom radu;
22) odlučuje o drugim pitanjima u skladu sa ovim zakonom i zadružnim pravilima.
Izuzetak od stava 3. tačka 13) ovog člana, jesu stambene zadruge, kod kojih
investicione odluke u vezi sa obavljanjem njihove delatnosti donosi upravni odbor.
Skupština zadruge ima predsednika, koga biraju između sebe zadrugari.
Način rada
Član 38
Sednice skupštine zadruge mogu biti redovne i vanredne.
Redovna sednica skupština zadruge održava se jednom godišnje, a pre isteka
zakonskog roka za predaju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja.
Vanredna sednica skupštine zadruge održava se po potrebi ili kada je to određeno
zadružnim pravilima.
Sednicu skupštine zadruge saziva predsednik skupštine.
Predsednik skupštine zadruge dužan je da sazove vanrednu sednicu skupštine
zadruge i na zahtev direktora, upravnog odbora, nadzornog odbora ili na zahtev trećine
zadrugara zadruge, ako zadružnim pravilima nije drukčije određeno.
Ukoliko predsednik skupštine zadruge nije u mogućnosti ili odbije da na osnovu
zahteva iz stava 5. ovog člana sazove skupštinu zadruge, skupštinu može sazvati i sam
podnosilac zahteva iz stava 5. ovog člana.
Predstavljanje u skupštini zadruge
Član 39
Ako zadruga ima više od 100 zadrugara, zadružnim pravilima može se odrediti način
njihovog predstavljanja u skupštini.
Predstavnik zadrugara ne može biti lice koje nije zadrugar.
Predstavnici ne mogu odlučivati o statusnim promenama zadruge, prestanku zadruge i
raspolaganju imovinom zadruge.
Predstavnike u skupštini biraju zadrugari ličnim izjašnjavanjem na skupštini zadruge, a
skupština zadruge potvrđuje njihovo ovlašćenje za predstavljanje usvajanjem predloga
zadrugara.
Predstavnici članova zadruge biraju se na vreme koje ne može biti duže od pet godina
uz mogućnost ponovnog izbora.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, kod stambenih i studentsko-omladinskih zadruga koje
imaju više od 50 članova, predstavnici mogu odlučivati o svim pitanjima, ako je to
predviđeno zadružnim pravilima.
- Upravni odbor
Sastav i izbor
Član 40
Upravni odbor sastoji se od najmanje tri člana.
Broj članova, način izbora i razrešenje članova upravnog odbora uređuje se zadružnim
pravilima.
Članove upravnog odbora bira skupština zadruge iz reda zadrugara.
Za člana upravnog odbora ne može biti biran predsednik skupštine, članovi nadzornog
odbora i direktor zadruge.
Upravni odbor ima predsednika, koga biraju između sebe članovi upravnog odbora.
Nadležnost
Član 41
Upravni odbor:
1) predlaže i sprovodi poslovnu politiku i priprema izveštaje o sprovođenju poslovne
politike;
2) razmatra i predlaže plan rada, finansijski plan i program razvoja;
3) razmatra i predlaže izveštaj o poslovanju;
4) razmatra i predlaže usvajanje finansijskih izveštaja;
5) predlaže skupštini raspodelu dobiti i način pokrića gubitaka;
6) priprema predloge odluka za skupštinu zadruge i sprovodi odluke skupštine zadruge;
7) predlaže skupštini izbor i razrešenje direktora zadruge;
8) predlaže skupštini donošenje investicionih odluka;
9) predlaže skupštini odluke o raspolaganju imovinom u skladu sa zadružnim pravilima;
10) donosi poslovnik o svom radu;
11) donosi odluke i obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i zadružnim
pravilima.
Izuzetak od stava 1. tačka 8) ovog člana, su stambene zadruge, kod kojih investicione
odluke donosi upravni odbor.
Odgovornost
Član 42
Članovi upravnog odbora dužni su da vrše svoju funkciju savesno, pošteno i odgovorno
prema zadruzi, sa pažnjom dobrog privrednika i u skladu sa interesima zadruge i
zadrugara.
Članovi upravnog odbora odgovorni su, u skladu sa zakonom, za štetu koju prouzrokuju
zadruzi.
- Nadzorni odbor
Sastav i izbor
Član 43
Nadzorni odbor sastoji se od najmanje tri člana.
Broj članova, način izbora i razrešenje članova nadzornog odbora uređuje se
zadružnim pravilima.
Članove nadzornog odbora bira skupština zadruge iz reda zadrugara.
Za člana nadzornog odbora ne može biti biran predsednik, članovi upravnog odbora,
direktor zadruge i predsednik skupštine.
Nadzorni odbor ima predsednika, koga biraju među sobom članovi nadzornog odbora,
većinom od ukupnog broja članova.
Nadležnost
Član 44
Nadzorni odbor:
1) vrši nadzor nad radom upravnog odbora i direktora;
2) pregleda finansijske i druge izveštaje i izveštaje o poslovanju i izveštava skupštinu
zadruge o finansijskim izveštajima zadruge;
3) kontroliše usklađenost poslovanja zadruge sa zakonom i zadružnim pravilima i
principima;
4) angažuje, po potrebi, druga stručna lica za odgovarajuću oblast kada je to potrebno
radi stručne analize finansijskih i drugih izveštaja i izveštaja o poslovanju zadruge;
5) podnosi izveštaj zadrugarima na svakoj godišnjoj skupštini zadruge, a po potrebi i na
vanrednoj skupštini zadruge kada smatra da je to potrebno ili kada to zatraži skupština,
upravni odbor ili direktor zadruge;
6) donosi poslovnik o svom radu;
7) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i zadružnim pravilima.
Ovlašćenja
Član 45
Upravni odbor i direktor zadruge, dužni su da nadzornom odboru daju sva obaveštenja i
podatke o poslovanju zadruge, kao i da mu omoguće uvid u dokumentaciju zadruge i
nesmetan rad.
Nadzorni odbor dužan je da podnese zahtev za sazivanje sednice skupštine zadruge,
ako u vršenju nadzora utvrdi da su povređeni interesi zadruge, a naročito ako utvrdi
nepravilnosti u radu i poslovanju zadruge ili teže kršenje zakona, zadružnih pravila ili
odluka skupštine zadruge.
Odgovornost
Član 46
Članovi nadzornog odbora dužni su da vrše svoju funkciju savesno, pošteno i
odgovorno prema zadruzi, sa dužnom pažnjom i u skladu sa interesima zadruge i svih
njenih članova.
Članovi nadzornog odbora odgovorni su, u skladu sa zakonom, za štetu koju
prouzrokuju zadruzi.
- Direktor
Član 47
Direktor zadruge ne mora da bude iz redova zadrugara zadruge.
Nadležni organ zadruge je dužan da izabere direktora zadruge.
