ZAKON O BANKAMA

– prečišćeni tekst-

 (“Službeni glasnik RS”, br. 107/2005, 91/2010 i 14/2015)

Glava I

OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom ureñuju se osnivanje, poslovanje i organizacija banaka, način

upravljanja bankama, kao i kontrola, restrukturiranje i prestanak rada banaka.

Značenje pojedinih pojmova

Član 2

Banka je akcionarsko društvo sa sedištem u Republici Srbiji, koje ima dozvolu za rad

Narodne banke Srbije i obavlja depozitne i kreditne poslove, a može obavljati i druge

poslove u skladu sa zakonom.

Strana banka je pravno lice sa sedištem van Republike Srbije koje je, u skladu sa

propisima države porekla, osnovano i u registar nadležnog organa te države upisano

kao banka, koje poseduje dozvolu za rad regulatornog tela te države i koje obavlja

depozitne i kreditne poslove.

Filijala je organizacioni deo banke, bez statusa pravnog lica, koji obavlja poslove koje

može obavljati banka u skladu sa ovim zakonom.

Predstavništvo je organizacioni deo banke u inostranstvu ili strane banke u Republici

Srbiji, bez statusa pravnog lica, koji ne obavlja poslove koje može obavljati banka, već

poslove istraživanja tržišta, i koji predstavlja banku, odnosno stranu banku čiji je deo.

Regulatorno telo je nacionalno telo koje je propisima odreñene države ovlašćeno da

daje i oduzima dozvole za rad licima u finansijskom sektoru, vrši kontrolu ovih lica,

odnosno nadzor nad tim licima ili ureñuje njihovo poslovanje, kao i odgovarajuće telo

Evropske unije sa ovim nadležnostima u skladu s propisima te unije.

Država porekla je država u kojoj su strana banka ili drugo lice u finansijskom sektoru

osnovani i u kojoj su dobili dozvolu za rad.

Depozit ima značenje utvrñeno u zakonu kojim se ureñuje osiguranje depozita.

Kredit ima značenje utvrñeno u zakonu kojim se ureñuju obligacioni odnosi.

Lice u finansijskom sektoru je banka, društvo za osiguranje, pokrovitelj emisije hartija

od vrednosti, društvo za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima,

brokersko-dilersko društvo, privredno društvo koje obavlja poslove finansijskog lizinga,

kao i drugo pravno lice koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću u zemlji ili

inostranstvu.

Indirektno vlasništvo označava mogućnost lica koje nema direktno vlasništvo u

pravnom licu da efektivno ostvari vlasnička prava u tom licu koristeći vlasništvo koje

drugo lice direktno ima u tom pravnom licu.

Učešće označava kvalifikovano, znatno i kontrolno učešće.

Kvalifikovano učešće postoji kada jedno lice ima:

1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 5% glasačkih prava u

pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 5% kapitala tog

pravnog lica, ili

2) mogućnost efektivnog vršenja uticaja na upravljanje pravnim licem ili na poslovnu

politiku tog lica.

Znatno učešće postoji kada jedno lice ima:

1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 20% glasačkih prava u

pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 20% kapitala tog

pravnog lica, ili

2) mogućnost efektivnog vršenja znatnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili na

poslovnu politiku tog lica.

Kontrolno učešće postoji kada jedno lice ima:

1) direktno ili indirektno pravo ili mogućnost da ostvari najmanje 50% glasačkih prava u

pravnom licu, odnosno direktno ili indirektno vlasništvo nad najmanje 50% kapitala tog

pravnog lica, ili

2) mogućnost izbora najmanje polovine članova upravnog odbora ili drugog organa

rukovoñenja i upravljanja tog pravnog lica, ili

3) mogućnost efektivnog vršenja dominantnog uticaja na upravljanje pravnim licem ili

na poslovnu politiku tog lica.

Matično društvo pravnog lica je društvo koje u tom licu ima kontrolno učešće.

Zavisno društvo pravnog lica je društvo u kome to lice ima kontrolno učešće.

Pridruženo društvo pravnog lica je društvo u kome to lice ima znatno učešće.

Podreñeno društvo pravnog lica je zavisno ili pridruženo društvo tog lica.

Grupa društava je grupa koju čine najviše matično društvo pravnog lica, njegova

podreñena društva i pridružena društva zavisnih društava pravnog lica.

Najviše matično društvo grupe društava je pravno lice u kome nijedno drugo pravno

lice nema kontrolno učešće.

Bankarska grupa je grupa društava koju čine isključivo lica u finansijskom sektoru i u

kojoj najmanje jedna banka ima svojstvo najvišeg matičnog društva ili svojstvo zavisnog

društva.

Bankarski holding je najviše matično društvo u bankarskoj grupi koje nije banka. Ako

se najviše matično društvo ne može pouzdano utvrditi, utvrñuje ga Narodna banka

Srbije.

Povezana lica su lica koja ispunjavaju najmanje jedan od sledećih uslova:

1) da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezana tako da jedno od njih ima znatno ili

kontrolno učešće u drugom ili drugim pravnim licima;

2) da su dva ili više pravnih ili fizičkih lica meñu kojima ne postoji odnos iz tačke 1)

ovog stava povezana tako da postoji mogućnost da se usled pogoršanja finansijskog

položaja jednog lica pogorša sposobnost drugog ili drugih lica da izmiruju svoje

obaveze;

3) da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da je fizičko lice član upravnog

ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja drugog ili drugih pravnih lica;

4) da su dva ili više pravnih i fizičkih lica povezana tako da članovi porodice fizičkog lica

imaju znatno ili kontrolno učešće u drugom ili drugim pravnim licima, odnosno da su

članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa upravljanja tih pravnih lica;

5) da su članovi porodice fizičkih lica koja su članovi upravnog ili izvršnog odbora ili

drugog organa upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima jednog

pravnog lica istovremeno članovi upravnog ili izvršnog odbora ili drugog organa

upravljanja ili lica s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima drugog ili drugih pravnih

lica.

Lica povezana s bankom su:

1) članovi bankarske grupe u kojoj je banka;

2) članovi upravnog i izvršnog odbora banke, članovi odbora banke utvrñenih ovim

zakonom, članovi organa upravljanja i rukovoñenja člana bankarske grupe u kojoj je

banka, kao i članovi porodice ovih lica;

3) lica sa učešćem u banci i u licima koja su članovi bankarske grupe u kojoj je banka,

kao i članovi porodice ovih lica;

4) pravna lica u kojima lica iz tač. 2) i 3) ovog stava imaju kontrolno učešće.

Članovi porodice fizičkog lica su:

1) njegov krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobočnoj liniji zaključno s trećim

stepenom srodstva, kao i supružnik i vanbračni partner ovih lica;

2) njegov supružnik i vanbračni partner i njihovi krvni srodnici zaključno s prvim

stepenom srodstva;

3) njegov usvojilac ili usvojenik, kao i potomci usvojenika;

4) druga lica koja s tim licem žive u zajedničkom domaćinstvu.

Potkapitalizovana banka je banka čiji je pokazatelj adekvatnosti kapitala niži od

propisanog, odnosno čiji je kapital niži od propisanog, kao i banka čiji je pokazatelj

adekvatnosti kapitala niži od onog koji je, u skladu s članom 23. ovog zakona, odredila

Narodna banka Srbije.

Sistemski značajna banka je banka čije bi pogoršanje finansijskog stanja ili prestanak

rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema. Sistemski

značajne banke utvrñuje Narodna banka Srbije na osnovu kriterijuma i metodologije

koje propiše, a koji naročito uzimaju u obzir veličinu banke, njenu povezanost sa

ostalim učesnicima u finansijskom sistemu i zamenljivost u tom sistemu, kao i složenost

njenog poslovanja.

Telo nadležno za restrukturiranje je nacionalno telo koje je propisima odreñene

države ovlašćeno da nad licima u finansijskom sektoru preduzima mere koje

odgovaraju merama restrukturiranja iz ovog zakona, kao i odgovarajuće telo Evropske

unije sa ovakvim nadležnostima u skladu s propisima te unije.

Kritične funkcije su aktivnosti, usluge ili poslovi čiji bi prekid obavljanja verovatno

doveo do ugrožavanja stabilnosti finansijskog sistema ili poremećaja u pružanju

neophodnih usluga realnom sektoru usled veličine, tržišnog učešća i povezanosti

subjekta koji ih obavlja sa ostalim učesnicima u finansijskom sistemu, a naročito

uzimajući u obzir mogućnost da neko drugi nesmetano preuzme obavljanje ovih

aktivnosti, usluga ili poslova.

Ključne poslovne aktivnosti su poslovne aktivnosti i usluge povezane sa ovim

aktivnostima čijim obavljanjem se ostvaruje znatan deo prihoda za banku ili bankarsku

grupu kojoj ta banka pripada.

Agencija za rejting je lice koje se bavi dodeljivanjem kreditnih rejtinga pravnim licima

i/ili finansijskim instrumentima.

Primena zakona kojim se ureñuju privredna društva

Član 3

Osnovne odredbe zakona kojim se ureñuju privredna društva koje se odnose na

osnivanje privrednog društva, na odgovornost osnivača i drugih lica, na sedište i

poslovno ime, na zastupanje i zastupnike, na lica koja imaju dužnost prema društvu, na

individualnu i derivativnu tužbu i na informisanje, objavljivanje i zastarelost, kao i

odredbe tog zakona koje se odnose na akcije i druge hartije od vrednosti akcionarskog

društva, primenjuju se na banke ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 3a

(Brisano)

Poslovi koje banka može obavljati

Član 4

Banka može, u skladu sa zakonom, obavljati sledeće poslove:

1) depozitne poslove (primanje i polaganje depozita);

2) kreditne poslove (davanje i uzimanje kredita);

3) devizne, devizno-valutne i menjačke poslove;

4) poslove platnog prometa;

5) izdavanje platnih kartica;

6) poslove s hartijama od vrednosti (izdavanje hartija od vrednosti, poslovi kastodi

banke i dr.);

7) brokersko-dilerske poslove;

8) izdavanje garancija, avala i drugih oblika jemstva (garancijski posao);

9) kupovinu, prodaju i naplatu potraživanja (faktoring, forfeting i dr.);

10) poslove zastupanja u osiguranju;

11) poslove za koje je ovlašćena zakonom;

12) druge poslove čija je priroda srodna ili povezana s poslovima iz tač. 1) do 11) ovog

stava a u skladu sa osnivačkim aktom i statutom banke.

Poslove iz stava 1. tačka 10) ovog člana banka može obavljati uz prethodnu saglasnost

Narodne banke Srbije.

Bliže uslove i način davanja i oduzimanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana propisuje

Narodna banka Srbije.

Poslovi koje može obavljati samo banka

Član 5

Niko osim banke ne može se baviti primanjem depozita.

Niko osim banke ne može se baviti davanjem kredita i izdavanjem platnih kartica, osim

ako je za to ovlašćen zakonom.

Poslovno ime banke i neovlašćeno korišćenje reči “banka”

Član 6

Banka u svom poslovnom imenu mora imati reč “banka”.

Niko osim banke ne može u svom poslovnom imenu imati, odnosno u obavljanju svoje

delatnosti upotrebiti, odnosno koristiti reč “banka” ili izvedenicu od te reči.

Zabrana povrede konkurencije

Član 7

Na konkurenciju banaka na finansijskom tržištu primenjuje se zakon kojim se ureñuje

zaštita konkurencije.

Saradnja u vezi s kontrolnom funkcijom i restrukturiranjem

Član 8

Narodna banka Srbije sarañuje s domaćim i stranim regulatornim telima, odnosno

telima nadležnim za restrukturiranje, radi vršenja i unapreñivanja svoje kontrolne

funkcije, kao i obavljanja poslova koji se odnose na restrukturiranje banaka i drugih

poslova utvrñenih ovim zakonom.

Narodna banka Srbije s telima iz stava 1. ovog člana može zaključivati sporazume za

potrebe saradnje i razmene podataka (informacija) u vezi sa obavljanjem poslova iz tog

stava.

Narodna banka Srbije s telima iz stava 1. ovog člana može razmenjivati podatke

(informacije) pribavljene u vršenju svoje kontrolne funkcije, obavljanju poslova u vezi s

restrukturiranjem banaka, kao i drugih poslova utvrñenih ovim zakonom, ako je

obaveza čuvanja tajnih podataka koja važi za ta tela jednaka obavezi utvrñenoj članom

9b ovog zakona ili stroža od nje.

Narodna banka Srbije može dostaviti podatke (informacije) pribavljene od tela iz stava

1. ovog člana drugim domaćim i stranim regulatornim telima, odnosno telima nadležnim

za restrukturiranje i drugim nadležnim organima, na njihov zahtev i uz prethodnu

saglasnost tela od kojih je te podatke (informacije) pribavila, pri čemu se ti podaci

(informacije) mogu razmenjivati samo za svrhe odreñene tom saglasnošću, osim ako

zakonom nije drukčije utvrñeno.

Narodna banka Srbije može preko stranog tela nadležnog za restrukturiranje sprovoditi

mere iz postupka restrukturiranja utvrñenog ovim zakonom, a može i preduzimati mere

radi sprovoñenja postupka restrukturiranja koji je pokrenulo strano telo nadležno za

restrukturiranje − u skladu s meñunarodnim ugovorom koji je Republika Srbija zaključila

s državom porekla tog tela.

Upravni postupak

Član 9

Narodna banka Srbije, u postupku utvrñenom ovim zakonom, vrši kontrolu boniteta i

zakonitosti poslovanja banaka, sprovodi restrukturiranje banke i, na osnovu nadležnosti

utvrñenih ovim zakonom, rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima lica.

Na postupak iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se

ureñuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije ureñeno.

U postupku iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje rešenjem.

Rešenje iz stava 3. ovog člana je konačno.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana može se voditi upravni spor, ali tužba protiv ovog

rešenja ne može sprečiti ni odložiti njegovo izvršenje.

U upravnom sporu protiv rešenja iz stava 3. ovog člana sud ne može rešiti upravnu

stvar za čije je rešavanje ovim zakonom utvrñena nadležnost Narodne banke Srbije.

Tužbom protiv rešenja o oduzimanju banci dozvole za rad, rešenja kojim se vrši otpis i

konverzija kapitala i rešenja koje je Narodna banka Srbije donela u postupku

restrukturiranja banke mogu se tražiti samo utvrñenje nezakonitosti i poništaj tog

rešenja, kao i naknada štete ako se ne traži u posebnom postupku.

Ako sud poništi rešenje iz stava 7. ovog člana – treća lica zadržavaju prava i obaveze

koje su stekla na osnovu poništenog rešenja, a prava tužioca ograničavaju se na

naknadu štete koja mu je pričinjena izvršenjem tog rešenja.

Dostavljanjem banci rešenja, zapisnika i drugih akata, kao i obaveštenja, zahteva i

drugih pismena Narodne banke Srbije koji su u vezi s vršenjem kontrole i

restrukturiranjem banke – smatra se da su oni dostavljeni i članovima organa

upravljanja banke i ne može se dokazivati suprotno.

Narodna banka Srbije može propisati obavezu banaka da obezbede uslove za prijem

rešenja, zapisnika i drugih akata, kao i obaveštenja, zahteva i drugih pismena Narodne

banke Srbije u obliku elektronskih dokumenata.

Odgovornost za štetu nastalu vršenjem dužnosti utvrñenih ovim zakonom

Član 9a

Narodna banka Srbije, zaposleni u Narodnoj banci Srbije, lica koja je Narodna banka

Srbije imenovala za privremene upravnike ili posebne upravnike, kao i druga lica koja

po rešenju Narodne banke Srbije ili na osnovu ovog zakona u postupku kontrole ili

restrukturiranja banke vrše dužnosti utvrñene ovim zakonom – ne odgovaraju za štetu

koja nastane vršenjem tih dužnosti, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri.

Lica iz stava 1. ovog člana ne mogu odgovarati za štetu iz tog stava ni nakon prestanka

radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije, odnosno prestanka vršenja dužnosti.

Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja zaposlenih u Narodnoj banci Srbije

u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi s dužnostima koje ti zaposleni

obavljaju na osnovu ovog zakona.

Narodna banka Srbije snosiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao

radni odnos u Narodnoj banci Srbije.

Troškove zastupanja privremenog upravnika snosiće banka, troškove zastupanja

posebnog upravnika snosiće banka u restrukturiranju, a troškove zastupanja članova

organa upravljanja ili rukovodilaca pravnog lica iz člana 128n stav 1. ovog zakona ovo

pravno lice.

Ako je u odgovarajućem postupku pravnosnažnom odlukom utvrñeno da su lica iz

stava 1. ovog člana pričinila štetu iz tog stava namerno ili krajnjom nepažnjom, ova lica

su dužna da Narodnoj banci Srbije, odnosno banci ili pravnom licu iz stava 5. ovog

člana nadoknade troškove zastupanja iz st. 3. do 5. ovog člana, kao i iznos isplaćene

štete u skladu sa zakonom.

Tajnost podataka

Član 9b

Podaci koji se odnose na kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke i na

restrukturiranje banke, kao i dokumenti koji sadrže takve podatke, a koje zaposleni u

Narodnoj banci Srbije, agenciji nadležnoj za osiguranje depozita (u daljem tekstu:

Agencija), ministarstvu nadležnom za poslove finansija ili banci i druga lica na bilo koji

način saznaju u obavljanju poslova u vezi sa ovom kontrolom, odnosno

restrukturiranjem – odreñuju se i štite se kao tajni podaci sa oznakom stepena tajnosti

“STROGO POVERLJIVO”, “POVERLJIVO” ili “INTERNO”, u skladu sa zakonom kojim

se ureñuje tajnost podataka.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da čuvaju podatke i dokumente iz tog stava kao

tajne podatke, odnosno ne mogu ih učiniti dostupnim trećim licima, osim u slučajevima

propisanim zakonom.

Obaveza čuvanja tajne za lica iz stava 1. ovog člana ne prestaje ni nakon prestanka

radnog odnosa, odnosno angažovanja, kao ni nakon prestanka drugog svojstva na

osnovu kog su ova lica ostvarila pristup podacima iz tog stava.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može podatke i dokumente iz

tog stava učiniti dostupnim domaćim i stranim regulatornim, odnosno telima nadležnim

za restrukturiranje i drugim nadležnim telima, pod uslovom da ih ta tela koriste isključivo

u svrhe za koje su pribavljeni.

Narodna banka Srbije kao tajni podatak odreñuje podatak od interesa za Republiku

Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta i za koji je, u postupku

odreñivanja podataka kao tajnih, utvrdila da je potreba zaštite interesa Republike Srbije

pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Podnosiocu zahteva za ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja

Narodna banka Srbije omogućiće pristup podacima i dokumentima iz stava 1. ovog

člana ako podnosilac zahteva dokaže da odavanje tih podataka i dokumenata ne bi

moglo prouzrokovati nastupanje teških pravnih ili drugih posledica po interese

Republike Srbije zaštićene zakonom, kao i da interes za pristup informacijama od

javnog značaja preteže nad potrebom zaštite interesa Republike Srbije.

Objavljivanje podataka iz stava 1. ovog člana izraženih u zbirnom obliku, tako da se na

osnovu njih ne može utvrditi identitet pojedinačnih banaka, odnosno fizičkih i pravnih

lica − ne smatra se povredom obaveze čuvanja tajnosti podataka.

Glava II

OSNIVANJE BANKE

Odeljak 1

Pravna forma, osnivači, osnivački kapital, osnivački akt i statut

Pravna forma

Član 10

Banka se osniva kao akcionarsko društvo.

Osnivači

Član 11

Banku mogu osnovati domaća i strana pravna i fizička lica (osnivači banke).

Osnivački kapital

Član 12

Osnivači banke obezbeñuju sredstva za osnivački kapital banke.

Sredstva iz stava 1. ovog člana mogu biti u novčanom i nenovčanom obliku (stvari i

prava koji su u funkciji poslovanja banke).

Novčani deo osnivačkog kapitala banke ne može biti manji od 10.000.000 evra u

dinarskoj protivvrednosti, prema zvaničnom srednjem kursu na dan uplate.

