ДА ЛИ ЈЕ ОБАВЕЗНО НАВЕСТИ НАЗИВ ДОБАРА И УСЛУГА У АВАНСНОМ РАЧУНУ?

Питање

Да ли је исправна авансна фактура на којој је наведено “аванс за робу и услуге” или је потребно да буде прецизирано која је роба у питању – назив робе?

Одговор

Чланом 188. став 1. тачка 4) Правилника о ПДВ предвиђено је да авансни рачун садржи податак о основу за авансно плаћање. У члану 12. став 1. тачка 12) Правилника о електронском фактурисању се наводи основ за авансну уплату као обавезан елемента авансне електронске фактуре.

Ни у прописима о електронском фактурисању ни у досадашњим мишљењима Министарства финансија није прецизирано шта се сматра основом за аванс. Сматрамо да само постојање тог елемента и његове обавезности у електронској фактури наводи на то да појам „аванс за робу и услуге“ није довољно прецизан у смислу основа. Познато је да у пракси постоје ситуације када се не зна тачно за коју робу или услугу је извршено плаћање, али би у таквим ситуацијама било важно да постоји уговор којим се објашњава могућност уплате за различите врсте роба и услуга и да није потребно да се за сваку уплату прецизно зна о којој врсти робе и услуга се ради. У таквој ситуацији би било логично да се као основ наведе број уговора. Међутим, у одређеним ситуацијама то није довољно, о чему детаљније објашњење дајемо у наставку текста. Такође, подразумева се да уколико постоји предрачун, да је могуће навести број предрачуна као основ за аванс и у том случају није потребно наводити називе робе и услуга (јер већ постоје на предрачуну).

Пре нешто више од пет месеци, у Корисничком упутству за електронском евидентирање обрачуна ПДВ прецизиран је појам основа за авансно плаћање код Појединачне евиденције ПДВ, па би то прецизирање могло бити коришћено и код авансне фактуре. У наставку преносимо део упутства којим је прецизиран основ за авансно плаћање:

„Основ за авансно плаћање – наводи се број уговора, понуде, профактуре (у зависности од документа на основу којег је извршено авансно плаћање) и томе слично у којем је недвосмислено наведено за која добра, односно услуге је извршено авансно плаћање или конкретна добра или услуге за које је извршено авансно плаћање на основу усменог договора.“

Разлог зашто се у наведеном корисничком упутству захтева недвосмислено навођење за која добра, односно услуге је извршено авансно плаћање, тиче се потребе за јасним утврђивањем стопе пореза коју треба применити на плаћени износ. У том смислу не би требало да постоји проблем ако је уговором предвиђен промет робе или услуга који се опорезују само једном пореском стопом. Међутим, уколико је могућ промет различитих роба или услуга који се опорезују различитим пореским стопама, обавезно је навођење роба и услуга за авансно плаћање, јер у супротном није могуће исправно обрачунати ПДВ, па се у таквом случају не би ни радило о авансу.

Наведени став потврђен је и у мишљењу Министарства финансија број 430-00-60/2020-04 од 5.7.2022. године :

„Међутим, ако је, примера ради, између обвезника ПДВ – друштва А и купца закључено више уговора на основу којих обвезник ПДВ – друштво А врши купцу промете који имају различит порески третман (нпр. уговор о закупу земљишта, уговор о продаји житарица и уговор о пружању услуга превоза), мишљења смо да се у том случају разлика између вредности попуста и вредности промета не може сматрати авансом, што значи да по том основу не настаје обавеза обрачунавања ПДВ за обвезника ПДВ – друштво А. Према томе, у сваком конкретном случају потребно је одредити да ли новчана средства у износу разлике између вредности оствареног попуста и вредности извршеног промета представљају аванс или не.“