Nadležnost
Član 48
Direktor:
1) zastupa zadrugu;
2) organizuje rad i vodi poslovanje zadruge;
3) stara se o zakonitosti i odgovara za zakonitost rada zadruge;
4) priprema plan rada i program razvoja;
5) priprema i podnosi izveštaj o poslovanju;
6) priprema i podnosi finansijske izveštaje;
7) izvršava odluke skupštine, upravnog odbora i nadzornog odbora i
8) obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i zadružnim pravilima.
Vršilac dužnosti
Član 49
Ako direktor zadruge nije izabran, skupština zadruge je dužna da izabere vršioca
dužnosti direktora na period koji ne može biti duži od godinu dana.
Razlozi za razrešenje i odgovornost
Član 50
Direktor može biti razrešen iz razloga koji su propisani zakonom kojim se određuje
pravni položaj privrednih društava, odnosno iz razloga određenih zadružnim pravilima.
Direktor je odgovoran, u skladu sa zakonom, za štetu koju prouzrokuje zadruzi.
Ograničenje izbora i zabrana konkurencije
Ograničenje izbora
Član 51
Za predsednika i članove upravnog odbora, nadzornog odbora, direktora i predsednika
skupštine, ne može biti birano lice koje je osuđeno za krivično delo protiv privrede,
tokom perioda od pet godina računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se
u taj period ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora, kao i lice
kome je izrečena mera bezbednosti zabrane obavljanja delatnosti koja predstavlja
delatnost zadruge, za vreme dok traje takva zabrana.
Zabrana konkurencije
Član 52
Predsednik i članovi upravnog odbora, nadzornog odbora i direktor zadruge,
predsednik skupštine i zaposleni u zadruzi, ne mogu da budu zadrugari, zaposleni ili
lica koja na osnovu ugovora imaju ovlašćenje da upravljaju poslovima druge zadruge
iste ili slične delatnosti, odnosno ne mogu imati više od 20% udela u vlasništvu u
privrednom društvu ili u drugom pravnom licu koje obavlja istu ili sličnu delatnost kao
zadruga, osim ako su vlasnička prava stekli po osnovu besplatne podele akcija u
skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.
V IMOVINA I POSLOVANJE ZADRUGE
Imovina zadruge
Član 53
Imovinu zadruge čine, pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima, novčanim
sredstvima, hartijama od vrednosti i druga imovinska prava koje je zadruga stekla
poslovanjem ili drugim pravnim poslom i predstavlja imovinu u zadružnoj svojini.
Imovina zadruge obrazuje se iz uloga ili članarine zadrugara, sredstava ostvarenih
radom i poslovanjem zadruge i sredstava koje je zadruga stekla na drugi dozvoljen
način.
Imovina zadruge je u zadružnoj svojini.
Zadruga upravlja, koristi i raspolaže svojom imovinom, u skladu sa zakonom, ugovorom
o osnivanju, odnosno zadružnim pravilima.
U slučaju prodaje nepokretne imovine u zadružnoj svojini, sredstva ostvarena od
prodaje te imovine ne mogu se podeliti zadrugarima i zaposlenima, odnosno ne mogu
se isplaćivati zadrugarima ili zaposlenima po osnovu članstva u zadruzi, uloga ili po
pravima iz radnog odnosa.
Poslovanje zadruge
Član 54
Zadruga posluje u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za račun zadrugara ili u ime i
za račun zadrugara, a u skladu sa ugovorom o osnivanju, odnosno zadružnim
pravilima.
Zadruga u svom poslovanju koristi imovinu zadruge, a može da koristi rad zadrugara i
sredstva u svojini zadrugara i drugih pravnih i fizičkih lica na osnovu posebno
zaključenog ugovora, u skladu sa zakonom i zadružnim pravilima.
Zadruga može, u okviru registrovane delatnosti, odnosno delatnosti određene u
osnivačkom aktu da obavlja poslove i sa licima koja nisu zadrugari i za njih, na način i u
obimu kojim se ne dovode u pitanje zadružni principi i ciljevi njene delatnosti, u skladu
sa posebno zaključenim ugovorom i zadružnim pravilima.
Odgovornost za obaveze
Član 55
Zadruga u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom
imovinom.
Zadrugar odgovara za obaveze zadruge do visine svog uloga.
Zloupotrebe zadruge
Član 56
Zadrugari odgovaraju prema trećim licima lično, sopstvenom imovinom, za obaveze
zadruge ako zloupotrebe zadrugu za nezakonite ili prevarne radnje ili ako sa imovinom
zadruge raspolažu kao sa sopstvenom imovinom.
Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja
Član 57
Zadruga vodi poslovne knjige, sastavlja i podnosi finansijske izveštaje, na način i pod
uslovima koji su propisani zakonom kojim se uređuje računovodstvo.
Revizija finansijskih izveštaja zadruge, vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje
revizija.
VI FONDOVI, RASPODELA DOBITI I POKRIĆE GUBITAKA
Član 58
Zadruga može da osnuje zadružni fond koji se koristi za investicije ili povećanje obrtnih
sredstava zadruge.
Zadruga može da osnuje i rezervni fond iz koga se sredstva koriste za pokriće gubitaka
zadruge i isplatu uloga zadrugara, kao i za druge svrhe.
Skupština zadruge odlučuje o visini izdvajanja sredstava u zadružni fond, rezervni fond
i druge fondove, kao i o raspolaganju sredstvima fondova.
Raspodela dobiti
Član 59
O raspodeli godišnje dobiti, odlučuje skupština zadruge po usvajanju finansijskih
izveštaja.
Dobit iz stava 1. ovog člana raspoređuje se sledećim redom:
1) za pokriće gubitaka prenetih iz ranijih godina;
2) za fondove za različite namene, ako su obrazovani;
3) za isplatu neto dobiti ili pripisivanje dobiti ulozima zadrugara, osim u slučaju zadruga
koje posluju sa članarinom.
Iznos neraspoređene dobiti prenosi se u narednu poslovnu godinu ili se koristi za
unapređenje zadruge.
Zadrugar učestvuje u raspodeli dobiti srazmerno veličini svog uloga u zadruzi i
vrednosti izvršenog prometa preko zadruge u skladu sa ustanovljenim principima
raspodele dobiti uređenim zadružnim pravilima.
Pravo zadrugara na učešće u dobiti postoji samo za vreme trajanja statusa člana
zadruge.
Pokriće gubitaka
Član 60
Gubitak se pokriva iz sredstava neraspoređene dobiti iz ranijih godina.
Ako se gubitak ne može pokriti iz sredstava neraspoređene dobiti iz ranijih godina,
pokriva se iz rezervnog fonda ukoliko ga je zadruga obrazovala.
Ako se gubitak ne može pokriti iz sredstava rezervnog fonda i neraspoređene dobiti,
pokriva se iz drugih fondova za različite namene ili smanjenjem osnovnog kapitala
zadruge, u skladu sa zadružnim pravilima.