Osnivači banke ne mogu povlačiti sredstva uložena u osnivački kapital banke.

Na procenu uloga u stvarima i pravima koji su u funkciji poslovanja banke primenjuju se

odredbe zakona kojim se ureñuju privredna društva koje se odnose na akcionarsko

društvo.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način obezbeñivanja sredstava iz

stava 1. ovog člana.

Osnivački akt

Član 13

Osnivački akt banke sadrži:

1) poslovno ime i sedište pravnog lica osnivača banke, odnosno ime i prebivalište

fizičkog lica osnivača banke;

2) poslovno ime i sedište banke;

3) iznos ukupnog osnivačkog kapitala banke u novčanom i nenovčanom obliku, kao i

udeo svakog osnivača u tom kapitalu;

4) rok do kog su osnivači banke dužni da uplate novčana sredstva, odnosno da

nenovčana sredstva prenesu u osnivački kapital banke;

5) prava, obaveze i odgovornosti osnivača banke;

6) broj akcija banke i njihovu nominalnu vrednost kod prvog izdavanja, vrste i klase

akcija koje je banka ovlašćena da izda, kao i prava iz akcija svake klase;

7) poslove koje banka obavlja;

8) način pokrića gubitka banke;

9) način rešavanja sporova meñu osnivačima banke;

10) prava osnivača banke u slučaju statusnih promena banke;

11) ukupni ili procenjeni iznos troškova u vezi sa osnivanjem banke;

12) druge elemente, odnosno podatke.

Narodna banka Srbije može propisati da osnivački akt banke sadrži i druge obavezne

elemente, odnosno podatke.

Statut

Član 14

Banka ima statut.

Statut banke sadrži:

1) organizaciju i način poslovanja banke;

2) pitanja o kojima odlučuje skupština banke;

3) pitanja o kojima odlučuju drugi organi banke, sastav i postupak odlučivanja ovih

organa, kao i mandat članova tih organa;

4) mere i odgovornost organa banke za obezbeñenje likvidnosti i solventnosti banke;

5) prava, obaveze i odgovornost članova upravnog i izvršnog odbora banke i drugih lica

s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima utvrñenih statutom banke;

6) ovlašćenje za potpisivanje i zastupanje banke;

7) način vršenja unutrašnje kontrole i unutrašnje revizije banke;

8) podatke i isprave koji se smatraju poslovnom tajnom banke i način postupanja s tim

podacima i ispravama;

9) druge elemente, odnosno podatke.

Narodna banka Srbije može propisati da statut banke sadrži i druge obavezne

elemente, odnosno podatke.

Odeljak 2

Preliminarno odobrenje i dozvola za rad

Preliminarno odobrenje

Član 15

Osnivači banke podnose Narodnoj banci Srbije zahtev za preliminarno odobrenje za

osnivanje banke (u daljem tekstu: preliminarno odobrenje), uz koji dostavljaju:

1) podatke o osnivačima banke, iznosu njihovih uloga i broju, vrsti i nominalnom iznosu

akcija koje stiču;

2) osnivački akt i predlog statuta banke;

3) izjavu da će novčani deo osnivačkog kapitala uplatiti na privremeni račun kod

Narodne banke Srbije;

4) izjavu da će nenovčana sredstva preneti u osnivački kapital banke;

5) podatke o svim licima koja će imati učešće u banci i o osnovu tog učešća;

6) spisak imena predloženih članova upravnog i izvršnog odbora banke i podatke o

njihovoj kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji;

7) predlog poslovne politike i strategije banke za period od tri godine i plan aktivnosti za

prvu godinu poslovanja;

8) predlog strategije i politika za upravljanje rizicima i predlog strategije upravljanja

kapitalom banke;

9) dokaz da je nadležno regulatorno telo države porekla odobrilo stranoj banci ili

drugom stranom licu iz finansijskog sektora učešće u osnivanju banke u Republici Srbiji

ili dokaz da, prema propisima te države, takvo odobrenje nije potrebno – ako se banka

osniva kao zavisno društvo strane banke ili drugog stranog lica iz finansijskog sektora

koje je predmet kontrole, odnosno nadzora tog regulatornog tela;

10) dokaze o ispunjenosti uslova iz člana 94. stav 4. ovog zakona ako je osnivač banke

strana banka ili strano lice iz finansijskog sektora koje je predmet kontrole, odnosno

nadzora regulatornog tela države porekla.

Narodna banka Srbije može zahtevati da joj osnivači banke dostave i druge podatke i

dokumente.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 90 dana od

dana prijema urednog zahteva.

Osnivači banke dužni su da, najkasnije u roku od 60 dana od dana dobijanja

preliminarnog odobrenja, Narodnoj banci Srbije podnesu zahtev za izdavanje dozvole

za rad banke.

Ako osnivači banke zahtev iz stava 4. ovog člana ne podnesu u roku iz tog stava,

preliminarno odobrenje prestaje da važi.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način dobijanja preliminarnog

odobrenja.

Član 16

Narodna banka Srbije odbiće zahtev iz člana 15. stav 1. ovog zakona ako:

1) osnivački akt i predloženi statut banke nisu u skladu sa zakonom i drugim propisom;

2) (brisana)

3) lice koje bi steklo učešće u banci ne ispunjava uslove za to sticanje;

4) predložena poslovna politika i strategija banke, plan aktivnosti, strategija i politika za

upravljanje rizicima ili strategija upravljanja kapitalom banke, nisu odgovarajući;

5) vlasnička i upravljačka struktura banke ne omogućava efektivnu kontrolu boniteta i

zakonitosti poslovanja banke ili odgovarajuću spoljnu, odnosno unutrašnju reviziju u

banci;

6) struktura bankarske grupe čiji bi član postala banka nije transparentna ili ne

omogućava nesmetano vršenje kontrole na konsolidovanoj osnovi ove grupe ili

odgovarajuću spoljnu, odnosno unutrašnju reviziju.

Ako u postupku odlučivanja po zahtevu iz člana 15. stav 1. ovog zakona proceni da

predloženi član upravnog ili izvršnog odbora banke nema odgovarajuće kvalifikacije ili

iskustvo, odnosno poslovnu reputaciju, Narodna banka Srbije će o tome obavestiti

osnivače banke i od njih zahtevati da u roku koji ona odredi od dana dostavljanja tog

obaveštenja predlože drugog člana upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, kao i

da joj za to lice dostave podatke iz člana 15. stav 1. tačka 6) ovog zakona. Ako osnivači

ne postupe po njenom zahtevu ili ako proceni da predloženi član upravnog ili izvršnog

odbora banke nema odgovarajuće kvalifikacije ili iskustvo, odnosno poslovnu reputaciju

– Narodna banka Srbije će odbiti zahtev iz člana 15. stav 1. ovog zakona.

Član 17

Ako se posle davanja preliminarnog odobrenja promene podaci ili dokumenti iz člana

15. stav 1. ovog zakona, osnivači banke dužni su da o tome bez odlaganja obaveste

Narodnu banku Srbije.

Posle prijema obaveštenja iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije ukinuće

rešenje o davanju preliminarnog odobrenja ako više nisu ispunjeni uslovi za davanje

tog odobrenja. U slučaju promene podataka i dokumenata iz člana 15. stav 1. tačka 6)

ovog zakona shodno se primenjuje član 16. stav 2. ovog zakona.

Osnivači banke kojima je zahtev za preliminarno odobrenje odbačen ili odbijen ili je

dato preliminarno odobrenje prestalo da važi ne mogu ponovo podneti ovaj zahtev u

roku od jedne godine od dana odbacivanja ili odbijanja tog zahteva, odnosno prestanka

važenja preliminarnog odobrenja.

Nakon dobijanja preliminarnog odobrenja a pre upisa banke u registar privrednih

subjekata, osnivači banke mogu, u ime banke u osnivanju, obavljati samo poslove koji

se odnose na ispunjenje uslova neophodnih za dobijanje dozvole za rad banke i za upis

u registar.

Dozvola za rad

Član 18

Dozvolu za rad banke Narodna banka Srbije daje posle davanja preliminarnog

odobrenja i podnošenja zahteva za davanje ove dozvole.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana osnivači banke dostavljaju:

1) dokaz o uplati novčanog dela osnivačkog kapitala, kao i dokaz o prenosu

nenovčanih sredstava u osnivački kapital banke i izjavu o poreklu tih sredstava;

2) dokaze o tome da su obezbedili: odgovarajući poslovni prostor i nabavili i pripremili

opremu za nesmetano poslovanje banke, da taj prostor ispunjava zakonom utvrñene

uslove što se tiče tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapreñenja životne

sredine, kao i da taj prostor i ta oprema omogućavaju pristup svim relevantnim

podacima i informacijama potrebnim za vršenje kontrolne funkcije Narodne banke

Srbije;

3) dokaz o tome da su angažovali spoljnog revizora banke sa liste iz člana 52. stav 3.

ovog zakona;

4) podatke o organizacionoj strukturi i kadrovskoj osposobljenosti banke.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 30 dana od

dana prijema urednog zahteva.

Rešenje o izdavanju dozvole za rad banke objavljuje se u “Službenom glasniku

Republike Srbije”.

Ako Narodna banka Srbije odbaci ili odbije zahtev iz stava 1. ovog člana, lice koje je

podnelo taj zahtev ne može podneti zahtev za preliminarno odobrenje u roku od godinu

dana od dana odbacivanja ili odbijanja zahteva iz tog stava.

Narodna banka Srbije može bliže urediti sadržinu dokaza i podataka iz stava 2. ovog

člana.

Član 18a

(Brisano)

Odeljak 3

Osnivačka skupština i registracija

Osnivačka skupština

Član 19

Osnivačka skupština banke održava se posle prijema rešenja Narodne banke Srbije o

davanju dozvole za rad banke, i to najkasnije u roku od 30 dana od dana njegovog

prijema.

Osnivačku skupštinu čine osnivači banke.

Osnivači banke pravo glasa na osnivačkoj skupštini ostvaruju srazmerno visini svog

uloga.

Na osnivačkoj skupštini se, i to dvotrećinskom većinom glasova osnivača banke, donosi

statut banke, biraju predsednik i članovi upravnog i izvršnog odbora banke, usvajaju

program aktivnosti banke za period od tri godine i poslovna politika banke i donosi

odluka o prvom izdavanju akcija.

Osnivači banke dužni su da akte usvojene na osnivačkoj skupštini dostave na

saglasnost Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana njihovog usvajanja.

Narodna banka Srbije odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 5. ovog člana u roku od

60 dana od dana prijema akata iz tog stava.

Registracija

Član 20

Osnivači banke dužni su da prijavu za upis banke u registar privrednih subjekata

podnesu u roku od 30 dana od dana dobijanja saglasnosti iz člana 19. stav 5. ovog

zakona.

Uz prijavu iz stava 1. ovog člana podnosi se rešenje Narodne banke Srbije o davanju

dozvole za rad banke i saglasnost iz tog stava.

Banka stiče svojstvo pravnog lica momentom upisa u registar privrednih subjekata.

Osnivači banke dužni su da rešenje o upisu u registar privrednih subjekata dostave

Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana prijema tog rešenja.

Ako se u postupku utvrñenom zakonom kojim se ureñuje registracija privrednih

subjekata utvrdi ništavost registracije osnivanja banke, ova ništavost nema pravno

dejstvo na pravne poslove te banke sa savesnim trećim licima.

Ako se utvrdi ništavost registracije osnivanja banke, akcionari banke postaju solidarno

odgovorni za namirenje potraživanja poverilaca te banke.

Glava III

POSLOVANJE BANKE

Odeljak 1

Kapital banke

Iznos i oblik kapitala

Član 21

Banka je dužna da održava propisani iznos kapitala radi stabilnog i sigurnog

poslovanja, odnosno radi ispunjenja obaveza prema poveriocima.

Kapital banke sastoji se od osnovnog i dopunskog kapitala, kao i drugih oblika kapitala

koje propiše Narodna banka Srbije.

Narodna banka Srbije propisuje način izračunavanja kapitala i adekvatnosti kapitala

banke, kao i uslove i način dobijanja saglasnosti za izračunavanje kapitala i

adekvatnosti kapitala banke.

Minimalni iznos kapitala

Član 22

Banka je dužna da u svom poslovanju obezbedi da kapital banke uvek bude u visini

koja nije manja od dinarske protivvrednosti 10.000.000 evra prema zvaničnom

srednjem kursu.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala

Član 23

Banka je dužna da, radi stabilnog i sigurnog poslovanja, odnosno radi ispunjenja

obaveza prema poveriocima, pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na propisanom

nivou.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala predstavlja odnos izmeñu kapitala i rizične aktive

banke.

Narodna banka Srbije može rešenjem banci odrediti i pokazatelj adekvatnosti kapitala

veći od propisanog ako se na osnovu vrste i stepena rizika i poslovnih aktivnosti banke

utvrdi da je to potrebno radi stabilnog i sigurnog poslovanja banke, odnosno radi

ispunjenja njenih obaveza prema poveriocima.

Ako je potrebno da banka pokazatelj adekvatnosti kapitala uskladi s pokazateljem koji

je odredila Narodna banka Srbije – rešenjem iz stava 3. ovog člana utvrñuje se i rok u

kojem je banka dužna da izvrši ovo usklañivanje i o tome obavesti Narodnu banku

Srbije.

Narodna banka Srbije propisuje kriterijume za odreñivanje pokazatelja adekvatnosti

kapitala iz stava 3. ovog člana.

Rizična aktiva

Član 24

Rizična aktiva banke predstavlja zbir:

1) ukupne aktive ponderisane kreditnim rizikom i

2) kapitalnih zahteva za tržišne rizike i kapitalnog zahteva za operativni rizik,

pomnoženih recipročnom vrednošću pokazatelja adekvatnosti kapitala.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način izračunavanja rizične aktive iz

stava 1. ovog člana, pristupe koje banka može koristiti za izračunavanje te aktive,

uključujući i pristupe koje banka može koristiti samo ako za to dobije prethodnu

saglasnost Narodne banke Srbije, kao i bliže uslove za dobijanje te saglasnosti.

Kada je za korišćenje pristupa iz stava 2. ovog člana propisana prethodna saglasnost

Narodne banke Srbije, o zahtevu za davanje te saglasnosti Narodna banka Srbije

odlučuje u roku od šest meseci od dana dostavljanja urednog zahteva.

Narodna banka Srbije daje saglasnost za podobnost kreditnih rejtinga koje dodeljuje

agencija za rejting radi izračunavanja aktive banke ponderisane kreditnim rizikom i

propisuje bliže uslove i način davanja te saglasnosti.

Raspodela dobiti

Član 25

Banka ne može raspodelu dobiti vršiti isplatom dividendi svojim akcionarima ili isplatom

učešća u dobiti, odnosno drugih davanja iz dobiti banke članovima organa upravljanja i

zaposlenima u banci ako:

1) svoju likvidnost ne održava u skladu s propisima Narodne banke Srbije;

2) zbog te raspodele ne bi mogla da održava svoju likvidnost u skladu s propisima

Narodne banke Srbije;

3) nije otklonila slabosti i nedostatke koje joj je naložila Narodna banka Srbije u vezi s

nepravilnim iskazivanjem poslovnih promena i drugih dogañaja, a koji mogu uticati na

bilans uspeha banke;

4) nije postupila u skladu s nalozima za otklanjanje nepravilnosti;

5) Narodna banka Srbije to odredi svojom korektivnom merom.

Licima iz stava 1. ovog člana banka ne može isplaćivati akontacije koje se odnose na

raspodelu dobiti iz tog stava.

Ako ukupan iznos isplata iz stava 1. ovog člana prelazi 10% kapitala banke ili bilans

uspeha banke iskazuje gubitak u tekućem ili prethodnom tromesečju, odnosno za

poslovnu godinu do tog datuma, banka raspodelu ovih isplata može vršiti samo uz

prethodno odobrenje Narodne banke Srbije.

Sticanje sopstvenih akcija

Član 26

Banka ne može sticati sopstvene akcije, osim ako su ih akcionari banke ponudili u

sekundarnoj prodaji a prodajom tih akcija drugim licima nanela bi se znatna šteta

akcionarima banke.

Sticanje akcija iz stava 1. ovog člana vrši se iz sredstava koja potiču iz dobiti banke.

Sticanje akcija iz stava 1. ovog člana ne može se sprovesti bez prethodne saglasnosti

Narodne banke Srbije.

Uz obrazloženi zahtev za davanje saglasnosti iz stava 3. ovog člana, banka je dužna

da Narodnoj banci Srbije dostavi i podatke o uslovima pod kojima se stiču sopstvene

akcije.

O zahtevu iz stava 4. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 30 dana od

dana prijema urednog zahteva.

Pravni posao sticanja sopstvenih akcija bez saglasnosti Narodne banke Srbije ništav je.

Banka je dužna da sopstvene akcije otuñi u roku od jedne godine od dana njihovog

sticanja, a ako to ne učini, dužna je da ih povuče i poništi na teret svog akcionarskog

kapitala.

Odredba stava 7. ovog člana primenjuje se i na sticanje sopstvenih akcija po osnovu

nasleñivanja, pravnog sledbeništva ili drugog sticanja nezavisnog od volje banke.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način davanja saglasnosti iz stava

3. ovog člana.

Nedozvoljeni poslovi radi sticanja akcija banke

Član 27

Pravni posao čiji je predmet davanje kredita, avansa, jemstva ili garancije banke radi

direktnog ili indirektnog sticanja akcija te banke, lica koje u njoj ima učešće ili

podreñenog društva te banke, kao i sticanje tih akcija sredstvima obezbeñenim na ovaj

način ništavi su.

Odeljak 2

Upravljanje rizicima

Način upravljanja rizicima

Član 28

Banka identifikuje, meri i procenjuje rizike kojima je izložena u svom poslovanju i

upravlja tim rizicima.

Banka je dužna da obrazuje posebnu organizacionu jedinicu u čijem je delokrugu

upravljanje rizicima.

Banka je dužna da obezbedi funkcionalnu i organizacionu odvojenost aktivnosti

upravljanja rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti banke.

Upravljanje rizicima usklañuje se s veličinom i organizacionom strukturom banke,

obimom njene aktivnosti i vrstama poslova koje banka obavlja.

Banka svojim aktima propisuje strategiju i politike za upravljanje rizicima, strategiju

upravljanja kapitalom, procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i

upravljanje rizicima, u skladu s propisima, standardima i pravilima struke.

Akti iz stava 5. ovog člana sadrže:

1) procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika;

2) procedure za upravljanje rizicima;

3) procedure kojima se obezbeñuje kontrola i dosledna primena svih unutrašnjih akata

banke u vezi sa upravljanjem rizicima;

4) procedure za redovno izveštavanje organa banke i regulatornog tela o upravljanju

rizicima.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način identifikacije, merenja i

procene rizika iz stava 1. ovog člana, kao i upravljanja tim rizicima.

Vrste rizika

Član 29

Aktima iz člana 28. ovog zakona obuhvataju se sve vrste rizika kojima je banka

izložena u svom poslovanju, a naročito:

1) rizik likvidnosti;

2) kreditni rizik;

3) kamatni i devizni rizik i ostali tržišni rizici;

4) rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica;

5) rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva i investicione

nekretnine banke;

6) rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena;

7) operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja

informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke.

Rizik likvidnosti

Član 30

Rizik likvidnosti je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke usled nesposobnosti te banke da ispunjava svoje dospele obaveze.

Banka svojom imovinom i obavezama upravlja na način koji joj omogućava da u

svakom trenutku ispuni svoje dospele obaveze (likvidnost) i da trajno ispunjava sve

svoje obaveze (solventnost).

Radi efikasnog upravljanja rizikom likvidnosti, nadležni organ banke usvaja i sprovodi

politiku upravljanja likvidnošću, koja obuhvata planiranje priliva i odliva novčanih

sredstava, praćenje likvidnosti i donošenje odgovarajućih mera za sprečavanje ili

otklanjanje uzroka nelikvidnosti.

