ZAKON O ŠTRAJKU

– prečišćeni tekst-

(“Službeni list SRJ”, br. 29/96 i “Službeni glasnik RS”, br. 101/2005 – dr. zakon i 103/2012 – odluka US)

Član 1

Štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i

ekonomskih interesa po osnovu rada.

Zaposleni slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.

Član 2

Štrajk se može organizovati u preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno u njihovom

delu ili kod fizičkog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu (u daljem

tekstu: poslodavac), ili u grani i delatnosti, ili kao generalni štrajk.

Štrajk se može organizovati i kao štrajk upozorenja.

Štrajk upozorenja može trajati najduže jedan sat.

Član 3

Odluku o stupanju u štrajk i štrajk upozorenja kod poslodavca donosi organ sindikata

određen opštim aktom sindikata ili većina zaposlenih.

Odluku o stupanju u štrajk u grani i delatnosti donosi nadležni organ sindikata u

republici članici, odnosno Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Odluku o stupanju u generalni štrajk donosi najviši organ sindikata u republici članici,

odnosno u Saveznoj Republici Jugoslaviji.

Član 4

Odlukom o stupanju u štrajk utvrđuju se: zahtevi zaposlenih; vreme početka štrajka;

mesto okupljanja učesnika u štrajku ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih i

štrajkački odbor koji zastupa interese zaposlenih i u njihovo ime vodi štrajk.

Član 5

Štrajkački odbor je dužan da štrajk najavi dostavljanjem poslodavcu odluke o stupanju

u štrajk, najdocnije pet dana pre dana određenog za početak štrajka, odnosno dvadeset

četiri časa pre početka štrajka upozorenja, ako ovim zakonom nije utvrđen drugi rok.

Odluka o stupanju u štrajk zaposlenih u grani ili delatnosti ili u generalni štrajk dostavlja

se nadležnom organu odgovarajućeg udruženja poslodavaca, osnivaču i nadležnom

državnom organu.

Ako se štrajk ispoljava okupljanjem zaposlenih, mesto okupljanja učesnika u štrajku ne

može biti van poslovnih – radnih prostorija, odnosno van kruga poslovnog prostora

zaposlenih koji stupaju u štrajk.

Član 6

Štrajkački odbor i predstavnici organa kojima je štrajk najavljen dužni su da, od dana

najave štrajka i za vreme štrajka, pokušaju da sporazumno reše nastali spor.

Na poziv strana u sporu, u pregovore o sporazumnom rešenju nastalog spora mogu se

uključiti predstavnici sindikata ako sindikat nije organizator štrajka, odgovarajućih

udruženja poslodavaca ako štrajk nije njima najavljen i predstavnici nadležnih državnih

organa, odnosno organa lokalne samouprave.

Član 7

Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku dužni su da štrajk organizuju i vode

na način kojim se ne ugrožava bezbednost lica i imovine i zdravlje ljudi, onemogućava

nanošenje neposredne materijalne štete i omogućava nastavak rada po okončanju

štrajka.

Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku ne mogu sprečavati poslodavca da

koristi sredstva i raspolaže sredstvima kojima obavlja delatnost.

Štrajkački odbor i zaposleni koji učestvuju u štrajku ne smeju sprečavati zaposlene koji

ne učestvuju u štrajku da rade.

Član 8

Štrajk prestaje sporazumom strana u sporu ili odlukom sindikata, odnosno većine

zaposlenih o prestanku štrajka.

Za svaki novi štrajk učesnici u štrajku dužni su da donesu novu odluku o štrajku.

Član 9

U delatnosti od javnog interesa ili u delatnosti čiji bi prekid rada zbog prirode posla

mogao da ugrozi život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera, pravo na štrajk

zaposlenih može se ostvariti ako se ispune i posebni uslovi utvrđeni ovim zakonom.

Delatnost od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jeste delatnost koju obavlja

poslodavac u oblasti: elektroprivrede, vodoprivrede, saobraćaja, informisanja (radio i

televizija), PTT usluga, komunalnih delatnosti, proizvodnje osnovnih prehrambenih

proizvoda, zdravstvene i veterinarske zaštite, prosvete, društvene brige o deci i

socijalne zaštite.