VII PRESTANAK ZADRUGE
Osnovi za prestanak zadruge
Član 61
Zadruga prestaje da postoji brisanjem iz Registra, po osnovu:
1) sprovedenog postupka likvidacije ili prinudne likvidacije u skladu sa zakonom kojim
su uređeni ovi postupci;
2) sprovedenog postupka stečaja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj;
3) statusne promene koja ima za posledicu prestanak zadruge.
Likvidacija
Član 62
Postupak likvidacije zadruge pokreće se odlukom skupštine zadruge.
Odluku iz stava 1. ovog člana, donosi skupština zadruge dvotrećinskom većinom od
ukupnog broja glasova svih zadrugara zadruge, o čemu obaveštava zadružni savez čiji
je član.
Kada zadruga prestaje u smislu stava 1. ovog člana, skupština zadruge ne može
odlučiti o prestanku zadruge, ako se najmanje pet zadrugara, pre donošenja odluke o
prestanku zadruge, pisanim putem izjasne da zadruga ne prestaje.
U slučaju iz stava 3. ovog člana, glasa se javno, na taj način što se svaki zadrugar lično
izjašnjava o prestanku zadruge, a za zadrugare koji su glasali za prestanak zadruge,
smatra se da su iz nje istupili.
Na imovinu zadruge u zadružnoj svojini koja preostane posle likvidacije shodno se
primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje stečaj u delu koji se odnosi na postupanje
sa viškom deobne mase.
Prinudna likvidacija
Član 63
Prinudna likvidacija pokreće se:
1) na osnovu pravnosnažne odluke suda ili drugog organa;
2) ako je protiv zadruge izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, zbog toga što ne
ispunjava uslove za obavljanje delatnosti, a u roku određenom u izrečenoj meri ne
ispuni te uslove, odnosno ne promeni delatnost, niti otpočne postupak dobrovoljne
likvidacije;
3) ako se broj zadrugara smanji ispod zakonom propisanog minimuma, a u roku od šest
meseci se broj zadrugara ne poveća i Registru se ne prijave novi zadrugari;
4) ako se novčani deo osnovnog kapitala smanji ispod propisanog minimuma, a u roku
od šest meseci se ne poveća na minimum propisan ovim zakonom;
5) ako nije organizovana u skladu sa ovim zakonom, zadružnim pravilima i principima.
U slučaju iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana registrator koji vodi Registar pokreće
postupak prinudne likvidacije po službenoj dužnosti, a po prijemu obaveštenja od
organa koji je doneo pravnosnažnu odluku ili obaveštenja od organa koji je izrekao
meru zabrane obavljanja delatnosti, da zadruga nije u ostavljenom roku ispunila
potrebne uslove.
U slučaju iz stava 1. tačka 5) ovog člana registrator koji vodi Registar pokreće postupak
prinudne likvidacije po službenoj dužnosti, a na osnovu obaveštenja nadležnog
Revizijskog saveza.
Stečaj
Član 64
Na postupak stečaja zadruge shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje
stečaj.
Statusne promene
Član 65
Statusna promena zadruge u smislu ovog zakona je pripajanje, spajanje, podela i
izdvajanje, o čemu odluku donosi skupština zadruge.
Statusne promene zadruga su dozvoljene ako u njima učestvuju ili iz njih nastaju
isključivo zadruge.
Gubitak svojstva pravnog lica
Član 66
Zadruga gubi svojstvo pravnog lica brisanjem iz Registra.
VIII SLOŽENA ZADRUGA
Član 67
Složena zadruga je pravno lice koje predstavlja poseban oblik organizovanja zadruga,
koje poslovanjem na zadružnim principima ostvaruje ekonomske, socijalne i kulturne
interese i obavlja poslove koje joj ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima prenesu
osnivači.
Složenu zadrugu mogu osnovati najmanje dve zadruge.
Predstavljanje u organima složene zadruge, osnivači uređuju osnivačkim aktom i
zadružnim pravilima u skladu sa ovim zakonom.
Zadruga iz stava 1. ovog člana stiče svojstvo pravnog lica upisom u Registar sa
obavezom da u svom poslovnom imenu sadrži reči: “složena zadruga”, naziv i sedište
zadruge kao i vrstu zadruge.
Na složene zadruge shodno se primenjuju odredbe ovog zakona, u delu koji se odnosi
na osnivanje, poslovanje i registraciju zadruga.
IX ZADRUŽNI SAVEZ
Član 68
Zadružni savez je samostalna, interesna, poslovna i stručna organizacija, koju osnivaju
zadruge i drugi zadružni savezi radi ostvarivanja, usklađivanja, unapređivanja,
poslovnog povezivanja, zaštite i zastupanja zajedničkih interesa zadruga i zadrugara.
Osnivanje
Član 69
Zadružni savez je pravno lice koje osnivaju zadruge ili drugi zadružni savezi.
Zadružni savezi se osnivaju po vrstama zadruga, odnosno za određenu teritoriju.
Za osnivanje novog zadružnog saveza potrebno je najmanje deset zadruga.
Zadružni savez stiče status pravnog lica upisom u Registar, u skladu sa zakonom kojim
se uređuje postupak registracije privrednih subjekata.
Zadružni savez osniva se na osnivačkoj skupštini usvajanjem pravila zadružnog
saveza, zaključenjem ugovora o osnivanju i izborom organa.
Ugovorom o osnivanju uređuju se naročito: uslovi i način osnivanja, zadaci i poslovi
saveza, poslovno ime, sedište i sredstva za rad zadružnog saveza.
Poslovi
Član 70
Poslovi zadružnog saveza su:
1) podsticanje zadrugarstva i unapređenja zadružnih načela;
2) pružanje stručne i druge pomoći zadrugama i zadrugarima prilikom osnivanja,
poslovanja i prestanka zadruge;
3) zastupanje interesa zadruga pred državnim organima, organima teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave, nosiocima javnih ovlašćenja i drugim institucijama i
organizacijama;
4) pokretanje regulatornih inicijativa pred regulatornim telima;
5) predstavljanje zadruga u inostranstvu, ostvarivanje saradnje sa zadrugama i
zadružnim asocijacijama iz inostranstva;
6) poslovi arbitraže;
7) poslovi zadružne revizije u skladu sa zakonom;
8) organizovanje i podsticanje stručnog usavršavanja, naučno-istraživačkog rada i
informativno-izdavačke i marketinške delatnosti od interesa za unapređenje
zadrugarstva;
9) vođenje evidencije o zadrugama (knjiga zadruga) i zadružne statistike;
10) upravljanje imovinom u zadružnoj svojini koja im je predata u skladu sa odredbama
kojima se reguliše postupak stečaja, odnosno likvidacije;
11) obavljanje informativne i savetodavne funkcije prema članicama;
12) obavljanje poslova posredničke i promotivne funkcije za svoje članice;
13) drugi poslovi, u skladu sa ovim zakonom i pravilima zadružnog saveza.