Narodna banka Srbije propisuje način utvrñivanja i nivoe likvidnosti banke, uključujući i

kritično nizak nivo likvidnosti.

Kreditni rizik

Član 31

Kreditni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke usled neizvršavanja obaveza dužnika prema banci.

Banka je dužna da kreditni rizik identifikuje, meri i procenjuje prema kreditnoj

sposobnosti dužnika i njegovoj urednosti u izvršavanju obaveza prema banci, kao i

prema kvalitetu instrumenata obezbeñenja potraživanja banke.

Radi adekvatnog i efikasnog upravljanja kreditnim rizikom, banka je dužna da, u skladu

s propisima Narodne banke Srbije i svojim aktima, obračunava i izdvaja rezerve za

procenjene gubitke koji mogu nastati po osnovu bilansne aktive i vanbilansnih stavki

banke.

Banka je dužna da svojim unutrašnjim aktima propiše posebne politike i procedure za

identifikovanje loše aktive i upravljanje tom aktivom, kao i za redovno izveštavanje

organa banke o kvalitetu kreditnog portfolija.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način postupanja banke u vezi s

praćenjem kvaliteta instrumenata obezbeñenja iz stava 2. ovog člana i praćenjem

kvaliteta rada lica koja vrše procenu tih instrumenata, te slučajeve u kojima je banka

dužna da otpiše bilansnu aktivu i vanbilansne stavke odreñenog stepena naplativosti, a

može bliže urediti i sadržaj politika iz stava 4. ovog člana.

Kamatni i devizni rizik i drugi tržišni rizici

Član 32

Kamatni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke usled promena kamatnih stopa.

Devizni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke usled promene deviznog kursa.

Banka je dužna da obim i strukturu svoje imovine i obaveza uskladi na način koji

omogućuje efikasno upravljanje tržišnim rizicima.

Banka je dužna da svojim unutrašnjim aktima propiše posebne politike i procedure za

identifikovanje tržišnih rizika i upravljanje ovim rizicima, kao i za redovno izveštavanje

organa banke o vrstama i nivou tih rizika.

Rizici izloženosti banke

Član 33

Izloženost banke prema jednom licu je ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki

koji se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dužničke hartije od

vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl.).

Velika izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloženost koja

iznosi najmanje 10% kapitala banke.

Izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala

banke.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obračuna velikih izloženosti, a

može propisati i najveći dozvoljeni zbir svih velikih izloženosti banke.

Rizici ulaganja banke

Član 34

Ulaganje banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru ne sme preći 10%

kapitala banke.

Ukupna ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru, kao i u osnovna

sredstva i investicione nekretnine banke ne smeju preći 60% kapitala banke.

Ulaganjima iz stava 2. ovog člana nije obuhvaćeno sticanje akcija radi njihove dalje

prodaje u roku od šest meseci od dana sticanja tih akcija.

Operativni rizik

Član 35

Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura

i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled

nepredvidivih eksternih dogañaja.

Član 36

Narodna banka Srbije propisuje kriterijume za identifikovanje, merenje i procenu rizika,

kao i za upravljanje rizicima, uključujući i:

1) način izračunavanja pojedinačnih pokazatelja poslovanja banke u vezi sa

upravljanjem rizicima i ograničenja koja se odnose na te rizike;

2) način, formu i rokove izveštavanja banke o pokazateljima iz tačke 1) ovog stava.

Obaveza izrade plana oporavka

Član 36a

Banka je dužna da izradi i Narodnoj banci Srbije dostavi plan oporavka kojim su

predviñene mere koje će banka primeniti u slučaju znatnog pogoršanja njenog

finansijskog stanja, naročito kada je potkapitalizovana, radi ponovnog uspostavljanja

njenog održivog poslovanja i odgovarajućeg finansijskog položaja.

Banka je dužna da plan oporavka ažurira najmanje jednom godišnje, a na zahtev

Narodne banke Srbije i češće.

Banka je dužna da plan oporavka ažurira i u slučaju promene pravne ili organizacione

strukture banke, promene u njenom poslovanju ili promene njenog finansijskog

položaja, kada te promene imaju materijalni značaj, kao i u slučaju drugih promena koje

utiču na sadržinu plana oporavka i mogućnost njegove primene.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način i rokove dostavljanja plana oporavka i

ažuriranog plana oporavka.

Sadržaj plana oporavka

Član 36b

Banka je dužna da planom oporavka utvrdi različite mogućnosti (opcije) za oporavak i

mere koje bi se primenile u okviru svake od ovih mogućnosti, kao i da obezbedi

odgovarajuće uslove i procedure za blagovremeno preduzimanje aktivnosti za njen

oporavak.

Banka je dužna da aktivnosti i mere za oporavak utvrdi i na osnovu predviñanja

različitih situacija u kojima bi mogli nastupiti ozbiljni makroekonomski i finansijski

poremećaji značajni za poslovanje te banke, uključujući sistemske dogañaje i

poremećaje koji se odnose na poslovanje odreñenih lica ili grupe društava.

Plan oporavka sadrži opis skupa različitih aktivnosti i mera za oporavak koje će banka

preduzeti u vezi s kapitalom i likvidnošću, predviñene rokove za sprovoñenje pojedinih

elemenata ovog plana i identifikaciju kritičnih funkcija, kao i druge elemente i podatke

koje propiše Narodna banka Srbije.

Mere iz stava 1. ovog člana koje se mogu utvrditi planom oporavka obuhvataju naročito

promene članova organa upravljanja i drugih lica na rukovodećem položaju u banci,

promene u podeli dužnosti i odgovornosti zaposlenih, zatvaranje jedne ili više

organizacionih jedinica, izmene poslovnih aktivnosti i usluga banke, obezbeñivanje

dodatnog kapitala, konverziju odgovarajućih elemenata kapitala u akcije ili druge

vlasničke instrumente i dr.

Ako banka planira da za oporavak koristi kredite za likvidnost ili druge olakšice koje

bankama, u skladu s propisima, može odobriti Narodna banka Srbije, plan oporavka

sadrži i analizu o tome kada, kako i pod kojim uslovima će banka podneti zahtev za

korišćenje tog kredita ili olakšice, kao i koja će adekvatna sredstva obezbeñenja u tom

slučaju pružiti Narodnoj banci Srbije.

Plan oporavka sadrži i mere koje će banka preduzeti kada su ispunjeni uslovi za ranu

intervenciju iz člana 113. ovog zakona.

Korišćenje vanredne finansijske podrške iz budžetskih i drugih javnih sredstava (u

daljem tekstu: vanredna finansijska podrška) ne može biti utvrñeno kao mera za

oporavak, niti se plan oporavka na bilo koji drugi način može zasnivati na pretpostavci

korišćenja ove mere.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu plana oporavka.

Ocena plana oporavka

Član 36v

Narodna banka Srbije, u roku od šest meseci od dana dostavljanja plana oporavka,

ocenjuje da li taj plan ispunjava uslove iz člana 36b ovog zakona, a naročito:

1) da li je verovatno da bi sprovoñenje plana oporavka obezbedilo održivo poslovanje

banke i odgovarajući finansijski položaj, uzimajući u obzir pripremne mere koje je banka

već preduzela ili planira da preduzme;

2) da li je verovatno da bi plan oporavka i pojedine opcije i mere iz člana 36b stav 1.

ovog zakona mogli da se u kratkom roku efikasno primene u slučajevima finansijskih

poremećaja (kako na sistemskom nivou, tako i na nivou pojedinačne banke), i to tako

da primena tog plana ne dovede do nastupanja negativnih posledica po stabilnost

finansijskog sistema, uzimajući u obzir i situaciju u kojoj bi i druge banke bile prinuñene

da primene plan oporavka u istom periodu;

3) da li bi aktivnosti i mere predložene planom oporavka mogle negativno uticati na

mogućnost restrukturiranja banke.

Pri oceni plana oporavka, Narodna banka Srbije razmatra i da li kapital i izvori

finansiranja banke odgovaraju veličini i organizacionoj strukturi banke, kao i njenom

rizičnom profilu.

Ako oceni da plan oporavka ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana, da se plan

oporavka i mere predviñene tim planom ne mogu blagovremeno i efikasno primeniti ili

da plan oporavka sadrži druge bitne nedostatke, Narodna banka Srbije će pismeno

obavestiti banku o tome i pozvati je da dostavi mišljenje u roku od 15 dana od dana

prijema ovog obaveštenja.

Ako banka ne dostavi mišljenje iz stava 3. ovog člana u roku iz tog stava ili Narodna

banka Srbije oceni da navodi banke iz tog mišljenja nisu osnovani – naložiće banci da, u

roku od dva meseca od dana prijema naloga, otkloni utvrñene nedostatke i dostavi joj

izmenjeni plan oporavka. Narodna banka Srbije može produžiti ovaj rok za mesec

dana, na zahtev banke, ako postoje opravdani razlozi za ovo produženje.

Ako oceni da banka izmenjenim planom oporavka nije otklonila utvrñene nedostatke,

Narodna banka Srbije može naložiti banci da u odreñenom roku, koji ne može biti duži

od mesec dana, na odreñeni način izmeni plan oporavka i dostavi joj tako izmenjeni

plan.

Ako u skladu s nalogom iz stava 4. ovog člana banka ne dostavi izmenjeni plan

oporavka ili ako izmenjenim planom oporavka nije otklonila utvrñene nedostatke, a ne

može se primeniti stav 5. ovog člana – Narodna banka Srbije naložiće banci da u

odreñenom roku utvrdi koje je promene u svom poslovanju potrebno da sprovede kako

bi se otklonili utvrñeni nedostaci i da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Ako banka ne postupi u skladu s nalogom iz st. 5. ili 6. ovog člana ili ako sprovoñenje

promena u poslovanju koje je banka utvrdila ne može otkloniti utvrñene nedostatke –

Narodna banka Srbije može naložiti banci da preduzme odgovarajuće mere, a naročito

da:

1) umanji rizični profil, uključujući rizik likvidnosti;

2) obezbedi blagovremeno povećanje kapitala;

3) preispita poslovnu politiku i strategiju;

4) izvrši promene u delu poslovne politike i strategije koji se odnose na finansiranje,

radi obezbeñivanja dodatne zaštite ključnim poslovnim aktivnostima i kritičnim

funkcijama;

5) izvrši promene u načinu upravljanja;

6) preispita organizacionu strukturu.

Pri odreñivanju mera iz stava 7. ovog člana, Narodna banka Srbije ocenjuje značaj

utvrñenih nedostataka plana oporavka, kao i ograničenja i posledice primene mera i

plana oporavka na poslovanje banke.

Primena plana oporavka

Član 36g

Plan oporavka sadrži indikatore na osnovu kojih se utvrñuje kada se odgovarajuća

mera iz ovog plana može preduzeti, pri čemu banka ipak može, ako je to opravdano

okolnostima u odreñenoj situaciji, na osnovu odluke upravnog odbora banke, da

preduzme mere za oporavak i kada na to ne ukazuju odreñeni indikatori iz ovog plana,

odnosno da ne primeni mere iako na to ukazuju ovi indikatori.

Banka je dužna da na odgovarajući način obezbedi redovno praćenje indikatora iz

stava 1. ovog člana.

Banka je dužna da bez odlaganja Narodnu banku Srbije pismeno obavesti o

preduzimanju mera iz plana oporavka, odnosno o tome da nije preduzela meru iz plana

oporavka iako su bili ispunjeni uslovi za njeno preduzimanje, kao i da uz ovo

obaveštenje dostavi odgovarajuće obrazloženje.

Narodna banka Srbije može bliže propisati minimalne kvantitativne i kvalitativne

indikatore iz stava 1. ovog člana.

Poslovanje s povezanim licem

Član 37

Banka u svom poslovanju ne može licu povezanom s bankom, kao ni zaposlenom u

banci, odobriti uslove koji su povoljniji od uslova odobrenih drugim licima koja nisu

povezana s tom bankom, odnosno nisu zaposlena u toj banci.

Pravni poslovi s povezanim licem

Član 38

Pravni poslovi banke s povezanim licem obuhvataju poslove koje banka zaključi sa

ovim licem i licem koje je povezano s povezanim licem te banke.

Banka pravni posao s povezanim licem može zaključiti nakon dobijanja pismenog

odobrenja upravnog odbora banke.

Odobrenje iz stava 2. ovog člana nije obavezno u slučaju:

1) polaganja depozita povezanih lica;

2) davanja kredita obezbeñenog vezanim depozitom povezanog lica;

3) davanja kredita obezbeñenog dužničkim hartijama od vrednosti Republike Srbije ili

Narodne banke Srbije, odnosno dužničkim hartijama od vrednosti lica čiji rejting, prema

oceni priznatih meñunarodnih rejting agencija, nije ispod “A”.

Član upravnog odbora banke ne sme učestvovati u razmatranju ili odobravanju bilo kog

pravnog posla izmeñu njega i banke, izmeñu banke i bilo kog člana njegove porodice i

izmeñu banke i pravnog lica u kome on ili bilo koji član njegove porodice učestvuje u

upravljanju ili rukovoñenju, ili u kome ima znatno ili kontrolno učešće.

Pravne radnje u korist povezanih lica i lica koja su povezana s povezanim licima, banka

može preduzimati nakon dobijanja pismenog odobrenja upravnog odbora banke.

Zabrana davanja kredita akcionarima

Član 39

Banka ne može odobravati kredite svojim akcionarima pre isteka roka od jedne godine

od dana kada je počela da posluje.

Ništavost pravnih poslova

Član 40

Pravni posao koji banka zaključi suprotno uslovima propisanim čl. 37. do 39. ovog

zakona ništav je.

Odeljak 3

Odnos banke s klijentima

Zaštita klijenata

Član 41

Klijent banke, u smislu ovog zakona, je bilo koje lice koje koristi ili je koristilo usluge

banke ili lice koje se obratilo banci radi korišćenja usluga i koje je banka kao takvo

identifikovala.

Klijent banke ima pravo pristupa svim podacima koji mu prema ovom zakonu moraju

biti dostupni, a banka je dužna da mu na zahtev obezbedi ovaj pristup.

Banka slobodno odlučuje o izboru klijenta.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način ostvarivanja prava iz stava 2.

ovog člana.

Objavljivanje opštih uslova poslovanja

Član 42

Banka je dužna da opšte uslove poslovanja, kao i njihove izmene i dopune, istakne u

svojim poslovnim prostorijama na vidnom mestu, i to najkasnije 15 dana pre njihove

primene.

Primena opštih uslova poslovanja obezbeñuje se pismenim ugovorom zaključenim

izmeñu banke i klijenta.

Klijent može od banke da traži odgovarajuća objašnjenja i instrukcije koji se odnose na

primenu opštih uslova poslovanja.

Opštim uslovima poslovanja, u smislu ovog zakona, smatra se svaki dokument koji

sadrži standardne uslove poslovanja primenljive na sve klijente banke, opšte uslove za

uspostavljanje odnosa izmeñu klijenata i banke, postupak komunikacije izmeñu

klijenata i banke i opšte uslove za obavljanje transakcija izmeñu klijenata i banke.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način objavljivanja i primene opštih

uslova poslovanja banke.

Jedinstven način obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih

usluga

Član 43

Narodna banka Srbije može propisati jedinstveni način obračuna i objavljivanja

troškova, kamata i naknada bankarskih usluga, i to naročito po osnovu depozitnih i

kreditnih poslova.

Obaveštavanje klijenata

Član 44

Banka je dužna da klijentu, na njegov zahtev, obezbedi informacije o stanju njegovog

kredita, odnosno depozitnog računa, kao i druge informacije iz poslovnog odnosa

klijenta i banke.

Banka na svojoj Internet prezentaciji objavljuje podatke o imenima lica koja imaju

učešće u toj banci, odnosno koja su članovi njenog upravnog i izvršnog odbora, kao i

podatke o svojstvu tih lica.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način obaveštavanja klijenata

banke.

Prigovor klijenata

Član 45

Ako klijent smatra da se banka ne pridržava obaveza iz zaključenog ugovora, prigovor

na postupak banke može uputiti rukovodiocu organizacione jedinice banke u čijem je

delokrugu unutrašnja revizija, nadležnoj organizacionoj jedinici ili nadležnom organu

banke.

Banka je dužna da podnosiocu prigovora iz stava 1. ovog člana odgovori u razumnom

roku.

Narodna banka Srbije ovlašćena je da, u okviru svoje kontrolne funkcije, proverava da li

se banka pridržava dobrih poslovnih običaja, objavljenih opštih uslova poslovanja i

odredaba ugovora zaključenih s klijentima.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način postupanja banke po

prigovoru klijenata.

Odeljak 4

Tajnost podataka

Bankarska tajna

Član 46

Bankarska tajna je poslovna tajna.

Bankarskom tajnom smatraju se:

1) podaci koji su poznati banci a odnose se na lične podatke, finansijsko stanje i

transakcije, kao i na vlasništvo ili poslovne veze klijenata te ili druge banke;

2) podaci o stanju i prometu na individualnim depozitnim računima;

3) drugi podaci do kojih banka doñe u poslovanju s klijentima.

Bankarskom tajnom ne smatraju se:

1) javni podaci i podaci koji su zainteresovanim licima sa opravdanim interesom

dostupni iz drugih izvora;

2) konsolidovani podaci na osnovu kojih se ne otkriva identitet pojedinačnog klijenta;

3) podaci o akcionarima banke i visini njihovog učešća u akcionarskom kapitalu banke,

kao i podaci o drugim licima sa učešćem u banci i podaci o tom učešću, bez obzira na

to da li su oni klijenti banke;

4) podaci koji se odnose na urednost ispunjavanja obaveza klijenta prema banci.

Obaveza čuvanja bankarske tajne

Član 47

Banka i članovi njenih organa, akcionari i zaposleni u banci, kao i spoljni revizor banke i

druga lica koja zbog prirode posla koji obavljaju imaju pristup podacima iz člana 46.

stav 2. ovog zakona, ne mogu te podatke saopštavati trećim licima ni koristiti ih protivno

interesu banke i njenih klijenata, niti mogu trećim licima omogućiti pristup tim podacima.

Obaveza čuvanja bankarske tajne za lica iz stava 1. ovog člana ne prestaje ni posle

prestanka statusa na osnovu kog su ostvarili pristup podacima iz tog stava.

Banka može podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom saopštiti trećim

licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta, osim ako ovim ili drugim zakonom nije

drukčije propisano.

Izuzeci od obaveze čuvanja bankarske tajne

Član 48

Obaveza čuvanja bankarske tajne ne postoji ako se podaci saopštavaju:

1) na osnovu odluke ili zahteva nadležnog suda;

2) za potrebe ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, organa nadležnog za

borbu protiv organizovanog kriminala i organa nadležnog za sprečavanje pranja novca,

u skladu s propisima;

3) u vezi sa imovinskim postupkom, a na osnovu zahteva staraoca imovine ili

konzularnih predstavništava stranih država, posle podnošenja pismenih dokumenata

kojima se dokazuje opravdani interes ovih lica;

4) u vezi sa izvršenjem nadležnog organa na imovini klijenta banke;

5) regulatornim telima u Republici Srbiji radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti;

6) licu koje su banke osnovale radi prikupljanja podataka o ukupnom iznosu, vrsti i

ažurnosti u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata banaka;

7) nadležnom organu u vezi s vršenjem kontrole obavljanja platnog prometa kod

pravnih i fizičkih lica koja obavljaju delatnost, u skladu s propisima kojima se ureñuje

platni promet;

8) poreskoj upravi, u skladu s propisima kojima se ureñuju poslovi iz njene nadležnosti;

9) organu nadležnom za kontrolu deviznog poslovanja;

10) na zahtev organizacije za osiguranje depozita, u skladu sa zakonom kojim se

ureñuje osiguranje depozita;

11) stranom regulatornom telu pod uslovima predviñenim sporazumom o saradnji

zaključenim izmeñu tog tela i Narodne banke Srbije.

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, banka ima pravo da podatke koji

predstavljaju bankarsku tajnu saopšti istražnom sudiji, javnom tužiocu i sudovima,

odnosno drugim organima koji vrše javnopravna ovlašćenja isključivo radi zaštite svojih

prava, u skladu sa zakonom.