Od javnog interesa, u smislu ovog zakona, jesu i delatnosti od posebnog značaja za

odbranu i bezbednost Savezne Republike Jugoslavije koje utvrdi nadležni organ u

skladu sa saveznim zakonom, kao i poslovi neophodni za izvršavanje međunarodnih

obaveza Savezne Republike Jugoslavije.

Delatnosti čiji bi prekid rada po prirodi posla, u smislu ovog zakona, mogao da ugrozi

život i zdravlje ljudi ili da nanese štetu velikih razmera su: hemijska industrija, industrija

čelika i crna i obojena metalurgija.

Član 10

Zaposleni koji obavljaju delatnosti iz člana 9. ovog zakona mogu početi štrajk ako se

obezbedi minimum procesa rada koji obezbeđuje sigurnost ljudi i imovine ili je

nezamenljiv uslov života i rada građana ili rada drugog preduzeća, odnosno pravnog ili

fizičkog lica koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu.

Minimum procesa rada, u smislu stava 1. ovog člana, za javne službe i javna

preduzeća utvrđuje osnivač, a za drugog poslodavca – direktor, pri čemu se polazi od

prirode delatnosti, stepena ugroženosti života i zdravlja ljudi i drugih okolnosti značajnih

za ostvarivanje potreba građana, preduzeća i drugih subjekata (godišnje doba,

turistička sezona, školska godina i dr.).

Pri utvrđivanju minimuma procesa rada u smislu stava 2. ovog člana, osnivač, odnosno

direktor obavezan je da uzme u obzir mišljenje, primedbe i predloge sindikata.

Način obezbeđivanja minimuma procesa rada, u smislu st. 1. i 2. ovog člana, utvrđuje

se opštim aktom poslodavca, u skladu sa kolektivnim ugovorom.

Zaposlene koji su dužni da rade za vreme štrajka radi obezbeđivanja minimuma

procesa rada u smislu st. 1. do 3. ovog člana, po pribavljenom mišljenju štrajkačkog

odbora, direktor određuje najdocnije pet dana pre početka štrajka.

Ako se najdocnije pet dana pre početka štrajka ne obezbede uslovi iz st. 1. do 4. ovog

člana, nadležni državni organ, odnosno nadležni organ lokalne samouprave, do dana

određenog za početak štrajka, utvrdiće mere i način za ispunjenje tih uslova.

Član 11

U delatnostima iz člana 9. ovog zakona štrajk se najavljuje poslodavcu, osnivaču,

nadležnom državnom organu i nadležnom organu lokalne samouprave najdocnije deset

dana pre početka štrajka, dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk i izjave o načinu

obezbeđivanja minimuma procesa rada u skladu sa članom 10. stav 1. ovog zakona.

Član 12

U delatnostima iz člana 9. ovog zakona, štrajkački odbor, poslodavac i predstavnici

nadležnog državnog organa, odnosno organa lokalne samouprave, pored obaveza iz

člana 6. ovog zakona, obavezni su da u periodu od najave štrajka do dana određenog

za početak štrajka ponude predlog za rešavanje spora i da s tim predlogom upoznaju

zaposlene koji su najavili štrajk i javnost.

Član 13

Štrajkački odbor dužan je da za vreme štrajka sarađuje s poslodavcem radi

obezbeđenja minimuma procesa rada iz člana 10. ovog zakona.

Zaposleni koji obavljaju poslove iz člana 9. ovog zakona dužni su da za vreme štrajka

izvršavaju naloge poslodavca.

Član 14

Organizovanje štrajka, odnosno učešće u štrajku pod uslovima utvrđenim ovim

zakonom ne predstavlja povredu radne obaveze, ne može biti osnov za pokretanje

postupka za utvrđivanje disciplinske i materijalne odgovornosti zaposlenog i ne može

za posledicu imati prestanak radnog odnosa zaposlenog.

Zaposleni koji učestvuje u štrajku ostvaruje osnovna prava iz radnog odnosa, osim

prava na zaradu, a prava iz socijalnog osiguranja – u skladu s propisima o socijalnom

osiguranju.

Organizatori štrajka, odnosno učesnici u štrajku koji nije organizovan u skladu sa ovim

zakonom neće uživati zaštitu utvrđenu u st. 1. i 2. ovog člana.

Član 15

U toku štrajka organizovanog pod uslovima utvrđenim ovim zakonom poslodavac ne

može zapošljavati nova lica koja bi zamenila učesnike u štrajku, osim ako su ugroženi

bezbednost lica i imovine u smislu člana 7. stav 1. ovog zakona, održavanje minimuma

procesa rada koji obezbeđuje sigurnost imovine i lica, kao i izvršavanje međunarodnih

obaveza u smislu čl. 9. i 10. ovog zakona.