Poveravanje poslova
Član 71
Zadruge mogu da povere zadružnom savezu, čiji su članovi, da u njihovo ime i za
njihov račun obavlja određene poslove.
Organi zadružnog saveza
Član 72
Zadružnim savezom upravljaju članovi, preko svojih predstavnika.
Organi zadružnog saveza su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
Predsednik zadružnog saveza zastupa zadružni savez.
Skupština zadružnog saveza donosi pravila saveza.
Pravila zadružnog saveza
Član 73
Pravila zadružnog saveza sadrže, naročito:
1) poslovno ime i sedište zadružnog saveza;
2) zadatke i poslove zadružnog saveza;
3) uslove i način za sticanje i prestanak statusa člana zadružnog saveza;
4) prava i obaveze zadruge prema zadružnom savezu i zadružnog saveza prema
zadruzi;
5) odredbe o sredstvima za rad zadružnog saveza;
6) izbor, opoziv i delokrug organa zadružnog saveza, broj članova organa, mandat, kao
i način sazivanja i odlučivanja organa;
7) zastupanje i predstavljanje zadružnog saveza;
8) način obavljanja stručnih i drugih poslova za zadruge;
9) odredbe o javnosti rada;
10) način obaveštavanja zadruga;
11) odredbe o opštim aktima zadružnog saveza i način njihovog donošenja i
12) odredbe o drugim pitanjima od značaja za rad zadružnog saveza.
Knjiga zadruga
Član 74
Zadružni savez vodi knjigu zadruga svojih članova, koja sadrži poslovno ime i sedište
zadruge, odnosno zadružnog saveza, matični i poreski identifikacioni broj člana
zadružnog saveza, podatke za zadružnu statistiku i druge podatke u skladu sa
pravilnikom o vođenju knjige zadruga.
U knjigu zadruga upisuju se statusne promene nad članicama, privremeno ili trajno
obustavljanje poslovanja, pokretanje stečajnog postupka i drugi bitni elementi za pravni
status članica.
Podaci za knjigu zadrugara dostavljaju se zadružnom savezu u roku od 30 dana od
dana upisa u Registar, a podaci za zadružnu statistiku u roku od 30 dana od dana
predaje završnog računa za prethodnu godinu.
Zadružni savez je dužan da uredno vodi i trajno čuva knjigu zadruga.
Zadružni savez kod kojeg je izvršen upis podataka u knjigu zadruga dužan je da izda
potvrdu o izvršenom upisu.
Zadružni savezi su dužni, da na zahtev državnih organa dostavljaju podatke iz knjiga
zadruga zadružnog saveza.
Sredstva za rad zadružnog saveza
Član 75
Sredstva za rad zadružnog saveza obezbeđuju se u skladu sa ugovorom o osnivanju,
odnosno pravilima zadružnog saveza.
X REGISTRACIJA ZADRUGE I ZADRUŽNIH SAVEZA
Registracija zadruga i zadružnih saveza
Član 76
U Registar se registruju osnivanje, promene podataka o zadrugama i zadružnim
savezima i njihov prestanak.
Registracija zadruga i zadružnih saveza, odnosno registracija podataka i dokumenata
propisanih ovim zakonom obavlja se u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija
privrednih subjekata.
Zadruga odnosno zadružni savez može da otpočne sa obavljanjem delatnosti od
momenta registracije u Registar.
Podaci koji se upisuju u Registar
Član 77
U Registar se registruju sledeći podaci o zadruzi:
1) oznaka vrste zadruge;
2) poslovno ime;
3) adresa sedišta;
4) datum i vreme osnivanja;
5) datum i vreme promena;
6) matični broj dodeljen od strane Republičkog zavoda za statistiku;
7) poresko-identifikacioni broj (PIB);
8) šifra i opis pretežne delatnosti;
9) brojevi računa u bankama;
10) lično ime i jedinstven matični broj zadrugara koji je fizičko lice, odnosno poslovno
ime, adresa sedišta i matični broj zadruge koja je pravno lice u slučajevima složene
zadruge;
11) lično ime i jedinstven matični broj direktora ili vršioca dužnosti direktora;
12) lično ime i jedinstven matični broj zastupnika i granice njegovih ovlašćenja;
13) podatak o tome da li se zadruga osniva/posluje sa ulozima ili sa članarinama;
14) podatke o ulogu svakog pojedinog zadrugara.
U Registar se registruju sledeći podaci o zadruzi, ako postoje:
1) lično ime i jedinstven matični broj članova upravnog odbora, odnosno nadzornog
odbora;
2) podaci o ogranku zadruge;
3) adresa za prijem pošte;
4) skraćeno poslovno ime;
5) poslovno ime na stranom jeziku.
U Registar se registruju i:
1) podaci o likvidaciji i stečaju zadruge, u skladu sa zakonom;
2) zabeležbe podataka od značaja za pravni promet zadruge.
U Registar se registruju i drugi podaci o zadruzi u skladu sa zakonom.
U Registar se registruju i sve promene podataka o zadruzi sadržanih u Registru.
Izuzetno od stava 5. ovog člana, zadruge koje posluju sa članarinom u obavezi su da
upišu u Registar samo osnivače i promene osnivača, a ne i svih članova zadruge.
Ako se u Registar registruju podaci koji se odnose na strano pravno ili fizičko lice,
umesto matičnog broja Registar sadrži, za strano fizičko lice broj njegovog pasoša i
državu izdavanja ili broj lične karte za stranca u skladu sa zakonom kojim se uređuju
uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije, a za strano
pravno lice državu sedišta, adresu sedišta i broj pod kojim se to pravno lice vodi u
matičnom registru.
U Registar se registruju sledeći podaci o zadružnom savezu:
1) poslovno ime;
2) adresa sedišta;
3) datum i vreme osnivanja;
4) datum i vreme promena;
5) matični broj dodeljen od strane Republičkog zavoda za statistiku;
6) poresko-identifikacioni broj (PIB);
7) šifra i opis pretežne delatnosti;
8) brojevi računa u bankama;
9) poslovno ime, sedište i matični broj osnivača odnosno člana zadružnog saveza;
10) lično ime i jedinstven matični broj predsednika zadružnog saveza;
11) lično ime i jedinstven matični broj članova upravnog odbora;
12) lično ime i jedinstven matični broj članova nadzornog odbora;
13) zabeležbe podataka od značaja za pravni promet zadružnog saveza;
14) prestanak zadružnog saveza.
U Registar se registruju i drugi podaci o zadružnom savezu u skladu sa zakonom.
U Registar se registruju i sve promene podataka o zadružnom savezu sadržanih u
Registru.