Postupanje s podacima koji predstavljaju bankarsku tajnu

Član 49

Narodna banka Srbije, sudovi i drugi organi koji vrše javnopravna ovlašćenja mogu

podatke do kojih su došli u skladu s članom 47. ovog zakona koristiti isključivo u svrhu

za koju su pribavljeni i ne mogu ih saopštavati trećim licima niti tim licima omogućiti da

saznaju i koriste ove podatke, osim u slučajevima predviñenim zakonom.

Odredbe stava 1. ovog člana shodno se primenjuju i na lica koja su zaposlena,

odnosno koja su bila zaposlena u organima iz tog stava.

Odeljak 5

Finansijska evidencija, izveštavanje i objavljivanje podataka i informacija

Finansijska evidencija

Član 50

Banka je dužna da vodi poslovne knjige i računovodstvenu evidenciju i da godišnje

finansijske izveštaje, koji istinito i objektivno odražavaju njeno poslovanje i finansijsko

stanje, priprema sa sadržajem i u obliku koji su utvrñeni zakonom kojim se ureñuje

računovodstvo, ovim zakonom i propisima Narodne banke Srbije.

Banka je dužna da pri sastavljanju godišnjih finansijskih izveštaja primenjuje

meñunarodne standarde finansijskog izveštavanja od dana koji je nadležno

meñunarodno telo odredilo kao dan početka njihove primene.

Izveštavanje Narodne banke Srbije

Član 51

Banka je dužna da, radi procene finansijskog stanja banke i njenih podreñenih društava

na pojedinačnoj i konsolidovanoj osnovi, pripremi i Narodnoj banci Srbije podnese

izveštaje koji se odnose na upravljanje bankom, kao i na poslovanje organizacionih

struktura, planirane poslovne aktivnosti, likvidnost, solventnost i profitabilnost banke i

njenih podreñenih društava.

Narodna banka Srbije propisuje sadržinu i oblik izveštaja iz stava 1. ovog člana, kao i

način i rokove njihovog dostavljanja.

Objavljivanje podataka i informacija banke

Član 51a

Banka je dužna da objavljuje podatke o strategiji i politikama upravljanja rizicima banke,

kapitalu banke, adekvatnosti kapitala banke, kao i druge podatke, odnosno informacije,

u skladu sa propisima Narodne banke Srbije.

Banka nije dužna da objavljuje podatke i informacije koji nisu materijalno značajni,

zatim podatke i informacije čije bi objavljivanje u javnosti moglo negativno da utiče na

konkurentski položaj te banke na tržištu, kao i podatke i informacije koji predstavljaju

bankarsku tajnu u smislu ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržaj podataka odnosno informacija iz ovog

člana, kao i uslove, način i rokove za njihovo objavljivanje.

Odeljak 6

Spoljna revizija

Imenovanje spoljnog revizora

Član 52

Radi obavljanja godišnje revizije svojih finansijskih izveštaja, banka, bankarska grupa i

bankarski holding godišnje angažuju spoljnog revizora (preduzeće za reviziju).

O imenovanju spoljnog revizora banka ili bankarski holding obaveštavaju Narodnu

banku Srbije u roku od 15 dana od dana tog imenovanja.

Narodna banka Srbije utvrñuje i objavljuje listu spoljnih revizora koji mogu vršiti reviziju

iz stava 1. ovog člana, na osnovu kriterijuma koje propiše.

Član 53

Banka ne može imenovati spoljnog revizora čiji je prihod od revizije te banke u

prethodnoj godini veći od polovine njegovih ukupnih prihoda.

Spoljni revizor može kod banke obavljati najviše pet uzastopnih revizija redovnih

godišnjih finansijskih izveštaja.

Spoljni revizor ne može u istoj godini obavljati i reviziju finansijskih izveštaja banke i

pružati joj konsultantske usluge, niti reviziju može vršiti za poslovnu godinu u kojoj joj je

pružao te usluge.

Član 54

Lice koje rukovodi revizijom banke i potpisuje izveštaj spoljnog revizora mora imati

najviše profesionalno zvanje u oblasti revizije, prema zakonu kojim se ureñuje revizija,

tri godine iskustva u obavljanju poslova revizije banaka i mora biti nezavisno od banke.

Lice iz stava 1. ovog člana ne smatra se nezavisnim od banke ako je ono ili preduzeće

za reviziju u kome je to lice angažovano, ili rukovodilac tog preduzeća – u tekućoj

godini i u dve prethodne poslovne godine, kao i za vreme obavljanja revizije:

1) bilo lice povezano s bankom ili bilo kojim članom bankarske grupe;

2) bilo poslovni partner banke ili bilo kog člana bankarske grupe;

3) bilo lice koje ima direktno ili indirektno vlasništvo u banci ili članu bankarske grupe;

4) bilo likvidacioni ili stečajni upravnik člana bankarske grupe;

5) bilo ugovorna strana u ugovornom odnosu s licem koje bi moglo negativno uticati na

njegovu nepristrasnost i nezavisnost.

Revizija na konsolidovanoj osnovi

Član 55

Godišnja revizija finansijskih izveštaja bankarskih grupa mora se sprovoditi na

konsolidovanoj osnovi.

Svako podreñeno društvo banke ili bankarskog holdinga obavezno je da obezbedi

spoljnu reviziju svojih pojedinačnih godišnjih finansijskih izveštaja.

Reviziju iz stava 1. ovog člana vrši spoljni revizor, koga imenuje najviše matično

društvo bankarske grupe.

Uz saglasnost Narodne banke Srbije, podreñeno društvo koje nije banka ne mora biti

uključeno u reviziju iz stava 1. ovog člana ako je:

1) njegov kapital, prema bilansu stanja, manji od 5% ukupnog kapitala banke, odnosno

bankarskog holdinga;

2) tokom prethodne poslovne godine ostvarilo manje od 5% prihoda banke, odnosno

bankarskog holdinga.

Uz saglasnost ili na zahtev Narodne banke Srbije, podreñeno društvo koje nije banka

ne mora biti uključeno u reviziju bankarske grupe ako bi to, prema mišljenju Narodne

banke Srbije, doprinelo objektivnom sagledavanju finansijskog stanja te grupe.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja revizije iz stava 1.

ovog člana.

Izveštaj spoljnog revizora

Član 56

Spoljni revizor sačinjava izveštaj i daje mišljenje o tome da li su godišnji finansijski

izveštaji banke sačinjeni u skladu sa meñunarodnim standardima finansijskog

izveštavanja, odnosno meñunarodnim računovodstvenim standardima, zakonom kojim

se ureñuje računovodstvo i propisima Narodne banke Srbije i da li istinito i objektivno

prikazuju finansijski položaj banke, rezultate poslovanja i novčane tokove za tu godinu

po svim materijalno značajnim pitanjima.

Spoljni revizor daje upravnom i izvršnom odboru banke, kao i Narodnoj banci Srbije,

ocenu efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistema upravljanja rizicima i

sistema unutrašnjih kontrola.

Narodna banka Srbije propisuje minimalan obim i sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog

člana, odnosno ocene iz stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije može od spoljnog revizora zahtevati i dodatna obaveštenja u

vezi sa izvršenom revizijom.

Revizija kod statusnih promena

Član 57

Banka koja je osnovana spajanjem dužna je da Narodnoj banci Srbije dostavi mišljenje

spoljnog revizora o istinitosti i objektivnosti svog početnog bilansa stanja na ugovoreni

datum spajanja u roku od 60 dana od dana upisa te banke u registar privrednih

subjekata.

Banka kojoj se pripaja druga banka dužna je da angažuje spoljnog revizora radi

obavljanja revizije svojih finansijskih izveštaja sa stanjem na ugovoreni datum

pripajanja.

Izveštaj spoljnog revizora o obavljenoj reviziji iz stava 2. ovog člana banka iz tog stava

dužna je da dostavi Narodnoj banci Srbije u roku od 60 dana od dana upisa pripajanja u

registar privrednih subjekata.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja revizije iz ovog člana.

Obaveza obaveštavanja spoljnog revizora

Član 58

Spoljni revizor dužan je da upravni i izvršni odbor banke, odnosno člana bankarske

grupe, kao i Narodnu banku Srbije, obavesti, i to odmah nakon što za njih sazna, o

svakoj činjenici koja predstavlja:

1) povredu zakona i propisa Narodne banke Srbije;

2) materijalno značajnu promenu finansijskog rezultata iskazanog u nerevidiranim

godišnjim finansijskim izveštajima;

3) povredu unutrašnjih procedura ili akata banke ili bankarske grupe kojoj banka

pripada;

4) okolnost koja bi mogla dovesti do materijalnog gubitka za banku ili člana bankarske

grupe ili bi mogla ugroziti kontinuitet njihovog poslovanja.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana ne smatra se povredom tajnosti podataka banke ili

poverljivih informacija i spoljni revizor zbog njega ne može snositi odgovornost.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način davanja obaveštenja iz stava

1. ovog člana.

Mere na osnovu izveštaja spoljnog revizora

Član 59

Kad su nepravilnosti u poslovanju banke utvrñene u izveštaju spoljnog revizora, banka

je dužna da te nepravilnosti otkloni i da o tome obavesti Narodnu banku Srbije.

Ako banka ne otkloni nepravilnosti iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može

prema toj banci preduzeti mere propisane ovim zakonom.

Povlačenje ili razrešenje dužnosti spoljnog revizora

Član 60

Banka i bankarski holding dostavljaju Narodnoj banci Srbije pismeno obaveštenje o

povlačenju ili razrešenju dužnosti spoljnog revizora banke, bankarskog holdinga ili

bankarske grupe, sa izjavom o razlozima za povlačenje, odnosno razrešenje –

najkasnije u roku od 15 dana od dana povlačenja, odnosno razrešenja.

Kad se spoljni revizor banke, bankarskog holdinga ili bankarske grupe povuče ili bude

razrešen dužnosti, drugi spoljni revizor ne može prihvatiti tu dužnost ako od prethodnog

revizora ne pribavi pismenu izjavu iz stava 1. ovog člana.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, izbor spoljnog revizora banke, bankarskog

holdinga ili bankarske grupe može se prihvatiti i bez pribavljanja izjave iz tog stava ako

novi revizor obavesti Narodnu banku Srbije da nije primio izjavu u roku od 15 dana od

dana podnošenja zahteva za davanje te izjave.

Narodna banka Srbije neće prihvatiti izveštaj spoljnog revizora koji je imenovan na ovu

funkciju ako nije zahtevao izjavu iz stava 1. ovog člana ili je to imenovanje prihvatio pre

isteka roka iz stava 3. tog člana.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način povlačenja ili razrešenja

dužnosti spoljnog revizora.

Dostavljanje i objavljivanje godišnjih finansijskih izveštaja sa izveštajem spoljnog

revizora

Član 61

Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi pojedinačne finansijske izveštaje

banke i njenog bankarskog holdinga sa izveštajem spoljnog revizora, za prethodnu

poslovnu godinu – u roku od 120 dana nakon završetka te godine.

Narodna banka Srbije može od bilo kog člana bankarske grupe zahtevati da joj dostavi

pojedinačne finansijske izveštaje sa izveštajem spoljnog revizora.

Banka je dužna da dostavi konsolidovane finansijske izveštaje bankarske grupe sa

izveštajem spoljnog revizora, za prethodnu poslovnu godinu – u roku od 150 dana

nakon završetka te godine.

Izveštaj spoljnog revizora u skraćenom obliku banka i bankarski holding objavljuju u

najmanje jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji Republike Srbije, i

to u roku od 15 dana od dana prijema tog izveštaja.

Kompletan izveštaj spoljnog revizora o godišnjim finansijskim izveštajima za banku,

bankarski holding i bankarsku grupu, uključujući i napomene uz finansijske izveštaje,

banka objavljuje na svojoj Internet prezentaciji.

Pored objavljivanja revidiranog godišnjeg finansijskog izveštaja, banka tromesečno na

svojoj Internet prezentaciji objavljuje i nerevidirane finansijske izveštaje, u roku od 30

dana nakon isteka obračunskog perioda, koji sadrže bilans stanja, s vanbilansnim

stavkama, bilans uspeha i izveštaj o tokovima gotovine, a objavljuje i imena članova

upravnog i izvršnog odbora banke i lica koja imaju učešće u banci ili bankarskom

holdingu i podatke o ovim licima, kao i organizacionu strukturu i spisak organizacionih

jedinica te banke.

Ako se u izveštajima i podacima koji su objavljeni utvrdi greška, banka ili spoljni revizor

dužni su da o tome odmah obaveste Narodnu banku Srbije, a banka je dužna i da

korigovane izveštaje i podatke ponovo objavi.

Odbijanje Narodne banke Srbije da prihvati izveštaj spoljnog revizora

Član 62

Ako utvrdi da revizija banke, bankarskog holdinga ili bankarske grupe iz člana 52. ovog

zakona nije obavljena u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na

osnovu ovog zakona, a naročito ako u postupku kontrole ili na drugi način utvrdi da

izveštaj revizora nije zasnovan na istinitim i objektivnim činjenicama – Narodna banka

Srbije neće prihvatiti izveštaj o toj reviziji i zahtevaće da drugi spoljni revizor ponovo

obavi reviziju o trošku banke.

Posebna revizija

Član 63

Ako oceni da je za potrebe vršenja kontrole iz ovog zakona potrebno prikupiti,

analizirati i obraditi odreñene podatke u vezi s poslovanjem banke koji nisu obuhvaćeni

izveštajem o reviziji godišnjih finansijskih izveštaja banke – Narodna banka Srbije može

banci naložiti angažovanje spoljnog revizora radi obavljanja posebne revizije

finansijskih izveštaja banke i člana bankarske grupe ili njihovih pojedinih delova, kao i

za druge vrste revizije, odnosno ispitivanja pojedinih poslovnih procesa i podataka u

vezi s poslovanjem ovih lica (u daljem tekstu: posebna revizija).

Za vršenje posebne revizije, Narodna banka Srbije može da zahteva od banke ili člana

bankarske grupe da imenuje revizora koji se nalazi na listi iz člana 52. stav 3. ovog

zakona. Banka ili član bankarske grupe dužni su da tom revizoru dostave, bez

odlaganja i ograničenja, sve podatke i dokumente neophodne za sprovoñenje posebne

revizije i da mu pruže svu potrebnu pomoć, u skladu sa ovim zakonom.

Troškove posebne revizije snosi banka.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja posebne revizije.

Odeljak 7

Udruženje banaka

Osnivanje udruženja banaka

Član 64

Banke mogu, radi unapreñivanja sopstvenog poslovanja i usklañivanja svoje delatnosti,

osnivati udruženja.

Udruženje banaka ima svojstvo pravnog lica.

Udruženje banaka upisuje se u registar, u skladu sa zakonom.

Ugovorom o osnivanju udruženja banaka utvrñuju se naziv, delatnost i sedište

udruženja, zastupanje udruženja i odgovornost u pravnom prometu, prestanak rada

udruženja i način upravljanja udruženjem, kao i druga pitanja značajna za osnivanje

udruženja banaka.

Udruženje banaka dostavlja Narodnoj banci Srbije ugovor iz stava 4. ovog člana, kao i

druge akte udruženja i sporazume koje udruženje zaključuje s bankama.

Glava IV

ORGANIZACIJA BANKE I NAČIN UPRAVLJANJA BANKOM

Odeljak 1

Organi banke

Skupština banke

Sastav

Član 65

Skupštinu banke čine akcionari banke.

Pravo glasa akcionari ostvaruju neposredno ili preko svojih predstavnika.

Statutom banke se akcionarima koji imaju 1% ili više akcija s pravom glasa ne može

onemogućiti neposredno vršenje prava glasa.

Delokrug

Član 66

Skupština banke:

1) usvaja poslovnu politiku i strategiju banke, kojima se definišu poslovni ciljevi banke

za period od najmanje tri godine;

2) donosi statut banke i usvaja izmene i dopune osnivačkog akta i statuta banke;

3) usvaja finansijski izveštaj banke i odlučuje o upotrebi i rasporeñivanju ostvarene

dobiti, odnosno pokriću gubitaka;

4) odlučuje o povećanju kapitala banke, odnosno o ulaganjima kapitala u drugu banku

ili u druga pravna lica, kao i o visini ulaganja u osnovna sredstva banke;

5) imenuje i razrešava predsednika i članove upravnog odbora banke;

6) odreñuje naknadu članovima upravnog odbora banke;

7) odlučuje o statusnim promenama i o prestanku rada banke;

8) (brisana)

9) imenuje i razrešava spoljnog revizora;

10) donosi poslovnik o svom radu i odlučuje o drugim pitanjima, u skladu sa zakonom i

statutom banke.

Statutom se mogu skupštini banke utvrditi i druga prava i obaveze.

Skupština banke ne može donošenje odluka iz stava 1. ovog člana preneti na drugi

organ banke.

Narodna banka Srbije daje saglasnost na statut banke, odnosno na izmene i dopune

osnivačkog akta i statuta banke.

Statut banke, odnosno izmene i dopune osnivačkog akta i statuta banke ne mogu

stupiti na snagu pre dostavljanja saglasnosti iz stava 4. ovog člana.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način davanja saglasnosti iz stava

4. ovog člana.

Redovno zasedanje skupštine

Član 67

Redovno zasedanje skupštine banke održava se najmanje jednom godišnje, na način

predviñen statutom banke.

Narodna banka Srbije može zahtevati da se odreñena pitanja uvrste u dnevni red

redovnog zasedanja skupštine banke.

Na postupak sazivanja, obaveštavanja i rada redovnog zasedanja skupštine banke

primenjuju se odredbe zakona kojim se ureñuju privredna društva koje se odnose na

skupštinu akcionarskog društva, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Vanredno zasedanje skupštine

Član 68

Vanredno zasedanje skupštine banke može se sazvati na zahtev:

1) upravnog odbora ili drugog organa banke koji je statutom banke ovlašćen da sazove

vanredno zasedanje skupštine;

2) akcionara banke s najmanje 10% akcija s pravom glasa;

3) (brisana)

Na postupak sazivanja vanrednog zasedanja skupštine banke primenjuju se odredbe

zakona kojim se ureñuju privredna društva.

Upravni odbor banke sazvaće vanredno zasedanje skupštine banke:

1) kada banka postane potkapitalizovana;

2) na zahtev unutrašnje revizije banke, spoljnog revizora banke ili odbora za praćenje

poslovanja banke;

3) na zahtev Narodne banke Srbije;

4) uvek kada oceni da je to potrebno.

Narodna banka Srbije može zahtevati da se odreñena pitanja uvrste u dnevni red

vanrednog zasedanja skupštine banke.

Prisustvo predstavnika Narodne banke Srbije na sednici skupštine banke

Član 69

Predstavnik Narodne banke Srbije može prisustvovati sednici skupštine banke i može

se obraćati akcionarima na toj sednici.

Upravni odbor banke obavestiće Narodnu banku Srbije o datumu održavanja i dnevnom

redu sednice skupštine banke u roku predviñenom za obaveštavanje članova skupštine

banke.

Upravni i izvršni odbor banke

Član 70

Organi upravljanja bankom su upravni i izvršni odbor banke.

Članovi upravnog i izvršnog odbora banke odgovorni su da poslovanje banke bude u

skladu sa zakonom, propisima i aktima Narodne banke Srbije, kao i aktima i

procedurama banke, u skladu s dužnostima i odgovornostima upravnog, odnosno

izvršnog odbora utvrñenim ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona,

statutom i unutrašnjim aktima banke.

Predstavnik Narodne banke Srbije može prisustvovati sednicama upravnog i izvršnog

odbora banke, kao i odbora iz člana 79. stav 1. ovog zakona i može se obraćati

članovima ovih odbora.

Upravni odbor

Sastav

Član 71

Upravni odbor banke čini najmanje pet članova, uključujući i predsednika.

Najmanje jedna trećina članova upravnog odbora banke moraju biti lica nezavisna od

banke.

