ВИШЕНАМЕНСКИ ВРЕДНОСНИ ВАУЧЕР – ЗА НАБАВКУ ДОБАРА КОЈА СЕ ОПОРЕЗУЈУ ПО РАЗЛИЧИТИМ ПОРЕСКИМ СТОПАМА И КАДА МЕСТО ИСПОРУКЕ ДОБАРА НИЈЕ ПОЗНАТО У ТРЕНУТКУ ИЗДАВАЊА ВАУЧЕРА

 (Мишљење Министарства финансија, бр. 000507163 2023 10520 004 000 011 004 од 22.3.2024. год.)

У складу са Законом о порезу на додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 84/04, 86/04 – испр., 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. закон, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20 и 138/22 – у даљем тексту: Закон), вредносни ваучер, у смислу овог закона, је инструмент за који постоји обавеза да се прихвати као накнада или део накнаде за испоруку добара или пружање услуга, ако су добра која се испоручују, односно услуге које се пружају или идентитет потенцијалних испоручилаца тих добара, односно пружалаца тих услуга и услови употребе вредносног ваучера назначени на самом вредносном ваучеру или повезаној документацији (у даљем тексту: вредносни ваучер). Вредносни ваучер може бити једнонаменски и вишенаменски. Једнонаменским вредносним ваучером сматра се вредносни ваучер за који су место испоруке добара, односно место пружања услуга на које се вредносни ваучер односи и износ ПДВ који се за промет тих добара, односно услуга обрачунава и плаћа у складу са овим законом познати у тренутку издавања вредносног ваучера. Вишенаменским вредносним ваучерима сматрају се вредносни ваучери који нису једнонаменски вредносни ваучери.

Према томе, када обвезник ПДВ изда вредносни ваучер који његов ималац може употребити у малопродајним објектима тог обвезника ПДВ за набавку добара чији се промет опорезује по различитим пореским стопама (по пореској стопи од 20% и по пореској стопи од 10%), што значи да у вредности тог ваучера није познат износ ПДВ који би био обрачунат на испоруку добара у замену за тај вредносни ваучер, реч је о вишенаменском вредносном ваучеру чији пренос није предмет опорезивања ПДВ. Ако обвезник ПДВ обавља делатност у више малопродајних објеката, па се догоди да у једном од тих малопродајних објеката нема на стању добра чији се промет опорезује по пореској стопи од 20% или добра чији се промет опорезује по пореској стопи од 10%, та околност не представља сметњу да обвезник ПДВ у том малопродајном објекту изврши пренос вишенаменског вредносног ваучера.

Такође, вишенаменским вредносним ваучером сматра се и вредносни ваучер код којег место испоруке добара на која се вредносни ваучер односи није познато у тренутку издавања вредносног ваучера, примера ради у случају када стварна испорука добара у замену за вишенаменски вредносни ваучер може бити извршена у различитим државама Европске уније.

* * *

Одредбама члана 3. Закона прописано је да су предмет опорезивања ПДВ испорука добара и пружање услуга (у даљем тексту: промет добара и услуга) које порески обвезник изврши у Републици уз накнаду, у оквиру обављања делатности, као и увоз добара у Републику.

Промет добара, у смислу овог закона, а у складу са одредбом члана 4. став 1. Закона, је пренос права располагања на телесним стварима (у даљем тексту: добра) лицу које тим добрима може располагати као власник, ако овим законом није друкчије одређено.

Према одредби члана 5. став 1. Закона, промет услуга, у смислу овог закона, су сви послови и радње у оквиру обављања делатности који нису промет добара из члана 4. овог закона.

Према члану 7а став 1. Закона, вредносни ваучер, у смислу овог закона, је инструмент за који постоји обавеза да се прихвати као накнада или део накнаде за испоруку добара или пружање услуга, ако су добра која се испоручују, односно услуге које се пружају или идентитет потенцијалних испоручилаца тих добара, односно пружалаца тих услуга и услови употребе вредносног ваучера назначени на самом вредносном ваучеру или повезаној документацији (у даљем тексту: вредносни ваучер).

Вредносни ваучер може бити једнонаменски и вишенаменски (члан 7а став 2. Закона).

Једнонаменским вредносним ваучером из става 2. овог члана сматра се вредносни ваучер за који су место испоруке добара, односно место пружања услуга на које се вредносни ваучер односи и износ ПДВ који се за промет тих добара, односно услуга обрачунава и плаћа у складу са овим законом познати у тренутку издавања вредносног ваучера (члан 7а став 3. Закона).

Вишенаменски вредносни ваучер из става 2. овог члана је вредносни ваучер који није једнонаменски вредносни ваучер из става 3. овог члана (члан 7а став 4. Закона).

Према ставу 5. истог члана Закона, вредносни ваучер може бити у физичком или електронском облику.

У складу са чланом 7а став 6. Закона, вредносним ваучером не сматра се инструмент који имаоцу даје право на попуст при набавци добара, односно услуга, а који не укључује право на набавку добара, односно услуга, као ни превозне карте, улазнице, поштанске марке и сл.

Сагласно члану 7в став 1. Закона, стварна испорука добара, односно пружање услуга у замену за вишенаменски вредносни ваучер који је испоручилац добара, односно пружалац услуга прихватио као накнаду или део накнаде за тај промет опорезује се ПДВ у складу са овим законом, док сваки претходни пренос тог вишенаменског вредносног ваучера није предмет опорезивања ПДВ.

Ако пренос вишенаменског вредносног ваучера изврши порески обвезник који није порески обвезник који врши стварну испоруку добара, односно пружање услуга у складу са ставом 1. овог члана, сматра се да преносилац вишенаменског вредносног ваучера пружа услуге дистрибуције, рекламе или друге услуге које се опорезују ПДВ у складу са овим законом (члан 7в став 2. Закона).

Одредбом члана 17а Закона прописано је да је основица за промет добара, односно услуга у замену за вишенаменски вредносни ваучер накнада плаћена за вишенаменски вредносни ваучер, а ако нема информација о тој накнади, основица је новчана вредност наведена на самом вишенаменском вредносном ваучеру или у повезаној документацији, без ПДВ који се односи на испоручена добра, односно пружене услуге.

Према одредби члана 202. Правилника о порезу на додату вредност („Службени гласник РС“, бр. 37/21, 64/21, 127/21, 49/22, 59/22, 7/23, 15/23, 60/23, 96/23 и 116/23), обвезник ПДВ који изврши пренос вишенаменског вредносног ваучера у складу са Законом, не издаје рачун из члана 42. Закона, осим у случају када постоји обавеза издавања електронске фактуре.

Сагласно одредби члана 223. Правилника о порезу на додату вредност, обвезник ПДВ који врши пренос једнонаменских, односно вишенаменских вредносних ваучера дужан је да у својој евиденцији, по врсти ваучера, обезбеди податке о:

1) укупној вредности ваучера;

2) укупном броју ваучера чији је пренос извршен.