Ako se u Registar registruju podaci koji se odnose na strano pravno ili fizičko lice,
umesto matičnog broja Registar sadrži, za strano fizičko lice broj njegovog pasoša i
državu izdavanja ili broj lične karte za stranca u skladu sa zakonom kojim se uređuju
uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije, a za strano
pravno lice broj pod kojim se to pravno lice vodi u matičnom registru i država tog
registra.
Registracija i objava dokumenata
Član 78
U Registar se registruju sledeća dokumenta zadruge, odnosno zadružnog saveza:
1) osnivački akt;
2) izmene osnivačkog akta i prečišćen tekst tog dokumenta nakon svake takve izmene;
3) zadružna pravila odnosno pravila zadružnog saveza;
4) izmene zadružnih pravila odnosno pravila zadružnog saveza i prečišćen tekst tog
dokumenta nakon svake takve izmene;
5) knjigu zadrugara u papirnom ili elektronskom obliku za zadruge koje posluju sa
članarinom.
Zadruga je dužna da Registru radi objave, u skladu sa ovim zakonom, dostavi:
1) knjigu zadrugara u elektronskom obliku;
2) zaključak sa ocenom i obrazloženjem iz konačnog izveštaja zadružnog revizora.
Shodna primena odredbi o registraciji
Član 79
Odredbe ovog zakona kojima je uređena registracija zadruga, shodno se primenjuju i
na složene zadruge.
XI ZADRUŽNA REVIZIJA
Pojam zadružne revizije
Član 80
Zadružna revizija je kontrola usklađenosti poslovanja, upravljanja i organizovanja
zadruge sa odredbama ovog zakona, zadružnim principima i zadružnim vrednostima.
Pored kontrolne funkcije, zadružna revizija ima preventivnu i instruktivnu funkciju u cilju
zaštite interesa zadruga, zadrugara i unapređenja zadrugarstva.
Obveznik zadružne revizije
Član 81
Obveznik zadružne revizije je zadruga.
Vrste zadružne revizije i obaveznost zadružne revizije
Član 82
Zadružna revizija je obavezna za sve zadruge i može biti redovna i vanredna.
Redovna zadružna revizija obavlja se na zahtev zadruge, svake dve godine.
Vanredna zadružna revizija obavlja se po potrebi.
Zadruga je dužna da se podvrgne vanrednoj zadružnoj reviziji iz stava 3. ovog člana,
na zahtev: bilo kog organa zadruge, najmanje 50 zadrugara, odnosno najmanje 30%
zadrugara, ako zadružnim pravilima nije određen veći broj zadrugara, zadružnog
saveza čiji je član, nadležnih ministarstava i poverilaca zadruge.
Revizijski savez
Član 83
Zadružnu reviziju obavlja zadružni savez (u daljem tekstu: Revizijski savez), koji
poseduje dozvolu izdatu od strane ministarstva nadležnog za poslove zadruga (u
daljem tekstu: Ministarstvo), a u skladu sa odredbama ovog zakona.
Uslovi za zadružni savez
Član 84
Zadružnu reviziju može da obavlja organizaciono i tehnički adekvatno opremljen
zadružni savez, koji ispunjava sledeće uslove:
1) da je osnovan i registrovan u skladu sa odredbama ovog zakona;
2) da koristi odgovarajući poslovni prostor i druga sredstava za efikasno obavljanje
zadružne revizije;
3) da ima ugovor o radu ili je angažovao po drugom osnovu najmanje dva lica, od kojih
je najmanje jedno lice visoke stručne spreme koje ispunjava uslove za obavljanje
zadružne revizije.
Uslovi za revizora
Član 85
Da bi lice iz člana 84. stav 1. tačka 3) ovog zakona (u daljem tekstu: zadružni revizor)
moglo da obavlja poslove zadružne revizije mora da ispunjava sledeće uslove:
1) da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena u skladu sa
zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u
trajanju od najmanje četiri godine;
2) da ima najmanje tri godine praktičnog radnog iskustva u oblasti zadrugarstva na
poslovima sa visokom stručnom spremom;
3) da poseduje potvrdu nadležnog zadružnog saveza da ispunjava uslove u pogledu
stručnosti za obavljanje poslova zadružne revizije;
4) da nije osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih
poslova.
Dozvola za obavljanje zadružne revizije
Član 86
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje zadružne revizije zadružni savez podnosi
Ministarstvu.
Uz zahtev zadružni savez podnosi:
1) dokaze o ispunjenosti uslova iz čl. 84. i 85. ovog zakona;
2) opšti akt o obavljanju zadružne revizije.
Opštim aktom o obavljanju zadružne revizije iz stava 2. tačka 2) ovog člana, definiše
se: dostavljanje poziva zadrugama da pristupe reviziji, zaključivanje ugovora o
obavljanju zadružne revizije, postupak obavljanja zadružne revizije, predmet zadružne
revizije, sadržina izveštaja o zadružnoj reviziji, definisanje naloga zadružnog revizora
za ispravljanje utvrđenih nepravilnosti, definisanje zaključka i ocene zadružnog
revizora, postupanje sa dokumentacijom u vezi sa zadružnom revizijom i čuvanjem
poslovne tajne i druga pitanja od značaja za obavljanje zadružne revizije.
Ministarstvo može da zahteva i drugu dokumentaciju na osnovu koje je moguće utvrditi
da li je zadružni savez organizaciono i tehnički opremljen za obavljanje zadružne
revizije.
Član 87
Na osnovu zahteva zadružnog saveza iz člana 86. ovog zakona, Ministarstvo donosi
rešenje kojim se izdaje dozvola za obavljanje zadružne revizije ili se zahtev za
izdavanje dozvole odbija.
Dozvola za obavljanje zadružne revizije može se oduzeti rešenjem Ministarstva, ukoliko
zadružni savez ne ispunjava uslove za obavljanje zadružne revizije propisane ovim
zakonom.
Protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana, ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti
upravni spor u skladu sa zakonom.
Ugovor o obavljanju zadružne revizije
Član 88
Ugovorom o obavljanju poslova zadružne revizije, uređuju se međusobna prava i
obaveze Revizijskog saveza i zadruge.
Ugovor iz stava 1. ovog člana mora biti zaključen u pisanom obliku.
Pored elemenata propisanih zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, ugovor iz
stava 1. ovog člana mora da sadrži i:
1) naziv i sedište Revizijskog saveza i lično ime zadružnog revizora;
2) vremenski period u kome će se obaviti zadružna revizija i vrstu zadružne revizije koja
se obavlja;
3) ukupnu cenu za uslugu obavljanja zadružne revizije koja ne može biti veća od iznosa
polovine mesečne minimalne zarade na teritoriji Republike Srbije u trenutku zaključenja
ugovora;
4) odredbu koja se odnosi na obavezu zadružnog revizora i Revizijskog saveza da
čuvaju kao poverljive sve podatke, činjenice i okolnosti do kojih su došli tokom
obavljanja zadružne revizije.