Nezavisnim od banke smatra se lice koje nema direktno ili indirektno vlasništvo ni u

banci ni u članu bankarske grupe u kojoj je ta banka.

Narodna banka Srbije može propisati dodatne uslove koje lice mora ispuniti da bi se

smatralo nezavisnim od banke.

Članovi upravnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće

kvalifikacije, koje propisuje Narodna banka Srbije.

Najmanje tri člana upravnog odbora banke moraju imati odgovarajuće iskustvo iz

oblasti finansija.

Najmanje jedan član upravnog odbora banke mora aktivno znati srpski jezik i imati

prebivalište na teritoriji Republike Srbije.

Imenovanje i razrešenje članova upravnog odbora

Član 72

Banka podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje prethodne saglasnosti na

imenovanje člana upravnog odbora banke, uz koji dostavlja dokumente i daje podatke

kojima se dokazuju poslovna reputacija i kvalifikacije lica predloženog za člana

upravnog odbora banke.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog

člana.

Narodna banka Srbije odbiće zahtev iz stava 1. ovog člana ako je lice predloženo za

člana upravnog odbora banke:

1) lice koje je na dan oduzimanja dozvole za rad banci ili šest meseci pre tog dana,

odnosno na dan uvoñenja privremene ili posebne uprave u banci bilo ovlašćeno za

predstavljanje i zastupanje, odnosno član organa upravljanja te banke, osim ako to lice

svojim aktima i radnjama, odnosno propuštanjem da se preduzmu ovi akti i radnje nije

uticalo ili nije moglo uticati na ispunjenje uslova za oduzimanje dozvole za rad banci,

odnosno na uvoñenje privremene ili posebne uprave u banci;

2) član bilo kog organa upravljanja druge banke, odnosno zaposleni u banci;

3) pravnosnažno osuñeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora ili

pravnosnažno osuñeno za krivično delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje te

funkcije.

Za člana upravnog odbora banke iz člana 71. stav 6. ovog zakona, uz zahtev iz stava 1.

ovog člana, podnosi se i dokaz da to lice ima najmanje tri godine iskustva na

rukovodećem položaju u licu u finansijskom sektoru ili šest godina iskustva u oblasti

finansija i bankarstva i da se istaklo kao stručnjak ili naučni radnik u tim oblastima. Za

ostale članove upravnog odbora, uz zahtev iz stava 1. ovog člana, podnose se dokazi

iz stava 3. tog člana i dokaz da to lice ima najmanje šest godina iskustva na

rukovodećem položaju u privrednom društvu.

Banka obaveštava Narodnu banku Srbije o razrešenju ili ostavci člana upravnog odbora

banke u roku od deset dana od dana razrešenja ili ostavke, navodeći razloge za to.

Član upravnog odbora banke ne može biti član izvršnog odbora banke.

Narodna banka Srbije može rešenjem naložiti razrešenje člana upravnog odbora banke

ako utvrdi da to lice više ne ispunjava uslove iz ovog zakona ili da postupa suprotno

odredbama ovog zakona, odnosno da snosi odgovornost za nepravilnosti u poslovanju

banke, kao i ako banka Narodnoj banci Srbije ne omogući da izvrši kontrolu boniteta i

zakonitosti njenog poslovanja.

Ako je član upravnog odbora banke optužen za krivično delo koje ga čini nepodobnim

za obavljanje te funkcije, Narodna banka Srbije može rešenjem tom licu privremeno

zabraniti vršenje ove funkcije u banci, do okončanja krivičnog postupka, a ako je

pravnosnažno osuñen za ovo krivično delo ta funkcija mu prestaje danom

pravnosnažnosti presude.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način imenovanja članova upravnog

odbora banke.

Delokrug

Član 73

Upravni odbor banke:

1) saziva sednice skupštine banke;

2) priprema za skupštinu banke predloge odluka i odgovoran je za sprovoñenje tih

odluka;

3) usvaja predlog poslovne politike i strategije banke i podnosi ih skupštini banke na

usvajanje;

4) usvaja strategiju i politiku za upravljanje rizicima, kao i strategiju upravljanja

kapitalom banke;

5) utvrñuje opšte uslove poslovanja banke, kao i njihove izmene i dopune;

6) bira i razrešava predsednika i članove izvršnog odbora banke;

7) bira i razrešava članove odbora iz člana 79. stav 1. ovog zakona;

8) utvrñuje iznose do kojih izvršni odbor banke može odlučivati o plasmanima i

zaduživanju banke i odlučuje o plasmanima i zaduživanju banke preko tih iznosa;

9) daje prethodnu saglasnost za izloženost banke prema svakom pojedinačnom licu ili

grupi povezanih lica koja prelazi 10% kapitala banke, odnosno za povećanje ove

izloženosti preko 20% kapitala banke;

10) nadzire rad izvršnog odbora banke;

11) uspostavlja sistem unutrašnjih kontrola i vrši nadzor nad njegovom efikasnošću;

12) usvaja program i plan unutrašnje revizije banke i metodologiju njenog rada;

13) razmatra izveštaje spoljne i unutrašnje revizije o rezultatima izvršene revizije, kao i

izveštaje o aktivnostima i radu unutrašnje revizije, te odobrava godišnji izveštaj o

adekvatnosti upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli banke;

14) usvaja tromesečne i godišnje izveštaje izvršnog odbora banke o poslovanju banke,

uključujući tromesečne izveštaje o upravljanju rizicima, i skupštini banke podnosi

usvojeni finansijski izveštaj na konačno usvajanje;

15) donosi poslovnike o svom radu i radu odbora iz člana 79. stav 1. ovog zakona;

16) usvaja plan oporavka banke;

17) obaveštava Narodnu banku Srbije i druge nadležne organe o utvrñenim

nepravilnostima;

18) utvrñuje unutrašnju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu banke koja

obezbeñuje podelu ovlašćenja, dužnosti, i odgovornosti zaposlenih, članova organa

upravljanja i drugih lica na rukovodećem položaju u banci, na način kojim se sprečava

sukob interesa i obezbeñuje transparentan i dokumentovan proces donošenja i

sprovoñenja odluka;

19) usvaja politiku zarada i ostalih primanja zaposlenih u banci;

20) obavlja druge poslove u skladu sa statutom banke.

Upravni odbor banke odgovoran je za tačnost svih izveštaja o poslovanju, finansijskom

stanju i rezultatima poslovanja banke upućenih akcionarima banke, javnosti i Narodnoj

banci Srbije.

Sednice

Član 74

Sednice upravnog odbora banke održavaju se po potrebi, a najmanje jednom u tri

meseca.

Sednice upravnog odbora banke održavaju se u prostorijama sedišta ili drugih

organizacionih delova banke na teritoriji Republike Srbije najmanje jednom u tri

meseca.

Upravni odbor banke održaće vanrednu sednicu ako to Narodna banka Srbije zahteva

radi razmatranja odreñenih pitanja.

Upravni odbor banke obavestiće Narodnu banku Srbije o datumu održavanja i dnevnom

redu sednice upravnog odbora banke u roku predviñenom za obaveštavanje članova

upravnog odbora banke.

Banka je dužna da, uz godišnji izveštaj koji Narodnoj banci Srbije dostavlja u skladu sa

ovim zakonom, dostavi i izveštaj o ukupnom broju održanih sednica upravnog odbora

banke i mestu njihovog održavanja.

Izvršni odbor banke

Sastav

Član 75

Izvršni odbor banke čine najmanje dva člana, uključujući i predsednika.

Predsednik izvršnog odbora banke predstavlja i zastupa banku.

Pri zaključivanju pravnih poslova i preduzimanju pravnih radnji iz delokruga izvršnog

odbora, predsednik izvršnog odbora banke dužan je da obezbedi potpis jednog člana

tog odbora.

Članovi izvršnog odbora banke su u radnom odnosu u banci na neodreñeno vreme s

punim radnim vremenom.

Članovi izvršnog odbora banke moraju imati dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće

kvalifikacije, koje propisuje Narodna banka Srbije.

Najmanje jedan član izvršnog odbora banke mora aktivno znati srpski jezik i imati

prebivalište na teritoriji Republike Srbije, a svi članovi izvršnog odbora moraju imati

boravište na teritoriji Republike Srbije.

Na imenovanje i razrešenje članova izvršnog odbora banke shodno se primenjuju

odredbe ovog zakona koje se odnose na imenovanje i razrešenje članova upravnog

odbora banke.

Delokrug

Član 76

Izvršni odbor banke organizuje i nadzire svakodnevno poslovanje banke.

Izvršni odbor banke odgovoran je za primenu i efikasno funkcionisanje sistema

unutrašnjih kontrola banke.

Izvršni odbor banke:

1) izvršava odluke skupštine banke i upravnog odbora banke;

2) predlaže upravnom odboru poslovnu politiku i strategiju banke, kao i strategiju i

politiku za upravljanje rizicima i strategiju upravljanja kapitalom banke;

3) sprovodi poslovnu politiku i strategiju banke donošenjem odgovarajućih poslovnih

odluka;

4) sprovodi strategiju i politike za upravljanje rizicima i strategiju upravljanja kapitalom

banke usvajanjem procedura za upravljanje rizicima, odnosno za identifikovanje,

merenje i procenu rizika, i obezbeñivanjem njihove primene i izveštava upravni odbor u

vezi s tim aktivnostima;

5) analizira sistem upravljanja rizicima i najmanje tromesečno izveštava upravni odbor

banke o nivou izloženosti rizicima i upravljanju rizicima;

6) odlučuje o plasmanima i zaduživanju banke do iznosa koji utvrdi upravni odbor

banke;

7) odlučuje, uz prethodno odobrenje upravnog odbora banke, o svakom povećanju

izloženosti banke prema licu povezanom s bankom i o tome obaveštava upravni odbor

banke;

8) obezbeñuje sigurnost i redovno praćenje sistema informacione tehnologije i

trezorskog poslovanja banke;

9) obaveštava upravni odbor banke o svim postupanjima koja nisu u skladu s propisima

i drugim aktima banke;

10) najmanje jednom u toku poslovnog tromesečja podnosi upravnom odboru banke

pregled poslovnih aktivnosti, bilans stanja i bilans uspeha banke;

11) bez odlaganja obaveštava upravni odbor banke i Narodnu banku Srbije o svakom

pogoršanju finansijskog stanja banke ili postojanju opasnosti od takvog pogoršanja, kao

i o drugim činjenicama koje mogu znatno uticati na finansijsko stanje banke;

12) obezbeñuje da svi zaposleni budu upoznati s propisima i drugim aktima banke

kojima se ureñuju njihove radne obaveze;

13) donosi poslovnik o svom radu;

14) odlučuje o svim pitanjima koja nisu u nadležnosti skupštine i upravnog odbora

banke.

Obaveza informisanja skupštine banke o prihodima članova organa upravljanja

Član 77

Skupština banke najmanje jednom godišnje razmatra pismenu informaciju s detaljnim

podacima o svim zaradama, naknadama i drugim primanjima članova upravnog i

izvršnog odbora banke i o svim ugovorima izmeñu banke i članova tih odbora i drugih

lica koja su povezana s tim članovima čija je posledica imovinska korist za ta lica, kao i

predlog upravnog odbora banke o zaradama, naknadama i drugoj imovinskoj koristi tih

lica za narednu godinu.

Sukob interesa

Član 78

Članovi upravnog i izvršnog odbora banke dužni su da, u roku od mesec dana od dana

stupanja na dužnost, upravnom odboru banke dostave pismenu izjavu koja sadrži

podatke o:

1) imovinskim pravima tih lica i članova njihovih porodica čija tržišna vrednost prelazi

10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu na dan

procene vrednosti ovih prava;

2) pravnom licu u kome lica koja daju izjavu ili članovi njihovih porodica učestvuju u

organima upravljanja ili rukovoñenja ili imaju učešće u tom pravnom licu, odnosno

status ortaka ili komplementara.

Ako se promene podaci iz stava 1. ovog člana, članovi upravnog i izvršnog odbora

banke obaveštavaju upravni odbor banke o toj promeni u roku od mesec dana od dana

kad su saznali za promenu.

Podatke iz stava 1. ovog člana upravni odbor banke dostavlja skupštini banke najmanje

jednom godišnje.

Narodna banka Srbije može propisati da izjava iz stava 1. ovog člana sadrži i druge

podatke.

Članovi upravnog i izvršnog odbora banke dužni su da bez odlaganja obaveste upravni

odbor banke o pravnom licu iz stava 1. tačka 2. ovog člana s kojim je banka uspostavila

ili planira da uspostavi poslovni odnos.

Drugi odbori banke

Član 79

Banka je dužna da obrazuje odbor za praćenje poslovanja banke (odbor za reviziju),

kreditni odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom.

Banka može obrazovati i druge odbore.

Odbor za praćenje poslovanja banke (odbor za reviziju)

Član 80

Odbor za praćenje poslovanja banke čine najmanje tri člana, od kojih su najmanje dva

članovi upravnog odbora banke koji imaju odgovarajuće iskustvo iz oblasti finansija.

Najmanje jedan član odbora za praćenje poslovanja banke mora biti lice nezavisno od

banke.

Članovi odbora za praćenje poslovanja banke ne mogu biti lica povezana s bankom,

osim po osnovu članstva u upravnom odboru banke ili u organu upravljanja, odnosno

nadzora lica u sastavu iste bankarske grupe.

Odbor za praćenje poslovanja banke pomaže upravnom odboru banke u nadzoru nad

radom izvršnog odbora banke i zaposlenih u banci.

Odbor za praćenje poslovanja banke dužan je da:

1) analizira godišnje izveštaje i druge finansijske izveštaje banke koji se upravnom

odboru banke podnose na razmatranje i usvajanje;

2) analizira i usvaja predloge strategija i politika banke u vezi sa upravljanjem rizicima i

sistemom unutrašnjih kontrola koje se upravnom odboru banke podnose na

razmatranje i usvajanje;

3) analizira i nadzire primenu i adekvatno sprovoñenje usvojenih strategija i politika za

upravljanje rizicima i sprovoñenje sistema unutrašnjih kontrola;

4) najmanje jednom mesečno izveštava upravni odbor o svojim aktivnostima i

utvrñenim nepravilnostima, kao i da predlaže način na koji će se otkloniti te

nepravilnosti, odnosno unaprediti politike i procedure za upravljanje rizicima i

sprovoñenje sistema unutrašnjih kontrola;

5) na predlog upravnog ili izvršnog odbora banke ili spoljnog revizora banke razmatra

ulaganja i aktivnosti banke;

6) upravnom odboru i skupštini banke predlaže spoljnog revizora banke;

7) razmatra, sa spoljnim revizorom banke, godišnje revizije finansijskih izveštaja banke;

8) predlaže upravnom odboru banke da se odreñena pitanja u vezi sa spoljnom i

unutrašnjom revizijom uvrste u dnevni red sednice skupštine.

9) (brisana)

Kad oceni da banka posluje suprotno zakonu, drugom propisu, statutu ili drugom aktu

banke ili se to može zaključiti na osnovu izveštaja o reviziji, odnosno kad utvrdi druge

nepravilnosti u poslovanju banke odbor za praćenje poslovanja banke obavezno

predlaže upravnom odboru banke da otkloni uočene nepravilnosti, kao i da zakaže

vanredno zasedanje skupštine banke u slučaju da ustanovljene nepravilnosti mogu

imati teže posledice na poslovanje banke.

Članovi odbora za praćenje poslovanja banke sastaju se najmanje jednom mesečno, a

najmanje jednom u tri meseca sastaju se u sedištu banke.

Kreditni odbor i odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Član 81

Kreditni odbor odlučuje o kreditnim zahtevima u okvirima utvrñenim aktima banke i

obavlja druge poslove utvrñene aktima banke.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom prati izloženost banke rizicima koji proizlaze iz

strukture njenih bilansnih obaveza i potraživanja i vanbilansnih stavki, predlaže mere za

upravljanje kamatnim rizikom i rizikom likvidnosti, a obavlja i druge poslove utvrñene

aktima banke.

Narodna banka Srbije može propisati i druge poslove koje su dužni da obavljaju odbori

iz ovog člana.

Odeljak 2

Sistem unutrašnjih kontrola, funkcija kontrole usklañenosti poslovanja banke i

funkcija unutrašnje revizije

Sistem unutrašnjih kontrola

Član 82

Banka je dužna da uspostavi i primeni efikasan sistem unutrašnjih kontrola na način

koji obezbeñuje kontinuirano praćenje rizika kojima je banka izložena ili može biti

izložena u svom poslovanju, a koji se naročito sastoji od:

1) funkcije upravljanja rizicima;

2) funkcije usklañenosti poslovanja;

3) funkcije unutrašnje revizije.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način ureñivanja i sprovoñenja

sistema unutrašnjih kontrola.

Funkcija kontrole usklañenosti poslovanja banke

Član 83

U banci postoji organizaciona jedinica u čijem delokrugu je kontrola usklañenosti

poslovanja banke.

Rukovodioca organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana imenuje i razrešava upravni

odbor banke.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana odgovoran je za identifikaciju

i praćenje rizika usklañenosti poslovanja banke i za upravljanje tim rizikom, koji

posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela i finansijskih gubitaka, kao i

reputacioni rizik. Rizik usklañenosti poslovanja banke nastaje kao posledica

propuštanja usklañivanja poslovanja sa zakonom i drugim propisom, standardima

poslovanja, procedurama o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i sa

drugim aktima kojima se ureñuje poslovanje banke.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana i zaposleni u toj

organizacionoj jedinici nezavisni su u svom radu i obavljaju isključivo poslove iz stava

3. tog člana.

Zaposleni u banci dužni su da zaposlenima u organizacionoj jedinici iz stava 1. ovog

člana omoguće uvid u dokumentaciju koju poseduju i da im pruže potrebne informacije.

Narodna banka Srbije bliže propisuje način i uslove identifikacije, praćenja i upravljanja

rizicima iz stava 3. ovog člana.

Član 84

Organizaciona jedinica u čijem delokrugu je kontrola usklañenosti poslovanja banke

dužna je da najmanje jednom godišnje identifikuje i proceni glavne rizike te

usklañenosti i predloži planove upravljanja tim rizicima, o čemu sastavlja izveštaj koji

dostavlja izvršnom odboru i odboru za praćenje poslovanja banke.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana usvaja izvršni odbor.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana dužan je da o utvrñenim

propustima koji se odnose na usklañenost poslovanja odmah obavesti izvršni odbor i

odbor za praćenje poslovanja banke.

Organizaciona jedinica iz stava 1. ovog člana dužna je da sastavi program praćenja

usklañenosti poslovanja banke, koji posebno sadrži metodologiju rada te organizacione

jedinice, planirane aktivnosti, način i rokove izrade izveštaja, način provere te

usklañenosti, kao i plan obuke zaposlenih.

Funkcija unutrašnje revizije

Član 85

U banci postoji organizaciona jedinica u čijem je delokrugu unutrašnja revizija.

Osnovni zadaci organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana su da upravnom odboru

banke pruža nezavisno i objektivno mišljenje o pitanjima koja su predmet revizije, da

obavlja savetodavnu aktivnost usmerenu na unapreñenje postojećeg sistema

unutrašnjih kontrola i poslovanja banke i da upravnom odboru banke pruža pomoć u

ostvarivanju njegovih ciljeva, i to primenjujući sistematičan, disciplinovan i

dokumentovan pristup vrednovanju i unapreñenju postojećeg načina upravljanja

rizicima, kontrole i rukovoñenja procesima.

Banka je dužna da funkciju unutrašnje revizije vrši u skladu s propisima koji ureñuju

osnovne principe organizacije i rada unutrašnje revizije banke.

Banka ima najmanje jednog zaposlenog u organizacionoj jedinici iz stava 1. ovog člana,

koji ima zvanje utvrñeno zakonom kojim se ureñuje revizija i drugim propisima iz te

oblasti.