Poslodavac ne sme da spreči zaposlenog da učestvuje u štrajku niti da upotrebljava

mere prinude radi okončanja štrajka, kao ni da po osnovu neučestvovanja u štrajku

predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za zaposlene koji ne učestvuju

u štrajku.

Član 16

Nadležni državni organ dužan je da preduzme neophodne mere predviđene zakonom

ako oceni da bi povredom odredaba člana 7. stav 1. i čl. 9. i 10. ovog zakona mogla da

nastupi neposredna opasnost ili izuzetno teške posledice za život i zdravlje ljudi ili

njihovu bezbednost i bezbednost imovine ili druge neotklonjive štetne posledice.

Član 17

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona vrši nadležni savezni organ.

U vršenju inspekcijskog nadzora nad primenom ovog zakona donosi se rešenje kojim

se nalaže otklanjanje utvrđenih povreda ovog zakona ako štrajk nije organizovan u

skladu sa ovim zakonom.

Član 18**

Profesionalnom pripadniku Vojske Jugoslavije prestaje radni odnos kada se utvrdi da je

organizovao štrajk ili učestvovao u štrajku.

Član štrajkačkog odbora ili učesnik u štrajku koji štrajk organizuje i vodi na način kojim

se ugrožava bezbednost lica i imovine ili zdravlje ljudi ili koji sprečava zaposlene koji ne

učestvuju u štrajku da rade, odnosno onemogućava nastavak rada po okončanju

štrajka ili sprečava poslodavca da koristi sredstva i raspolaže sredstvima kojima

poslodavac obavlja delatnost čini povredu radne dužnosti za koju se može izreći mera

prestanka radnog odnosa.

Zaposleni u delatnostima iz člana 9. ovog zakona koji odbije da izvrši nalog poslodavca

izdat radi obezbeđivanja minimuma procesa rada čini povredu radne dužnosti za koju

se može izreći mera prestanka radnog odnosa.

Član 19*

Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzeće

ili drugo pravno lice:

1) ako ne obezbedi minimum procesa rada utvrđen opštim aktom u skladu sa

kolektivnim ugovorom ili ako taj minimum procesa rada ne propiše (član 10. stav 4);

2) ako u toku štrajka organizovanog pod uslovima utvrđenim ovim zakonom primi nova

lica koja bi zamenila učesnike u štrajku, osim ako ovim zakonom nije drukčije

predviđeno (član 15. stav 1);

3) ako sprečava zaposlene da učestvuju u štrajku ili upotrebi mere prinude radi

okončanja štrajka ili ako predvidi povoljniju zaradu ili druge povoljnije uslove rada za

zaposlene koji ne učestvuju u štrajku (član 15. stav 2).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u preduzeću ili

drugom pravnom licu novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara.

Fizičko lice koje obavlja privrednu ili drugu delatnost ili uslugu kazniće se za prekršaj iz

stava 1. ovog člana novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara.

Član 20*

Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj:

1) član štrajkačkog odbora i zaposleni koji sprečavaju zaposlene koji ne učestvuju u

štrajku da rade (član 7. stav 3);

2) zaposleni koji za vreme štrajka odbije da sarađuje s poslodavcem radi

obezbeđivanja minimuma procesa rada u delatnostima predviđenim ovim zakonom ili

odbije da izvršava naloge poslodavca (član 10. stav 1. i član 13. stav 2).

Član 21

Kolektivni ugovori i opšti akti uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od šest

meseci od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 22

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Zakon o štrajku (“Službeni list

SFRJ”, br. 23/91 i “Službeni list SRJ”, br. 42/92 i 37/93) i član 13. Zakona o izmenama

saveznih zakona kojima su određene novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje

(“Službeni list SRJ”, br. 24/94 i 41/94).

Član 23

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom listu

SRJ”.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

– propis objavljen u „Službenom listu SRJ“ broj 29/1996 od 26.06.1996. godine, stupio na snagu

04.07.1996. godine

– poslednje izmene i dopune objavljene u „Službenom glasniku RS“ broj 103/2012 od 30.10.2012. godine,

stupile na snagu 30.10.2012. godine