Revizijski savez ne može ugovorene poslove zadružne revizije da ustupa drugim
revizijskim savezima.
Član 89
Zadružna revizija se može obavljati u prostorijama zadruge, odnosno u prostorijama
Revizijskog saveza.
Obaveze zadruge, zadružnog revizora i Revizijskog saveza u postupku zadružne
revizije
Član 90
Zadruga je dužna da zadružnom revizoru stavi na raspolaganje potrebna dokumenta i
pruži informacije i objašnjenja koja su po oceni zadružnog revizora neophodni za
obavljanje zadružne revizije i sačinjavanje izveštaja o obavljenoj zadružnoj reviziji.
Zadruga je dužna da zadružnom revizoru omogući da učestvuje u radu sednice
skupštine i drugih organa zadruge, davanjem odgovora i mišljenja o svim pitanjima koja
su predmet zadružne revizije.
Član 91
Zadružni revizor ne može da obavlja reviziju u zadruzi u kojoj je zadrugar ili je u njoj
zaposlen.
Član 92
Zadružni revizor je dužan da sastavi pisani izveštaj o obavljenoj zadružnoj reviziji koji
sadrži ocenu da li zadruga posluje u skladu sa odredbama ovog zakonom, zadružnim
principima i vrednostima, sa obrazloženjem.
Izveštaj iz stava 1. ovog člana sadrži i:
– opšte podatke o zadruzi koja je predmet zadružne revizije;
– lično ime zadružnog revizora koji je obavio reviziju i lična imena lica koja su
prisustvovala reviziji, vreme i mesto vršenja zadružne revizije;
– podatke o vrsti revizije;
– uočene nepravilnosti u radu zadruge, sa obrazloženjem;
– nepravilnosti koje su otklonjene u toku zadružne revizije;
– nepravilnosti koje treba otkloniti i rokove;
– mere, uputstva i instrukcije koje je revizor davao u toku zadružne revizije;
– datum sačinjavanja izveštaja o zadružnoj reviziji;
– uputstvo o pravnom leku.
Zadružni revizor je dužan da na zahtev zadruge pruži dodatna objašnjenja u vezi sa
predmetom izveštaja.
Član 93
Izveštaj iz člana 92. ovog zakona, sa ocenom i obrazloženjem, zadružni revizor je
dužan da dostavi u roku od 15 dana od dana obavljene zadružne revizije, zadruzi koja
je podvrgnuta zadružnoj reviziji, zadružnom savezu čiji je član i Revizijskom savezu.
Član 94
Direktor zadruge koja je bila predmet zadružne revizije, dužan je da u roku od 15 dana
od dana dostavljanja izveštaja o zadružnoj reviziji, upozna članove upravnog i
nadzornog odbora zadruge, odnosno skupštinu zadruge u onim slučajevima kada
zadruge nemaju upravni i nadzorni odbor, sa sadržajem izveštaja o zadružnoj reviziji.
Član 95
Zadruga može Revizijskom savezu dostaviti prigovor na izveštaj o obavljenoj zadružnoj
reviziji iz člana 92. ovog zakona, u roku od 20 dana od dana prijema izveštaja.
O prigovoru zadruge odlučuje upravni odbor Revizijskog saveza u roku od 15 dana.
Ako upravni odbor Revizijskog saveza usvoji prigovor zadruge, zadružni revizor je
dužan da izveštaj ispravi i dostavi zadruzi u roku od sedam dana.
Izveštaj o obavljenoj zadružnoj reviziji postaje konačan: danom isteka roka za
dostavljanje prigovora, danom kada zadruga primi odgovor upravnog odbora
Revizijskog saveza o odbijanju prigovora, kao i danom kada zadruga primi ispravljen
izveštaj o zadružnoj reviziji iz stava 3. ovog člana.
Zadruga je dužna da zaključak iz konačnog izveštaja zadružnog revizora iz stava 4.
ovog člana sa ocenom i obrazloženjem dostavi Registru radi objavljivanja.
Član 96
Zadruga je dužna da, u roku od 60 dana od dana kada je izveštaj o obavljenoj reviziji
postao konačan postupi po nalazima i mišljenju iz izveštaja i da o tome obavesti
zadružnog revizora, zadružni savez čiji je član i Revizijski savez.
Član 97
Na redovnoj godišnjoj skupštini zadruge, direktor zadruge je dužan da predstavi
konačan izveštaj o obavljenoj zadružnoj reviziji i postupke preduzete za otklanjanje
eventualnih uočenih nepravilnosti konstatovanih u izveštaju zadružnog revizora.
Član 98
Ukoliko zadružni revizor oceni da je učinjeno krivično delo, privredni prestup ili prekršaj,
dužan je da o tome obavesti upravni odbor Revizijskog saveza koji, na osnovu
konačnog izveštaja zadružnog revizora, odlučuje o podnošenju prijave nadležnom
organu, odnosno o zahtevu za pokretanje postupka.
Po dobijanju konačnog izveštaja zadružnog revizora o obavljenoj zadružnoj reviziji i
obaveštenja zadruge o postupanju po nalazima i mišljenjima iz izveštaja zadružnog
revizora, upravni odbor Revizijskog saveza donosi odluku o eventualnom pokretanju
postupka likvidacije zadruge u skladu sa članom 63. ovog zakona, o čemu je dužan da
obavesti Ministarstvo.
Troškovi zadružne revizije
Član 99
Troškove redovne zadružne revizije snosi zadruga.
Ukoliko se u izveštaju o obavljenoj vanrednoj zadružnoj reviziji ustanovi da je zahtev za
vanrednom revizijom bio osnovan na osnovu utvrđenih nepravilnosti, konačne troškove
vanredne revizije snosi zadruga, a ukoliko u vanrednoj reviziji nisu utvrđene
nepravilnosti, troškove snose lica koja su tražila vanrednu reviziju, odnosno ova lica su
dužna da refundiraju zadruzi troškove vanredne zadružne revizije, koje je zadruga
platila pre obavljanja vanredne zadružne revizije.
Obaveze Revizijskog saveza prema Ministarstvu
Član 100
Revizijski savez je dužan da do 31. januara tekuće godine, Ministarstvu dostavi izveštaj
o obavljanju poslova zadružne revizije za prethodnu godinu koji sadrži:
1) spisak podnetih zahteva zadruga za obavljanje redovne i vanredne zadružne revizije;
2) spisak obavljenih redovnih i vanrednih zadružnih revizija;
3) dokaze kojim se potvrđuje da Revizijski savez i revizor i dalje ispunjavaju uslove iz
čl. 84. i 85. ovog zakona, za obavljanje poslova zadružne revizije;
4) spisak zadruga koje nisu postupile po nalogu revizora i revizijskog saveza;
5) spisak zadruga za koje je podneta prijava nadležnom organu za krivično delo,
privredni prestup ili prekršaj;
6) druge informacije od značaja za rad Revizijskog saveza.