Rukovodioca organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana bira i razrešava upravni

odbor banke.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana izrañuje program unutrašnje

revizije i utvrñuje metodologiju njenog rada, a posebno uputstvo za rad unutrašnje

revizije, način i rokove izrade i dostavljanja nadležnim organima banke izveštaja o

unutrašnjoj reviziji, način praćenja preporučenih aktivnosti za otklanjanje nepravilnosti i

nedostataka utvrñenih u poslovanju banke, kao i način i odgovornost za izradu,

korišćenje i čuvanje dokumentacije o obavljenim aktivnostima unutrašnje revizije prema

godišnjem planu. Ovaj rukovodilac izveštava upravni odbor o rezultatima izvršene

revizije.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana ima pravo da se neposredno

obrati upravnom odboru banke kad god je to potrebno.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana ovlašćen je da predloži

sazivanje sednice odbora za praćenje poslovanja banke, o čemu obaveštava upravni

odbor, a ako sednica tog odbora ne bude održana, obaveštava o tome skupštinu banke

na prvoj narednoj sednici.

Zaposleni u organizacionoj jedinici iz stava 1. ovog člana ne mogu obavljati rukovodeće

ni druge poslove iz delatnosti banke, osim poslova koji se odnose na vršenje unutrašnje

revizije, niti mogu učestvovati u pripremi i izradi akata i druge dokumentacije koji mogu

biti predmet unutrašnje revizije.

Rukovodilac organizacione jedinice iz stava 1. ovog člana odgovoran je za efikasno,

kontinuirano, redovno i kvalitetno vršenje funkcije unutrašnje revizije i efikasno

sprovoñenje programa i operativnih godišnjih planova te revizije.

Unutrašnja revizija dužna je da:

1) ocenjuje adekvatnost i pouzdanost sistema unutrašnjih kontrola banke i funkcije

kontrole usklañenosti poslovanja banke;

2) obezbedi da se rizici na odgovarajući način identifikuju i kontrolišu;

3) utvrñuje slabosti u poslovanju banke i njenih zaposlenih, kao i slučajeve neizvršenja

obaveza i prekoračenja ovlašćenja i priprema predloge za otklanjanje tih slabosti, kao i

preporuke za njihovo sprečavanje;

4) održava sastanke sa upravnim odborom banke, kao i odborom za praćenje

poslovanja banke;

5) redovno priprema izveštaje o aktivnostima unutrašnje revizije i dostavlja ih upravnom

odboru banke, kao i odboru za praćenje poslovanja banke.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja funkcija unutrašnje

revizije.

Ovlašćenja unutrašnje revizije

Član 86

Zaposleni u organizacionoj jedinici u čijem je delokrugu unutrašnja revizija imaju pravo

uvida u sve dokumente banke i njenih podreñenih društava, kao i članova iste

bankarske grupe, bez ograničenja vrše nadzor nad poslovanjem banke i učestvuju na

sednicama upravnog odbora banke i njegovih odbora.

Na zahtev zaposlenih u organizacionoj jedinici iz stava 1. ovog člana, zaposleni u banci

dužni su da dostave pismeno objašnjenje u vezi sa slabostima i greškama u svom radu,

kao i da ih otklone.

Organizaciona jedinica iz stava 1. ovog člana izveštaje o svom radu podnosi odboru za

praćenje poslovanja banke i upravnom odboru banke.

Godišnji izveštaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli

Član 87

Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi godišnji izveštaj o adekvatnosti

upravljanja rizicima i unutrašnjoj kontroli banke.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana banka dostavlja s godišnjim finansijskim izveštajem.

Izveštaj iz stava 1. ovog člana odobrava upravni odbor banke.

Sadržinu izveštaja iz stava 1. ovog člana i rokove njegovog dostavljanja bliže propisuje

Narodna banka Srbije, s tim da izveštaj mora sadržati sledeće izjave:

1) da li su upravni i izvršni odbor banke identifikovali značajne rizike;

2) da li su politike unutrašnje kontrole i upravljanja rizicima u banci adekvatne i da li se

efikasno primenjuju;

3) da li su Narodnoj banci Srbije dostavljeni tačni prikazi politika upravljanja rizicima i

sistema unutrašnjih kontrola;

4) da je utvrñen plan aktivnosti za otklanjanje nedostataka i da se primenjuje ili da će

biti utvrñen i dostavljen na usvajanje upravnom odboru banke.

Odeljak 3

Filijale i predstavništva

Otvaranje filijale i drugog organizacionog oblika banke na teritoriji Republike Srbije

Član 88

Banka obaveštava Narodnu banku Srbije o otvaranju filijale ili drugog organizacionog

oblika na teritoriji Republike Srbije najkasnije u roku od osam dana od dana njihovog

otvaranja.

Otvaranje filijale banke u inostranstvu

Član 89

Radi otvaranja filijale u inostranstvu, banka podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za

davanje saglasnosti.

Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije podnosi godišnji izveštaj o poslovanju filijale u

inostranstvu i da je bez odlaganja obavesti o svim promenama koje se odnose na

aktivnosti ove filijale.

Direktor filijale banke u inostranstvu mora ispunjavati uslove koji su ovim zakonom

propisani za imenovanje člana izvršnog odbora banke.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način davanja i oduzimanja saglasnosti iz

stava 1. ovog člana.

Otvaranje drugog organizacionog oblika banke u inostranstvu

Član 90

Na druge organizacione oblike banaka u inostranstvu shodno se primenjuju odredbe

ovog zakona koje se odnose na filijale banaka u inostranstvu.

Otvaranje predstavništva banke u inostranstvu

Član 91

Radi otvaranja predstavništva u inostranstvu, banka podnosi Narodnoj banci Srbije

zahtev za davanje saglasnosti.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način davanja i oduzimanja saglasnosti iz

stava 1. ovog člana.

Otvaranje predstavništva strane banke u Republici Srbiji

Član 92

Predstavništvo strane banke u Republici Srbiji registruje se u skladu sa zakonom kojim

se ureñuje registracija privrednih subjekata.

Uz prijavu za upis u registar privrednih subjekata strana banka podnosi i saglasnost

Narodne banke Srbije.

Uz zahtev za dobijanje saglasnosti iz stava 2. ovog člana dostavljaju se:

1) potvrda regulatornog tela države porekla da strana banka ima dozvolu za rad i

potrebno ovlašćenje za otvaranje predstavništva u Republici Srbiji ili dokaz da takvo

ovlašćenje nije potrebno prema propisima te države;

2) podaci o imenu, pravnom statusu i sedištu strane banke;

3) kopija osnivačkog akta strane banke;

4) podaci o finansijskom stanju strane banke;

5) odluka nadležnog organa strane banke o otvaranju predstavništva;

6) odluka o imenovanju lica odgovornog za rad predstavništva strane banke i

ovlašćenje za to lice;

7) predloženo ime i sedište predstavništva strane banke;

8) predložene aktivnosti i program rada predstavništva strane banke;

9) podaci o rukovodstvu predstavništva strane banke;

10) overena izjava strane banke kojom potvrñuje da preuzima obaveze koje proisteknu

iz poslovanja njenog predstavništva.

Narodna banka Srbije oduzeće stranoj banci saglasnost iz stava 2. ovog člana ako:

1) stranoj banci dozvola za rad prestane da važi u državi porekla;

2) predstavništvo strane banke obavlja poslove koji propisima nisu dozvoljeni

predstavništvu;

3) strana banka podnese zahtev za brisanje predstavništva strane banke iz registra.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način davanja i oduzimanja saglasnosti iz

stava 2. ovog člana.

Evidencije o filijalama i predstavništvima

Član 93

Narodna banka Srbije vodi registre datih saglasnosti za otvaranje filijala, drugih

organizacionih oblika i predstavništava banaka u inostranstvu, kao i predstavništava

stranih banaka u Republici Srbiji.

Glava V

KONTROLNA FUNKCIJA NARODNE BANKE SRBIJE

Odeljak 1

Učešće u banci

Saglasnost za sticanje vlasništva

Član 94

Nijedno lice ne može bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije steći direktno ili

indirektno vlasništvo u banci koje mu omogućava od 5% do 20%, više od 20% do 33%,

više od 33% do 50% i više od 50% glasačkih prava.

O zahtevu za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje

u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način davanja saglasnosti iz stava 1.

ovog člana.

Ako je podnosilac zahteva za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana strana banka

ili strano lice iz finansijskog sektora, Narodna banka Srbije tu saglasnost daje pod

uslovom:

1) da kontrolu, odnosno nadzor na konsolidovanoj osnovi tog podnosioca regulatorno

telo države porekla vrši na način koji zadovoljava propisane uslove Narodne banke

Srbije;

2) da postoji odgovarajuća saradnja Narodne banke Srbije s regulatornim telom države

porekla podnosioca;

3) da su ispunjeni drugi uslovi koje propiše Narodna banka Srbije.

Uslove pod kojima meñunarodna finansijska organizacija može steći vlasništvo iz stava

1. ovog člana propisuje Narodna banka Srbije.

Rešenjem kojim daje saglasnost iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije odreñuje

i rok u kom podnosilac zahteva za davanje saglasnosti može steći vlasništvo za koje je

data ta saglasnost, i to za fizička lica najkasnije godinu dana od dana dostavljanja tog

rešenja, a za pravna lica najkasnije do dana usvajanja prvih narednih godišnjih

finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja tih pravnih lica.

Ako podnosilac zahteva za davanje saglasnosti za sticanje vlasništva iz stava 1. ovog

člana to vlasništvo ne stekne u roku iz stava 5. tog člana, data saglasnost prestaje da

važi.

Sticalac vlasništva

Član 95

Smatra se da, radi sticanja vlasništva iz člana 94. stav 1. ovog zakona, sledeća lica

nastupaju kao jedan sticalac:

1) pravno lice i lica koja učestvuju u upravljanju ili rukovoñenju tim pravnim licem ili

njegovim podreñenim društvom;

2) pravno lice i lica koja direktno imenuje i razrešava organ upravljanja ili rukovoñenja

tog pravnog lica ili njegovog podreñenog društva;

3) pravno lice i zastupnici i likvidacioni upravnici tog pravnog lica ili njegovog

podreñenog društva;

4) članovi porodice;

5) pravna lica u kojima lica iz tačke 4) ovog stava učestvuju u upravljanju ili

rukovoñenju ili u njima imaju kontrolno učešće;

6) pravna lica – članovi iste grupe društava;

7) lica koja učestvuju u upravljanju ili rukovoñenju istim pravnim licem;

8) lica koja imaju kontrolno učešće u istom pravnom licu;

9) davalac i primalac kredita za kupovinu akcija banke ili bankarskog holdinga;

10) lice koje drugom licu omogućava da obezbedi sredstva za kupovinu akcija banke ili

bankarskog holdinga i to drugo lice;

11) vlastodavac i punomoćnik;

12) dva ili više pravnih ili fizičkih lica meñu kojima ne postoji odnos iz tač. 1) do 11)

ovog stava a povezana su tako da postoji mogućnost da se usled pogoršanja ili

poboljšanja finansijskog položaja jednog lica pogorša ili poboljša finansijski položaj

drugog ili drugih lica a Narodna banka Srbije, na osnovu dokumentacije, proceni da

postoji i mogućnost prenosa gubitka, dobiti ili kreditne sposobnosti.

Radi sticanja vlasništva iz člana 94. stav 1. ovog zakona, lice nastupa kao jedan

sticalac s drugim licem i kada izmeñu njih ne postoji veza iz stava 1. ovog člana ali

svako to lice nastupa kao jedan sticalac s trećim istim licem, i to na neki od načina

utvrñenih tač. 1) do 12) tog stava.

Odbijanje zahteva

Član 96

Narodna banka Srbije odbiće zahtev za davanje saglasnosti iz člana 94. stav 1. ovog

zakona:

1) ako finansijsko stanje podnosioca zahteva nije odgovarajuće;

2) ako podnosilac zahteva nema dobru poslovnu reputaciju;

3) ako poslovne aktivnosti podnosioca zahteva mogu izazvati značajan rizik za sigurno i

zakonito upravljanje bankom, odnosno bankarskim holdingom;

4) ako sticanje učešća ima negativan uticaj na sposobnost banke da obezbedi da njeno

poslovanje bude u skladu sa zakonom, propisima i aktima Narodne banke Srbije;

5) ako je podnosilac zahteva dostavio podatke koji se ne mogu proveriti ili koji nisu u

skladu s propisima Narodne banke Srbije;

6) ako lice sa znatnim ili kontrolnim učešćem kod podnosioca zahteva nema dobru

poslovnu reputaciju;

7) ako član organa upravljanja podnosioca zahteva koji stiče znatno ili kontrolno učešće

nema dobru poslovnu reputaciju i odgovarajuće iskustvo;

8) ako bi banka postala član bankarske grupe koja ne ispunjava uslove koji se odnose

na transparentnost;

9) ako kod podnosioca zahteva nije moguće utvrditi lica sa učešćem;

10) ako nije moguće utvrditi izvor sredstava kojima podnosilac zahteva namerava da

kupi akcije banke, odnosno bankarskog holdinga;

11) ako bi deo sredstava za kupovinu akcija banke, odnosno bankarskog holdinga

obezbedilo lice koje nema dobru poslovnu reputaciju;

12) ako postoje indicije da su aktivnosti koje su povezane sa sticanjem učešća izvršene

radi pranja novca ili finansiranja terorizma, u skladu sa zakonom kojim se ureñuje

sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Obaveštavanje Narodne banke Srbije o sticanju vlasništva

Član 97

Podnosilac zahteva za davanje saglasnosti iz člana 94. stav 1. ovog zakona dužan je

da obavesti Narodnu banku Srbije o sticanju vlasništva za koje je data ova saglasnost u

roku od 15 dana od dana tog sticanja.

Ukidanje rešenja o davanju saglasnosti

Član 98

Narodna banka Srbije može ukinuti rešenje o davanju saglasnosti iz člana 94. stav 1.

ovog zakona ako utvrdi da više nisu ispunjeni uslovi za davanje saglasnosti ili ako lice

koje je dobilo saglasnost svoja prava koristi na način koji ugrožava stabilno poslovanje

banke.

Pravne posledice nedozvoljenog sticanja i ukidanja rešenja o davanju saglasnosti

Član 99

Ako lice bez prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije stekne direktno ili indirektno

vlasništvo u banci koje omogućava od 5% do 20%, više od 20% do 33%, više od 33%

do 50% i više od 50% glasačkih prava, Narodna banka Srbije naložiće tom licu da otuñi

vlasništvo, odnosno zabraniće mu da posredno ili neposredno ostvaruje glasačka prava

u banci i da utiče na upravljanje bankom ili na poslovnu politiku banke.

Ako lice koje je vlasništvo iz stava 1. ovog člana steklo bez saglasnosti Narodne banke

Srbije vlasništvo ne otuñi na način i u roku koje je utvrdila Narodna banka Srbije, pravni

posao na osnovu koga je stečeno to vlasništvo ništav je.

Ako Narodna banka Srbije ukine rešenje o davanju saglasnosti iz člana 94. stav 1. ovog

zakona, istim rešenjem će zabraniti licu kome je ukinuta saglasnost za sticanje

vlasništva u banci raspolaganje svim pravima iz akcija na osnovu kojih je to vlasništvo

stečeno, a može mu naložiti i da to vlasništvo otuñi.

Rešenje iz stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije dostavlja Komisiji za hartije od

vrednosti i Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti (u daljem tekstu:

Centralni registar).

Sticanje vlasništva bez saglasnosti

Član 100

Lice može i bez saglasnosti Narodne banke Srbije steći vlasništvo iz člana 94. stav 1.

ovog zakona ako ga je steklo nasleñivanjem, pravnim sledbeništvom ili drugim

sticanjem nezavisnim od volje sticaoca.

Lice koje je vlasništvo steklo na način iz stava 1. ovog člana ne može vršiti nikakav

uticaj na upravljanje bankom u kojoj je steklo vlasništvo ili na poslovnu politiku te

banke, niti može ostvarivati glasačka prava po osnovu tog vlasništva dok ne dobije

saglasnost Narodne banke Srbije na to sticanje.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da, u roku od 30 dana od dana sticanja vlasništva

iz tog stava, Narodnoj banci Srbije podnese zahtev za davanje saglasnosti na to

sticanje ili da je obavesti da je otuñilo to vlasništvo.

O zahtevu iz stava 3. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje na način i u roku

utvrñenim u članu 94. ovog zakona.

Ako Narodna banka Srbije rešenjem odbije da dâ saglasnost za sticanje vlasništva iz

stava 1. ovog člana, istim rešenjem će zabraniti licu iz tog stava raspolaganje svim

pravima iz akcija na osnovu kojih je to vlasništvo stečeno i naložiti mu da to vlasništvo

otuñi do nivoa i u roku odreñenim tim rešenjem.

Rešenje iz stava 5. ovog člana, Narodna banka Srbije dostavlja Komisiji za hartije od

vrednosti i Centralnom registru.

Zahtev za dostavljanje informacija

Član 101

Ako postoje osnovi sumnje da je neko lice bez saglasnosti Narodne banke Srbije steklo

vlasništvo iz člana 94. stav 1. ovog zakona, Narodna banka Srbije može od tog lica ili

matičnog društva tog lica, kao i od članova organa tih lica, zahtevati da joj dostave

informacije i relevantnu dokumentaciju koji se odnose na ispunjenost uslova za davanje

saglasnosti.

Narodna banka Srbije može zahtevati da joj informacije i dokumentaciju iz stava 1.

ovog člana dostave i lica kojima je data saglasnost iz člana 94. stav 1. ili člana 100.

stav 2. ovog zakona u roku važenja te saglasnosti, kao i posle sticanja vlasništva, a

najmanje jednom godišnje.

Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da Narodnoj banci Srbije dostave podatke i

informacije o novoimenovanim članovima organa upravljanja, o licu koje stekne učešće

u tim licima, o novom ortaku (ortačko društvo) i o novom komplementaru (komanditno

društvo) najkasnije u roku od 15 dana od dana imenovanja, odnosno od dana sticanja

tog svojstva.

Banka je dužna da najmanje jednom godišnje, kao i na zahtev Narodne banke Srbije,

Narodnu banku Srbije obavesti o identitetu svih lica koja imaju učešće u banci.

Banka je dužna da Narodnu banku Srbije obavesti i o povećanju ili smanjenju učešća u

banci u roku od 15 dana od dana saznanja za povećanje ili smanjenje.

Banka je dužna da Narodnu banku Srbije obavesti o promeni statusa lica povezanog s

bankom u roku od 15 dana od dana saznanja za promenu.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način dostavljanja podataka i

informacija iz ovog člana.

Odeljak 1a

Dijagnostičko ispitivanje

Član 101a

Narodna banka Srbije može, radi prikupljanja, obrade i analize potrebnih podataka,

vršiti dijagnostičko ispitivanje poslovanja banke neposrednim uvidom u njene poslovne

knjige i drugu dokumentaciju.

Na dijagnostičko ispitivanje iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju član 102. st. 4.

i 5. i čl. 103. i 104. ovog zakona.

Odeljak 2

Kontrola boniteta i zakonitosti poslovanja banke

Kontrola Narodne banke Srbije

Član 102

Narodna banka Srbije vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banke u skladu sa

ovim zakonom i drugim zakonom po kojem je Narodna banka Srbije nadležna za

vršenje nadzora nad poslovanjem banaka.

Kontrolu u smislu stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije vrši posredno – kontrolom

izveštaja i druge dokumentacije koju banka dostavlja Narodnoj banci Srbije u skladu sa

ovim zakonom, kao i drugih podataka o poslovanju banke kojima Narodna banka Srbije

raspolaže, i neposredno – uvidom u poslovne knjige i drugu dokumentaciju banke.

Narodna banka Srbije može izvršiti kontrolu nad bilo kojim članom bankarske grupe na

način utvrñen u stavu 2. ovog člana.

Pri vršenju kontrole iz ovog člana, Narodna banka Srbije ima pravo uvida u podatke o

ukupnom iznosu, vrsti i ažurnosti u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata

banaka koje prikuplja posebno lice (kreditni biro), kao i pravo uvida u poslovne knjige i

drugu dokumentaciju pravnih lica koja su s bankom kod koje se vrši kontrola povezana

imovinskim, upravljačkim i poslovnim odnosima, a može od tih lica zahtevati da joj

dostave i druge podatke.