Član 101
Ministarstvo za poslove zadruga vrši nadzor nad sprovođenjem zadružne revizije.
XII KAZNENE ODREDBE
Privredni prestup
Član 102
Novčanom kaznom od 50.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup
zadruga, odnosno zadružni savez, ako obavlja delatnost bez upisa u Registar (član 5.).
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u zadruzi, odnosno
zadružnom savezu, novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
Novčanom kaznom od 100.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup
zadruga:
1) ako nema izabranog direktora (član 47.);
2) ako nema izabranog vršioca dužnosti direktora (član 49.);
3) ako raspolaže imovinom u zadružnoj svojini suprotno odredbama člana 53. ovog
zakona;
4) ako se svojom krivicom ne podvrgne redovnoj ili vanrednoj zadružnoj reviziji (član
82.).
Za radnje iz stava 3. tačka 3) ovog člana, kazniće se odgovorno lice u zadruzi
novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.
Za radnje iz stava 3. tač. 1), 2) i 4) ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u zadruzi,
novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.
Prekršaji
Član 103
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj zadruga:
1) ako u poslovnom imenu ne sadrži oznaku “zadruga”, kao i oznaku vrste zadruge,
ime i sedište zadruge (član 7.);
2) ako ne vodi, ne drži u sedištu zadruge ili ne čuva knjigu zadrugara (član 32);
3) ako Registru ne prijavi podatke odnosno dokumente koje je po ovom zakonu dužna
da registruje, odnosno objavi (čl. 77. i 78.);
4) ako revizoru ne stavi na raspolaganje isprave i dokumentaciju i ne pruži druge
informacije neophodne za obavljanje revizije i sastavljanje izveštaja o izvršenoj reviziji
(član 90);
5) ako u roku od 60 dana od dana kada je izveštaj o obavljenoj reviziji postao konačan,
ne postupi po nalazima i mišljenju iz izveštaja i o tome ne obavesti zadružnog revizora,
zadružni savez čiji je član i Revizijski savez (član 96.).
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u zadruzi,
novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj drugo
pravno lice, ako u poslovnom imenu koristi reč: “zadruga” (član 7.).
Za radnje iz stava 3. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u pravnom
licu, novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Član 104
Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj Revizijski
savez:
1) koji do 31. januara tekuće godine, ne dostavi Ministarstvu izveštaj o obavljanju
poslova zadružne revizije za prethodnu godinu (član 100.);
2) ako ne dostavi Ministarstvu odluku o pokretanju postupka likvidacije (član 98.).
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u Revizijskom
savezu, novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj zadružni savez ako
ne vodi, ne drži u sedištu saveza ili ne čuva knjigu zadruga (član 74.).
Za radnje iz stava 3. ovog člana, kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u zadružnom
savezu, novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Član 105
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj zadružni revizor:
1) ako na zahtev zadruge ne pruži dodatna objašnjenja zadruzi u vezi sa predmetom
svog izveštaja (član 92.);
2) ako ne sastavi i ne dostavi u roku pisani izveštaj o obavljenoj reviziji zadruzi koja je
podvrgnuta zadružnoj reviziji, zadružnom savezu čiji je član i Revizijskom savezu (član
93.).
XIII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Postojeće zadruge i zadružni savezi
Član 106
Danom stupanja na snagu ovog zakona, postojeće zadruge i zadružni savezi
nastavljaju da rade, na način i pod uslovima pod kojima su upisani u Registar.
Postojeće zadruge i zadružni savezi dužni su da usklade svoju organizaciju, poslovanje
i opšte akte s odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Postojeće zadruge i zadružni savezi dužni su da promene izvršene u postupku
usklađivanja, a koje su predmet registracije, prijave Registru u roku od 15 dana od
dana njihovog nastanka.
Registrator koji vodi registar privrednih subjekata će u roku od 90 dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona po službenoj dužnosti i bez donošenja posebnog akta,
izvršiti brisanje registrovanih podataka kod zadruga koje u registru imaju upisan
podatak o imovini zadruge koja ne predstavlja ulog zadrugara.
Započeti postupci
Član 107
Postupci za vraćanje imovine zadruge, odnosno zadružnog saveza, koji su započeti u
skladu sa Zakonom o zadrugama (“Službeni list SFRJ”, broj 3/90 i “Službeni list SRJ”,
broj 24/94 – dr. zakon), Zakonom o zadrugama (“Službeni list SRJ”, br. 41/96 i 12/98 i
“Službeni glasnik RS”, br. 101/05 – dr. zakon i 34/06) i Zakonom o načinu i uslovima
vraćanja imovine stečene radom i poslovanjem zadruga i zadrugara posle 1. jula 1953.
godine (“Službeni glasnik SRS”, broj 46/90), po zahtevu zadruge, odnosno zadružnog
saveza do stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu pravosnažno okončani,
okončaće se po odredbama navedenih zakona.
Pravnosnažni akt o vraćanju imovine ili sporazum o povraćaju zadružne imovine, koji
su doneti u postupku iz stava 1. ovog člana, predstavljaju osnov za upis zadružne
svojine na toj imovini u korist zadruge, odnosno zadružnog saveza, u javni registar o
nepokretnostima i pravima na njima.
Ukoliko je predmet sporazuma iz stava 2. ovog člana, poljoprivredno zemljište, za upis
zadružne svojine na predmetnom zemljištu primenjuje se odredba člana 108. ovog
zakona.
Upis zadružne svojine na nepokretnostima u društvenoj svojini
Član 108
Na poljoprivrednom zemljištu na kome je izrađen i potvrđen popis zemljišta u društvenoj
svojini, odnosno državnoj svojini, u skladu sa Zakonom o pretvaranju društvene svojine
na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine (“Službeni glasnik RS”, br. 49/92,
54/96 i 62/06 – dr. zakon), i koje je, na osnovu određenih isprava upisano kao društvena
svojina u javni registar o nepokretnostima i pravima na njima, na zahtev zadruge, koja
je upisana kao imalac prava na tom zemljištu, upisaće se zadružna svojina, bez
ponovne ocene isprava o sticanju od strane nadležnog organa za upis prava na
nepokretnostima.
Rešenje o upisu zadružne svojine iz stava 1. ovog člana, nadležni organ za upis prava
na nepokretnostima, donosi u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva iz stava 1.
ovog člana.