Lica kod kojih se vrši kontrola iz ovog člana dužna su da ovlašćenim licima Narodne

banke Srbije omoguće nesmetano vršenje kontrole i da sarañuju s njima.

Narodna banka Srbije može propisom utvrditi obavezu banaka da plaćaju naknadu za

vršenje kontrole iz ovog člana, kao i način obračuna, rokove plaćanja i druga pitanja u

vezi sa ovom naknadom.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja kontrole iz ovog

člana.

Član 102a

(Brisan)

Lica ovlašćena za neposrednu kontrolu

Član 103

Neposrednu kontrolu nad poslovanjem banke, u skladu s politikom i procedurama

Narodne banke Srbije, vrše zaposleni Narodne banke Srbije koje rešenjem za to odredi

guverner Narodne banke Srbije ili lice koje on ovlasti.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana može se odrediti i drugo lice koje nije zaposleno u

Narodnoj banci Srbije da učestvuje u postupku neposredne kontrole, ako zbog

odgovarajućih stručnih znanja može pružiti podršku zaposlenima iz tog stava.

U postupku neposredne kontrole banke mogu učestvovati i ovlašćena lica stranog

regulatornog tela koje kontroliše, odnosno nadzire poslovanje članova iste bankarske

grupe u kojoj je i banka, u skladu sa sporazumom o saradnji zaključenim izmeñu

Narodne banke Srbije i tog tela.

U rešenju iz stava 1. ovog člana navode se banka, odnosno druga lica kod kojih se vrši

kontrola i predmet kontrole.

Neposredna kontrola

Član 104

Banka je dužna da ovlašćenim licima Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: ovlašćena

lica) omogući da kontrolu njenog poslovanja izvrše u sedištu banke i u svim njenim

organizacionim delovima.

Banka je dužna da ovlašćenim licima omogući da izvrše kontrolu usklañenosti s

propisima njenih poslovnih knjiga i druge dokumentacije, kao i informacione tehnologije.

Banka je dužna da ovlašćenim licima stavi na uvid poslovne knjige i dokumentaciju koju

ta lica budu zahtevala u pismenoj, odnosno elektronskoj formi, kao i da im, radi vršenja

kontrole računarskih programa, omogući pristup sistemu baze podataka koji banka

koristi.

Neposrednu kontrolu u skladu sa ovim zakonom ovlašćena lica vrše radnim danom u

toku redovnog radnog vremena, a kada je to neophodno zbog obima i prirode kontrole,

mogu je vršiti i van radnog vremena.

Ovlašćena lica u vršenju kontrole mogu da:

1) pristupaju svim organizacionim delovima i prostorijama banke, uz poštovanje njenih

bezbednosnih procedura;

2) zahtevaju da im se stavi na raspolaganje zasebna prostorija za obavljanje poslova

kontrole;

3) zahtevaju da im se obezbede kopije dokumenata koji su u vezi s predmetom

kontrole;

4) neposredno komuniciraju s rukovodiocima banke i zaposlenima u banci radi

dobijanja neophodnih pojašnjenja.

Banka koja podatke obrañuje ili poslovne knjige i drugu dokumentaciju vodi u

elektronskom obliku, dužna je da ovlašćenim licima, na njihov zahtev, pruži neophodnu

tehničku podršku u kontroli tih knjiga, odnosno te dokumentacije.

Banka je dužna da imenuje svog predstavnika koji će ovlašćenim licima pružiti svu

neophodnu pomoć da nesmetano vrše kontrolu.

Zapisnik o kontroli

Član 105

Ovlašćena lica koja vrše kontrolu dužna su da o izvršenoj kontroli sačine zapisnik (u

daljem tekstu: zapisnik o kontroli).

Zapisnik o kontroli sačinjava se i kada se u postupku posredne kontrole utvrde

nepravilnosti u poslovanju banke, osim u slučaju kada je o tim nepravilnostima banka

obavestila Narodnu banku Srbije.

Zapisnik o kontroli Narodna banka Srbije dostavlja banci, koja na njega može dati

primedbe u roku od 15 radnih dana od dana kad joj je zapisnik dostavljen.

Narodna banka Srbije neće razmatrati primedbe banke na zapisnik o kontroli koje se

odnose na promenu činjeničnog stanja nastalu nakon perioda za koji je izvršena

kontrola (presečni datum), ali ih može uzeti u obzir pri izricanju mere iz ovog zakona.

Kontrolom iz člana 102. stav 2. ovog zakona Narodna banka Srbije proverava navode

banke sadržane u primedbama iz stava 2. ovog člana.

Dopuna zapisnika o kontroli

Član 106

Kada se proverom navoda iznetih u primedbama banke na zapisnik o kontroli utvrdi

činjenično stanje bitno različito od onog navedenog u zapisniku, sačinjava se dopuna

zapisnika o kontroli.

Dopuna zapisnika o kontroli dostavlja se banci u roku od 15 radnih dana od dana

dostavljanja primedaba na taj zapisnik.

Zaključak o obustavi postupka kontrole

Član 107

Narodna banka Srbije doneće zaključak o obustavi postupka kontrole ako u zapisniku o

kontroli nisu utvrñene nepravilnosti ili su utvrñene manje značajne nepravilnosti, ili ako

banka, u roku propisanom ovim zakonom, svojim primedbama osnovano ospori sve

nalaze iz zapisnika o kontroli ili deo tih nalaza tako da preostale nepravilnosti

predstavljaju manje značajne nepravilnosti.

Zaključak iz stava 1. ovog člana dostavlja se banci.

Preduzimanje mera

Član 108

Ako banka, u rokovima propisanim ovim zakonom, ne dostavi primedbe na zapisnik o

kontroli ili dostavljenim primedbama osnovano ne ospori nalaze iz zapisnika kojima je

utvrñeno da je banka postupala suprotno propisima ili na način koji ugrožava njen

bonitet, Narodna banka Srbije preduzeće prema toj banci jednu od mera iz ovog

zakona.

Ako proverom navoda iz primedaba banke na zapisnik o kontroli utvrdi da one bitno ne

menjaju činjenično stanje, Narodna banka Srbije preduzeće prema toj banci jednu od

mera iz ovog zakona.

Član 109

Izuzetno od odredaba člana 102. ovog zakona, ako Narodna banka Srbije u toku

vršenja neposredne kontrole ili na osnovu izveštaja pribavljenih posrednom kontrolom,

oceni da je banka učinila teže nepravilnosti, odnosno da se njeno finansijsko stanje

znatno pogoršalo ili da postoji mogućnost znatnog pogoršanja finansijskog stanja ili

likvidnosti banke, odnosno da su ugroženi interesi deponenata banke ili da postoji

mogućnost ugrožavanja tih interesa, rešenjem o privremenoj meri naložiće banci da

preduzme jednu ili više aktivnosti iz člana 112. stav 2. i člana 113. ovog zakona.

Odeljak 3

Mere u postupku kontrole

Korektivne i prinudne mere

Član 110

Ako kontrolom iz člana 102. ovog zakona utvrdi da je banka postupala suprotno

odredbama ovog zakona, drugih zakona po kojima je Narodna banka Srbije nadležna

za vršenje nadzora nad poslovanjem banaka, propisa Narodne banke Srbije ili drugih

propisa, ili standardima opreznog bankarskog poslovanja, odnosno na drugi način koji

ugrožava bonitet banke – Narodna banka Srbije će prema toj banci, u skladu s

kriterijumima propisanim u članu 116. ovog zakona, preduzeti jednu od sledećih mera:

1) uputiti pismenu opomenu;

2) izreći naloge i mere za otklanjanje utvrñenih nepravilnosti;

3) oduzeti joj dozvolu za rad.

O preduzimanju mere iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana Narodna banka Srbije donosi

rešenje.

Kad utvrdi da li je banka blagovremeno postupila u skladu s merama iz stava 1. tač. 1) i

2) ovog člana (i u kojoj meri), Narodna banka Srbije će ili obustaviti postupak kontrole

banke ili banci izreći novu meru iz tog stava, odnosno neku od mera iz čl. 113. do 115.

ovog zakona, u skladu s kriterijumima iz člana 116. ovog zakona.

Pismena opomena

Član 111

Pismena opomena upućuje se banci u čijem su poslovanju utvrñene nepravilnosti koje

nisu bitno ni neposredno uticale na njeno finansijsko stanje ali bi mogle imati takav

uticaj ako se ne bi otklonile.

Pismena opomena sadrži i rok za otklanjanje nepravilnosti iz stava 1. ovog člana.

Rešenje o nalozima i merama

Član 112

Rešenje kojim se izriču nalozi i mere za otklanjanje nepravilnosti utvrñenih u poslovanju

donosi se za:

1) banku u čijem se poslovanju kontrolom utvrde nepravilnosti koje bi mogle ugroziti

njeno finansijsko stanje;

2) banku kojoj je Narodna banka Srbije u skladu s članom 23. ovog zakona odredila

veći pokazatelj adekvatnosti kapitala od propisanog, ako se ta banka nije uskladila s tim

pokazateljem u ostavljenom roku.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana banci se nalaže da u odreñenom roku sprovede jednu

ili više od sledećih aktivnosti:

1) da svoje poslovanje uskladi s propisima;

2) da poveća iznos kapitala;

3) da obezbedi veći pokazatelj adekvatnosti kapitala, odnosno veći kapital od

minimalnog propisanog iznosa, ako kapital banke nije dovoljan za pokriće svih rizika

kojima je banka izložena ili može biti izložena, kao i ako banka nije uspostavila

odgovarajući proces interne procene adekvatnosti kapitala banke ili ako taj proces ne

sprovodi dosledno;

4) da poveća iznos posebne rezerve za obezbeñenje od potencijalnih gubitaka,

odnosno da usvoji i primeni posebnu politiku rezervisanja ili postupanja sa odreñenom

aktivom;

5) da privremeno obustavi ili ograniči sledeće aktivnosti:

(1) odobravanje kredita i pružanje drugih finansijskih usluga licima čija kreditna

sposobnost nije zadovoljavajuća, pojedinim svojim akcionarima, članovima upravnog i

izvršnog odbora, odnosno drugim licima povezanim s bankom,

(2) uzimanje novih kredita, prijem novih depozita i zaduživanje na bilo koji drugi način,

kao i preuzimanje vanbilansnih obaveza,

(3) ulaganje u imovinu i u druga pravna lica,

(4) uvoñenje novih proizvoda;

6) da smanji troškove svog poslovanja, uključujući i iznose bonusa i nagrada koji zavise

od stepena ostvarenja poslovnih ciljeva, a koji se isplaćuju članovima izvršnog i

upravnog odbora banke ili zaposlenima;

7) da proda imovinu, odnosno akcije ili udeo u podreñenom društvu;

8) da donese i sprovede mere za:

(1) ograničavanje odobravanja kredita,

(2) smanjenje, odnosno ograničavanje izloženosti,

(3) poboljšanje postupka naplate dospelih potraživanja,

(4) pravilno vrednovanje bilansne aktive i vanbilansnih stavki,

(5) unapreñenje sistema upravljanja rizicima, uključujući i proces interne procene

adekvatnosti kapitala,

(6) unapreñenje sistema izveštavanja,

(7) unapreñenje sistema unutrašnjih kontrola, a posebno unutrašnje revizije;

9) da neto dobit iskoristi za povećanje kapitala banke;

10) da češće ili dodatno izveštava Narodnu banku Srbije o pojedinačnim pokazateljima

svog poslovanja;

11) da obezbedi usklañenost s posebnim zahtevima u vezi s likvidnošću, uključujući i

ograničenje ročne neusklañenosti izmeñu imovine i obaveza;

12) da razreši dužnosti člana upravnog i/ili izvršnog odbora banke, odnosno drugo lice

na rukovodećem položaju u banci;

13) da obustavi ili ograniči plaćanje kamata pojedinim ili svim akcionarima i drugim

licima čija se prava prema banci zasnivaju na elementima dopunskog kapitala banke;

14) da zatvori jednu ili više organizacionih jedinica, odnosno da obustavi ili ograniči

širenje svoje organizacione mreže;

15) da obustavi plaćanja sa svojih računa, osim plaćanja za koja prethodno dobije

odobrenje Narodne banke Srbije;

16) da obustavi plaćanja prema inostranstvu, osim plaćanja za koja prethodno dobije

odobrenje Narodne banke Srbije;

17) da promeni upravljačku ili organizacionu strukturu banke;

18) da strukturu bankarske grupe čiji je član učini transparentnom;

19) da objavljuje dodatne podatke i informacije;

20) da preduzme, odnosno obustavi druge aktivnosti.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrñuje se način na koji će banka otkloniti utvrñene

nepravilnosti, kao i rokovi u kojima će to učiniti i o tome obavestiti Narodnu banku

Srbije, a može se utvrditi i organ upravljanja ili član ovog organa koji je odgovoran za

sprovoñenje aktivnosti iz tog rešenja.

Mere rane intervencije

Član 113

Ako kontrolom iz člana 102. ovog zakona utvrdi da je banka postupala suprotno

odredbama ovog zakona, propisa Narodne banke Srbije ili drugih propisa ili je

verovatno da će, izmeñu ostalog usled toga što se njeno finansijsko stanje brzo

pogoršava, uključujući pogoršanje likvidnosti, sve veći nivo zaduženosti, nenaplativih

kredita ili koncentracije izloženosti, uskoro postupiti suprotno tim odredbama − Narodna

banka Srbije može, nezavisno od preduzetih mera iz čl. 111. i 112. ovog zakona, prema

toj banci, u skladu s kriterijumima propisanim u članu 116. ovog zakona, preduzeti

jednu ili više od sledećih mera:

1) naložiti organima upravljanja banke da sprovedu jednu ili više mera iz plana

oporavka ili da, ako su okolnosti koje su dovele do rane intervencije različite od

pretpostavki iz ovog plana, ažuriraju taj plan i u odreñenom roku sprovedu jednu ili više

mera iz ažuriranog plana;

2) naložiti organima upravljanja banke da analiziraju stanje, utvrde mere za rešavanje

svih utvrñenih problema i izrade plan aktivnosti za njihovo rešavanje, s rokovima za

sprovoñenje tih aktivnosti;

3) naložiti upravnom odboru banke da sazove skupštinu banke, odnosno neposredno

sazvati ovu skupštinu ako je upravni odbor ne sazove, pri čemu Narodna banka Srbije

u oba slučaja utvrñuje dnevni red skupštine banke i predlaže da se razmotri donošenje

odgovarajućih odluka;

4) naložiti organima upravljanja banke da, po potrebi, izrade plan pregovora o

restrukturiranju duga s poveriocima banke, u skladu s planom oporavka;

5) naložiti promene u poslovnoj strategiji banke;

6) naložiti banci da stupi u kontakt s potencijalnim kupcima.

Rešenjem o izricanju mera iz stava 1. ovog člana utvrñuje se rok u kojem je banka

dužna da postupi u skladu s tim merama i da Narodnoj banci Srbije dostavi

odgovarajući dokaz o tome.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije će pribaviti sve potrebne

informacije za ažuriranje plana restrukturiranja i pripremu za moguće sprovoñenje

postupka restrukturiranja, kao i za procenu vrednosti imovine i obaveza banke iz člana

128z ovog zakona.

Kad utvrdi da li je banka blagovremeno postupila u skladu s merama iz stava 1. ovog

člana (i u kojoj meri) – Narodna banka Srbije obustaviće postupak kontrole banke ili će

banci izreći novu meru iz tog stava, odnosno neku od mera iz člana 110. ovog zakona,

u skladu s kriterijumima iz člana 116. ovog zakona.

Razrešenje člana organa upravljanja ili drugog lica na rukovodećem položaju u banci

Član 114

U slučaju znatnog pogoršanja finansijskog stanja banke ili teže povrede zakona,

propisa Narodne banke Srbije i drugih propisa ili statuta banke, kada oceni da mere iz

člana 113. ovog zakona nisu dovoljne da poprave takvo stanje u banci – Narodna banka

Srbije može rešenjem naložiti razrešenje svih ili pojedinih članova organa upravljanja

banke, odnosno smenu drugih lica na rukovodećem položaju u banci, i to bez obzira na

ispunjenost drugih uslova za razrešenje članova organa upravljanja iz člana 72. stav 7.

ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije može licu iz tog stava i da:

1) zabrani ili ograniči obavljanje bilo koje aktivnosti u banci;

2) zabrani ili ograniči posredno ili neposredno ostvarivanje glasačkog prava u banci;

3) zahteva da otuñi direktno ili indirektno vlasništvo koje ima u banci, u roku koji ona

odredi;

4) zabrani vršenje funkcije u bilo kojoj banci ili članu bankarske grupe ili učestvovanje u

obavljanju aktivnosti u banci ili bankarskoj grupi bez prethodne saglasnosti Narodne

banke Srbije.

Novi članovi organa upravljanja, odnosno druga lica na rukovodećem položaju imenuju

se u skladu sa ovim zakonom i moraju da ispunjavaju sve propisane uslove za to

imenovanje.

Privremena uprava

Član 115

Narodna banka Srbije može doneti rešenje o imenovanju jednog ili više privremenih

upravnika banke kada oceni da mere iz člana 114. ovog zakona nisu dovoljne da se

popravi stanje u banci.

Ciljevi i zadaci privremene uprave odreñuju se u rešenju iz stava 1. ovog člana, a mogu

se odnositi na utvrñivanje pravog finansijskog stanja u banci, upravljanje celokupnim

poslovanjem banke ili njegovim delom kako bi se očuvao ili ponovo uspostavio

odgovarajući finansijski položaj banke i/ili njeno stabilno i sigurno poslovanje i sl.

Privremeni upravnik se imenuje najduže na godinu dana, a njegov mandat se, izuzetno,

može produžiti ako Narodna banka Srbije utvrdi da su i dalje ispunjeni uslovi iz stava 1.

ovog člana. Narodna banka Srbije može u bilo kom trenutku tokom mandata

privremenog upravnika doneti rešenje kojim se on razrešava funkcije, a može i izmeniti

njegova ovlašćenja i obaveze utvrñene rešenjem o imenovanju.

Privremeni upravnik mora biti lice nezavisno od banke i ispunjavati uslove iz člana 72.

ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije odreñuje da li privremeni

upravnik zamenjuje upravni i izvršni odbor banke ili upravlja bankom zajedno sa ovim

organima, utvrñuje ovlašćenja i obaveze privremenog upravnika, a naročito podelu

odgovornosti izmeñu privremenog upravnika i ovih organa, kao i akte i pravne radnje

povodom kojih ti organi moraju pribaviti mišljenje privremenog upravnika, odnosno

njegovu saglasnost – ako je odreñeno da zajedno upravljaju bankom.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana može biti utvrñeno da je privremeni upravnik dužan da

pre preduzimanja odreñenih pravnih radnji pribavi saglasnost Narodne banke Srbije, a

ova saglasnost mu je neophodna da bi mogao da sazove skupštinu banke i odredi

dnevni red sednice ove skupštine.

Privremeni upravnik dostavlja Narodnoj banci Srbije izveštaj o poslovanju banke i

njenom finansijskom stanju, kao i o radnjama koje je preduzeo pri izvršavanju svojih

dužnosti najmanje tromesečno, a na zahtev Narodne banke Srbije i češće. Privremeni

upravnik je dužan da izveštaj Narodnoj banci Srbije podnese i na početku i na kraju

svog mandata.

Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje imenovanje privremenog

upravnika, osim kada privremeni upravnik nema ovlašćenje da zastupa banku.

Uvoñenje privremene uprave, imenovanje i razrešenje privremenog upravnika, kao i

prestanak privremene uprave u banci upisuju se u registar privrednih subjekata danom

donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana, koje Narodna banka Srbije dostavlja agenciji

nadležnoj za voñenje registra privrednih subjekata (u daljem tekstu: Agencija za

privredne registre) istog dana kada ga je donela.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način obavljanja privremene uprave.