Na poljoprivrednom zemljištu koje je upisano kao društvena svojina u javni registar o
nepokretnostima i pravima na njima, na zahtev zadruge koja je upisana kao imalac
prava na tom zemljištu koje je kupila ili stekla drugim teretno pravnim poslom i za koje
zadruga poseduje dokaz o sticanju, a na kome nije izrađen i potvrđen popis zemljišta u
društvenoj svojini, odnosno državnoj svojini u skladu sa Zakonom o pretvaranju
društvene svojine na poljoprivrednom zemljištu u druge oblike svojine, u javni registar o
nepokretnostima i pravima na njima, upisaće se zadružna svojina, na osnovu ocene
isprava o sticanju od strane nadležnog organa za upis prava na nepokretnostima.
Ukoliko nadležni organ za upis prava na nepokretnostima, u zbirci isprava ne poseduje
isprave po osnovu kojih se utvrđuje da je poljoprivredno zemljište zadruga stekla
teretnim pravnim poslom, zadruga je u obavezi da po aktu nadležnog organa, te
isprave dostavi.
Član 109
Na nepokretnostima koje su na dan stupanja na snagu ovog zakona upisane kao
društvena ili javna svojina, u javni registar o nepokretnostima i pravima na njima, a za
koju zadruge, odnosno zadružni savezi poseduju verodostojnu ispravu u smislu
pravnosnažne odluke organa državne uprave, suda ili sporazum o povraćaju imovine,
kojima je utvrđena zadružna svojina u korist zadruge, odnosno zadružnog saveza,
nadležni organ za upis prava na nepokretnostima, upisaće na zahtev zadruge, odnosno
zadružnog saveza, zadružnu svojinu.
Ukoliko nadležni organ za upis prava na nepokretnostima, u zbirci isprava ne poseduje
isprave po osnovu kojih je utvrđena zadružna svojina na nepokretnosti iz stava 1. ovog
člana, zadruga je u obavezi da po aktu nadležnog organa, te isprave dostavi.
Član 110
Na objektima koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona u javnom registru o
nepokretnostima i pravima na njima upisani kao društvena ili javna svojina, a na kojima
je kao imalac prava upisana zadruga, odnosno zadružni savez, na zahtev zadruge,
odnosno zadružnog saveza, nadležni organ za upis prava na nepokretnostima, upisaće
zadružnu svojinu, ukoliko je upotrebna dozvola za te objekte izdata na ime upisane
zadruge, odnosno zadružnog saveza kao investitora.
Ukoliko nadležni organ za upis prava na nepokretnostima u zbirci isprava ne poseduje
upotrebnu dozvolu za predmetne objekte, zadruga je u obavezi da po aktu nadležnog
organa, te isprave dostavi.
Na objektima na kojima je na dan stupanja na snagu ovog zakona, u javni registar o
nepokretnostima i pravima na njima upisana društvena ili javna svojina, a na kojima je
kao imalac prava upisana zadruga, odnosno zadružni savez, na zahtev upisane
zadruge, odnosno zadružnog saveza, nadležni organ za upis prava na nepokretnostima
upisaće zadružnu svojinu, i to:
1) na objektima u gradovima, odnosno naseljima gradskog karaktera izgrađenim do 3.
juna 1948. godine, kada je stupila na snagu Osnovna uredba o građenju (“Službeni list
FNRJ”, broj 46/48);
2) na stambenim zgradama koje su izgrađene na selu do 21. marta 1961. godine, kada
je stupio na snagu Zakon o uslovima za izgradnju stambenih zgrada na selu (“Službeni
glasnik NRS”, broj 7/61) ili do stupanja na snagu propisa o uslovima za izgradnju
stambenih zgrada, ukoliko su ih opštinski narodni odbori doneli u roku propisanim tim
zakonom;
3) na ostalim vrstama objekata koji su izgrađeni na selu do 8. jula 1973. godine, kad je
stupio na snagu Zakon o izgradnji investicionih objekata (“Službeni glasnik SRS”, broj
25/73), odnosno do stupanja na snagu opštinske, odnosno gradske odluke ukoliko je
ista doneta u roku propisanom tim zakonom.
Postupak i isprava za upis zadružne svojine
Član 111
Zadruga, odnosno zadružni savez, dužna je da u roku od tri godine od dana stupanja
na snagu ovog zakona podnese nadležnom organu za upis prava na nepokretnostima,
zahtev za upis zadružne svojine na objektima i zemljištu, koji su na dan stupanja na
snagu ovog zakona upisani kao društvena svojina ili javna svojina, u javni registar o
nepokretnostima i pravima na njima, a na kojima u skladu sa čl. 108, 109. i 110. ovog
zakona, određeno pravo polažu zadruge ili zadružni savezi.
Zadruga, odnosno zadružni savez, koja vodi upravni ili sudski postupak uključujući
postupke po vanrednim pravnim lekovima, u vezi sa vraćanjem imovine zadruge u
skladu sa članom 107. ovog zakona, dužna je da u roku od tri godine od dana
pravnosnažnog okončanja postupka, podnese zahtev za upis zadružne svojine za
imovinu nad kojom je utvrđeno pravo vlasništva zadruge, odnosno pravo zadruge na
povraćaj imovine.
Protekom roka iz st. 1. i 2. ovog člana, na imovini koja je upisana kao društvena svojina
na kojoj je imalac prava zadruga, a za koju nije podnet zahtev za upis prava zadružne
svojine ili je taj zahtev pravnosnažno odbijen u postupku dokazivanja zadružne svojine,
nadležni organ za upis prava na nepokretnostima, izvršiće, po službenoj dužnosti, na
toj nepokretnosti upis prava javne svojine Republike Srbije.
Član 112
Rešenje o upisu zadružne svojine iz čl. 108, 109. i 110. ovog zakona, nadležni organ za
upis prava na nepokretnostima, dostavlja zadruzi i nadležnom državnom
pravobranilaštvu.
Postupci privatizacije
Član 113
Na prevođenje društvenog kapitala u zadrugama u druge oblike svojine ne primenjuju
se propisi o privatizaciji, te se danom stupanja na snagu ovog zakona obustavljaju
postupci privatizacije pokrenuti u zadrugama u ranijem periodu.
Ništavost raspolaganja
Član 114
Zadruga koja je imalac prava na imovini koja je upisana, u javni registar o
nepokretnostima i pravima na njima, kao društvena svojina, do upisa zadružne svojine,
odnosno javne svojine, na predmetnoj imovini po odredbama ovog zakona, ne može da
donosi odluke o raspolaganju tom imovinom.
Odluke donete suprotno stavu 1. ovog člana, ništave su.
Prestanak važenja ranijih zakona
Član 115
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o zadrugama
(“Službeni list SRJ”, br. 41/96 i 12/98 i “Službeni glasnik RS”, br. 101/05 – dr. zakon i
34/06) i Zakon o zadrugama (“Službeni glasnik SRS”, broj 57/89 i “Službeni glasnik
RS”, br. 46/95 i 101/05 – dr. zakon).
Stupanje na snagu
Član 116
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku
Republike Srbije”
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
– propis objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 112/2015 od 30.12.2015. godine, stupio na snagu
07.01.2016. godine