Diskreciono pravo Narodne banke Srbije

Član 116

Odluku o meri koju preduzima prema banci, Narodna banka Srbije donosi na osnovu

diskrecione ocene sledećih činilaca:

1) težine utvrñenih nepravilnosti;

2) pokazane spremnosti i sposobnosti organa banke da otklone utvrñene nepravilnosti;

3) stepena u kome banka ugrožava finansijsku disciplinu i nesmetano funkcionisanje

bankarskog sistema.

Kod ocene težine nepravilnosti utvrñenih u poslovanju banke procenjuju se naročito:

1) finansijski položaj banke;

2) stepen adekvatnosti kapitala u odnosu na preuzete rizike;

3) uticaj učinjene nepravilnosti na budući položaj banke;

4) broj utvrñenih nepravilnosti i njihova meñusobna zavisnost;

5) trajanje i učestalost učinjenih nepravilnosti;

6) zakonitost rada banke.

Kod ocene pokazane spremnosti i sposobnosti organa banke da otklone utvrñene

nepravilnosti procenjuju se naročito:

1) sposobnost rukovodstva banke da identifikuje, vrednuje i nadzire rizike iz poslovanja

banke i da upravlja njima;

2) delotvornost sistema unutrašnjih kontrola u banci i posebno funkcije unutrašnje

revizije;

3) efikasnost u otklanjanju ranije utvrñenih nepravilnosti, a naročito u sprovoñenju ranije

izrečenih mera;

4) stepen saradnje upravnog i izvršnog odbora i lica na rukovodećem položaju u banci

sa ovlašćenim licima tokom kontrole.

Kod ocene stepena u kome banka ugrožava finansijsku disciplinu i nesmetano

funkcionisanje bankarskog sistema procenjuje se značaj banke u finansijskom sistemu,

naročito uzimajući u obzir veličinu banke, njenu povezanost sa ostalim učesnicima u

finansijskom sistemu i zamenljivost u tom sistemu, kao i složenost njenog poslovanja i

razgranatost njene poslovne mreže.

Novčana kazna

Član 117

Narodna banka Srbije može, nezavisno od preduzimanja mera iz čl. 111 do 115. ovog

zakona ili zajedno s tim merama, banci, kao i članu upravnog, odnosno izvršnog odbora

banke izreći novčanu kaznu za postupanje suprotno odredbama ovog zakona,

propisima Narodne banke Srbije i drugim propisima.

Rešenjem o izricanju novčane kazne, Narodna banka Srbije izriče banci novčanu kaznu

koja ne može biti veća od 10% ukupnog prihoda banke ostvarenog u prethodnoj

poslovnoj godini, a članu upravnog i izvršnog odbora te banke novčanu kaznu koja ne

može biti manja od jednostrukog ni veća od dvanaestostrukog iznosa prosečne

mesečne zarade, odnosno naknade koje je to lice primilo za vršenje ove funkcije u tri

meseca koja prethode presečnom datumu iz člana 105. stav 3. ovog zakona, uzimajući

u obzir kriterijume iz člana 116. ovog zakona.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, ako član upravnog odbora banke ne prima naknadu za

vršenje ove funkcije, ili nije primio tu naknadu za tri meseca koja prethode presečnom

datumu iz člana 105. stav 3. ovog zakona, ili je iznos te naknade neuobičajeno nizak,

Narodna banka Srbije rešenjem o izricanju novčane kazne tom članu izriče novčanu

kaznu koja ne može biti manja od jednostrukog ni veća od dvanaestostrukog iznosa

proseka zarada članova izvršnog odbora te banke za tri meseca koja prethode

presečnom datumu iz člana 105. stav 3. ovog zakona, a uzimajući u obzir kriterijume iz

člana 116. ovog zakona.

Pri izricanju novčane kazne članu izvršnog odbora banke, Narodna banka Srbije, pored

kriterijuma iz člana 116. ovog zakona, ocenjuje i stepen odgovornosti ovog člana

uzimajući u obzir podelu odgovornosti za poslove iz delokruga upravnog, odnosno

izvršnog odbora utvrñene ovim zakonom, statutom i unutrašnjim aktima banke, kao i

ovlašćenja i odgovornosti u upravljanju bankom koja su poverena tom članu.

Za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, propisima Narodne banke Srbije i

drugim propisima koje je u vezi s poslovima iz delokruga izvršnog odbora banke –

predsedniku ovog odbora izriče se novčana kazna najmanje u iznosu novčane kazne

koja se izriče članu tog odbora koji je zadužen za ove poslove.

Ako se novčana kazna izriče u postupku kontrole, rešenje iz stava 2. ovog člana donosi

se bez prethodnog posebnog izjašnjenja banke, odnosno člana upravnog ili izvršnog

odbora banke o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja o

izricanju ove kazne, osim ako je u pitanju lice kome je prestala funkcija člana upravnog,

odnosno izvršnog odbora banke.

Banka je dužna da zapisnik o kontroli i rešenje o izricanju novčane kazne dostavi licu

koje je funkciju člana upravnog, odnosno izvršnog odbora banke obavljalo u periodu na

koji se odnosi zapisnik. Po proteku 30 dana od dana dostavljanja banci – smatra se da

su zapisnik o kontroli i rešenje o izricanju novčane kazne dostavljeni ovim licima.

Rešenje o izricanju novčane kazne, nakon dostavljanja licu iz stava 1. ovog člana,

predstavlja izvršnu ispravu.

Ako član upravnog, odnosno izvršnog odbora banke, uključujući i bivše članove ovih

odbora, ne plati novčanu kaznu u roku utvrñenom rešenjem o izricanju novčane kazne –

banka je dužna da ovu kaznu plati u roku od osam dana od isteka roka utvrñenog ovim

rešenjem.

Novčane kazne iz stava 1. ovog člana uplaćuju se na račun Narodne banke Srbije.

Ukupan prihod iz stava 2. ovog člana ima značenje utvrñeno zakonom kojim se ureñuje

zaštita konkurencije.

Čl. 117a-121

(Brisano)

Odeljak 4

Kontrola bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi

Kontrola na konsolidovanoj osnovi

Član 122

Narodna banka Srbije vrši kontrolu bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi.

Kontrolu iz stava 1. ovog člana vrši regulatorno telo države porekla bankarskog

holdinga, i to:

1) ako je sedište bankarskog holdinga van Republike Srbije;

2) ako regulatorno telo države porekla bankarskog holdinga kontrolu na konsolidovanoj

osnovi vrši na način koji zadovoljava uslove Narodne banke Srbije;

3) ako postoji odgovarajuća saradnja Narodne banke Srbije s regulatornim telom iz

tačke 2) ovog stava.

Narodna banka Srbije može naložiti banci čiji je bankarski holding van Republike Srbije

da izvrši konsolidaciju finansijskih izveštaja članica bankarske grupe sa sedištem u

Republici Srbiji.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način vršenja kontrole iz ovog

člana.

Transparentnost strukture bankarskih grupa

Član 123

Struktura bankarske grupe mora biti transparentna u meri koja Narodnoj banci Srbije

omogućava da utvrdi:

1) najviše matično društvo bankarske grupe i lica koja imaju kontrolno ili znatno učešće

u tom društvu;

2) mesto i vrste poslovnih aktivnosti koje se obavljaju u okviru bankarske grupe;

3) finansijsko stanje i rezultate poslovanja bankarske grupe i njenih članova;

4) vrste i nivoe rizika kojima su bankarska grupa i njeni članovi izloženi;

5) način na koji se upravljanje rizicima organizuje i sprovodi na nivou bankarske grupe;

6) poslovne, finansijske i druge odnose izmeñu članova bankarske grupe.

Struktura bankarske grupe mora biti takva da omogućava adekvatnu unutrašnju i

spoljnu reviziju, kao i nesmetano vršenje kontrolne funkcije Narodne banke Srbije.

Podreñeno društvo banke

Član 124

Banka može osnovati ili steći podreñeno društvo samo uz saglasnost Narodne banke

Srbije.

Podreñena društva banke mogu biti samo lica u finansijskom sektoru.

Narodna banka Srbije propisuje način i bliže uslove dobijanja saglasnosti iz stava 1.

ovog člana.

Podreñeno društvo bankarskog holdinga

Član 125

Bankarski holding ne može osnovati ili steći direktno ili indirektno vlasništvo u

podreñenom društvu ako takvo sticanje može negativno uticati na poslovanje banke u

kojoj taj holding ima kontrolno učešće.

Bankarski holding obaveštava Narodnu banku Srbije o sticanju direktnog ili indirektnog

vlasništva u podreñenom društvu u roku od 15 dana od dana tog sticanja.

Ako Narodna banka Srbije utvrdi da sticanje direktnog ili indirektnog vlasništva u

podreñenom društvu može imati negativne posledice za banku iz stava 1. ovog člana,

primeniće mere propisane ovim zakonom.

Konsolidovani finansijski izveštaji bankarske grupe

Član 126

Najviše matično društvo bankarske grupe priprema i Narodnoj banci Srbije podnosi

konsolidovane finansijske izveštaje te grupe.

Za obaveze u vezi s dostavljanjem konsolidovanih finansijskih izveštaja bankarske

grupe u skladu sa ovim zakonom odgovara banka i najviše matično društvo bankarske

grupe.

Narodna banka Srbije može od člana bankarske grupe zahtevati da joj, osim

pojedinačnih finansijskih izveštaja, dostavi i druge izveštaje i podatke.

Izveštaji bankarske grupe iz stava 1. ovog člana pripremaju se u skladu s

Meñunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, odnosno Meñunarodnim

računovodstvenim standardima.

Narodna banka Srbije propisuje obim i učestalost podnošenja izveštaja, iz stava 1.

ovog člana, kao i sadržaj tih izveštaja.

Narodna banka Srbije može naložiti banci koja je član bankarske grupe da izvrši

konsolidaciju pojedinačnih stavki finansijskih izveštaja iz stava 1. ovog člana, poslova ili

grupa poslova u okviru bankarske grupe ako je to neophodno za potpuno i objektivno

utvrñivanje finansijskog stanja i poslovnih rezultata bankarske grupe ili banke koja je

član te grupe.

Upravljanje rizicima na nivou bankarske grupe

Član 127

Za bankarsku grupu na konsolidovanoj osnovi utvrñuju se:

1) pokazatelj adekvatnosti kapitala,

2) velika izloženost,

3) ulaganje u druga pravna lica i u osnovna sredstva,

4) otvorena neto devizna pozicija.

Ako Narodna banka Srbije, na osnovu podataka iz stava 1. ovog člana, odnosno na

osnovu konsolidovanih finansijskih izveštaja bankarske grupe, oceni da nivo kapitala

bankarske grupe ugrožava stabilno poslovanje banke, može od banke zahtevati da

obezbedi dodatni kapital i da banci odredi pokazatelj adekvatnosti kapitala veći od

propisanog, u skladu s članom 23. ovog zakona.

Bankarska grupa mora obezbediti procedure za upravljanje rizicima i procedure

unutrašnje revizije i unutrašnje kontrole koje odgovaraju aktivnostima ove grupe, kao i

redovno praćenje i ažuriranje tih procedura.

Banka i najviše matično društvo odgovorni su za utvrñivanje i dostavljanje podataka iz

stava 1. ovog člana Narodnoj banci Srbije.

Narodna banka Srbije može propisati način utvrñivanja i dostavljanja podataka iz stava

1. ovog člana, kao i bliže uslove i način upravljanja rizicima na nivou bankarske grupe.

Plan oporavka bankarske grupe

Član 127a

Najviše matično društvo bankarske grupe nad kojom Narodna banka Srbije vrši

kontrolu na konsolidovanoj osnovi u skladu sa ovim zakonom dužno je da izradi i

Narodnoj banci Srbije dostavi plan oporavka za bankarsku grupu kojoj pripada (u

daljem tekstu: plan oporavka bankarske grupe), radi postizanja stabilnosti i ponovnog

uspostavljanja odgovarajućeg finansijskog položaja na nivou bankarske grupe kao

celine, a posebno banaka kao članova ove grupe, uzimajući u obzir finansijski položaj

ostalih članova te grupe.

Plan oporavka bankarske grupe sačinjava se u skladu s čl. 36a do 36g ovog zakona i

sadrži mere i aktivnosti iz tih članova koje se odnose na bankarsku grupu kao celinu,

kao i posebne mere i aktivnosti koje će se preduzeti na nivou najvišeg matičnog društva

i zavisnih društava, uzimajući u obzir potrebu koordinacije i meñusobne usklañenosti tih

mera i aktivnosti.

Narodna banka Srbije, shodnom primenom člana 36v ovog zakona, ocenjuje da li plan

oporavka bankarske grupe ispunjava uslove utvrñene u čl. 36a do 36g ovog zakona,

odnosno uslove utvrñene u st. 1. i 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije može, pored naloga i mera iz člana 36v ovog zakona, naložiti da

odreñeni članovi bankarske grupe izrade i dostave Narodnoj banci Srbije plan oporavka

na pojedinačnom nivou.

Ako nije nadležna za nadzor nad odreñenim članom bankarske grupe, Narodna banka

Srbije može tom članu naložiti izradu i dostavljanje plana oporavka na pojedinačnom

nivou nakon pribavljanja mišljenja od regulatornog tela koje vrši nadzor nad

poslovanjem tog člana.

Narodna banka Srbije bliže propisuje izradu, sadržaj i ocenu plana oporavka bankarske

grupe.

Sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe

Član 127b

Banka, najviše matično društvo bankarske grupe nad kojom Narodna banka Srbije vrši

kontrolu na konsolidovanoj osnovi u skladu sa ovim zakonom i član te bankarske grupe

mogu s drugim članovima bankarske grupe zaključiti sporazum radi obezbeñivanja

finansijske podrške onoj strani ovog sporazuma kod koje su ispunjeni uslovi za

preduzimanje mera rane intervencije (u daljem tekstu: sporazum o finansijskoj podršci

unutar bankarske grupe), uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

Finansijska podrška iz stava 1. ovog člana može se pružiti u obliku kredita ili zajma,

garancije ili drugog sredstva nematerijalne kreditne zaštite ili davanja imovine koja se

može koristiti kao sredstvo obezbeñenja.

Sporazumom o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe posebno se utvrñuje način

obračuna naknade koju je primalac finansijske podrške dužan da plati za podršku koju

prima, kao i obaveza utvrñivanja te naknade u momentu pružanja finansijske podrške.

Prava i obaveze iz sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe ne mogu

se preneti na treća lica.

Banka, odnosno najviše matično društvo bankarske grupe i član bankarske grupe dužni

su da objavljuju informacije o tome da li su zaključili sporazum o finansijskoj podršci

unutar bankarske grupe, sa opisom opštih uslova tog sporazuma i poslovnim imenima

članova grupe koji su ga zaključili, kao i da najmanje jednom godišnje ažuriraju ove

informacije.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržaj informacija iz stava 5. ovog člana, kao i

uslove, način i rokove njihovog objavljivanja.

Davanje saglasnosti na sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe

Član 127v

Lice iz člana 127b stav 1. ovog zakona podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za

davanje prethodne saglasnosti za zaključenje sporazuma o finansijskoj podršci unutar

bankarske grupe, uz koji dostavlja tekst predloženog sporazuma, kao i drugu

dokumentaciju koju propiše Narodna banka Srbije.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od četiri

meseca od dana prijema urednog zahteva.

Narodna banka Srbije može dati saglasnost iz stava 1. ovog člana samo ako oceni da u

trenutku podnošenja zahteva za davanje saglasnosti lice iz tog stava ne ispunjava

uslove za preduzimanje mera rane intervencije iz člana 113. ovog zakona, odnosno da

druge strane sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe ne ispunjavaju

uslove za preduzimanje mera rane intervencije utvrñene propisima njihovih zemalja

porekla.

Rešenjem o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije utvrñuje

rok u kojem su lica iz člana 127b stav 1. ovog zakona dužna da zaključe sporazum o

finansijskoj podršci unutar bankarske grupe, koji ne može biti duži od godinu dana od

dana donošenja ovog rešenja.

Nakon dobijanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana, upravni odbor, odnosno nadležni

organ upravljanja lica iz tog stava dužan je da predlog sporazuma za čije zaključenje je

data ova saglasnost podnese skupštini akcionara, odnosno članova na odobrenje.

Sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe može proizvesti pravno

dejstvo tek nakon što ga odobri skupština akcionara, odnosno članova.

Lice koje je dobilo saglasnost iz stava 1. ovog člana dužno je da Narodnoj banci Srbije

dostavi tekst zaključenog sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe u

roku od 15 dana od dana njegovog zaključenja, odnosno da, ako sporazum nije

zaključen u roku od šest meseci od dana davanja saglasnosti iz tog stava, Narodnu

banku Srbije obavesti o razlozima zbog kojih taj sporazum nije zaključen.

Organ upravljanja iz stava 5. ovog člana dužan je da najmanje jednom godišnje

izveštava Narodnu banku Srbije i skupštinu akcionara, odnosno članova o sprovoñenju

sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe i o sprovoñenju svake odluke

donete u skladu s tim sporazumom.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove davanja saglasnosti iz stava 1. ovog člana.

Uslovi pružanja finansijske podrške unutar bankarske grupe

Član 127g

Lice iz člana 127b stav 1. ovog zakona može pružiti finansijsku podršku na osnovu

sporazuma iz tog stava samo ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) razumno je očekivati da će pružena podrška znatno smanjiti finansijske poteškoće

njenog primaoca;

2) cilj pružanja ove podrške jeste očuvanje ili ponovno uspostavljanje finansijske

stabilnosti grupe u celini ili bilo kojeg člana grupe i u interesu je davaoca podrške;

3) finansijska podrška se pruža uz naknadu utvrñenu i obračunatu na način utvrñen

ovim sporazumom;

4) na osnovu podataka dostupnih organu upravljanja davaoca podrške u trenutku

donošenja odluke o pružanju te podrške, razumno je očekivati da će njen primalac

platiti naknadu iz tačke 3) ovog stava i da će, ako je podrška pružena u obliku kredita ili

zajma – vratiti kredit ili zajam, odnosno da će, ako je podrška pružena u obliku garancije

ili sredstva obezbeñenja – izmiriti obavezu koja bi nastala ako garancija ili obezbeñenje

budu aktivirani;

5) pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo likvidnost ili solventnost davaoca

podrške;

6) pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo stabilnost finansijskog sistema Republike

Srbije;

7) davalac podrške u trenutku pružanja podrške postupa u skladu sa odredbama ovog

zakona i propisa Narodne banke Srbije kojima se ureñuju kapital, likvidnost i velike

izloženosti, a pružanje finansijske podrške neće dovesti do povrede ovih odredaba;

8) pružanje finansijske podrške ne bi ugrozilo mogućnost restrukturiranja davaoca

podrške.

Organ upravljanja lica iz stava 1. ovog člana donosi odluku o pružanju finansijske

podrške unutar bankarske grupe u skladu sa sporazumom o ovoj podršci, u kojoj se

posebno mora obrazložiti cilj predložene finansijske podrške i ispunjenost uslova za

pružanje finansijske podrške iz tog stava.

Narodna banka Srbije može bliže urediti uslove iz stava 1. ovog člana.

Prethodna ocena pružanja finansijske podrške unutar bankarske grupe

Član 127d

Pre pružanja finansijske podrške unutar bankarske grupe, organ upravljanja lica koje

namerava da pruži tu podršku dužan je da obaveštenje o toj nameri dostavi Narodnoj

banci Srbije.

Obaveštenje iz stava 1. ovog člana naročito sadrži obrazložen predlog odluke iz člana

127g stav 2. ovog zakona i detaljan opis predložene finansijske podrške, uključujući

primerak sporazuma o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe.

U roku od pet radnih dana od prijema urednog obaveštenja iz stava 2. ovog člana,

Narodna banka Srbije može zabraniti ili ograničiti pružanje finansijske podrške – ako

proceni da uslovi za finansijsku podršku grupe iz člana 127g stav 1. ovog zakona nisu

ispunjeni.

Rešenje kojim se zabranjuje ili ograničava pružanje finansijske podrške unutar

bankarske grupe Narodna banka Srbije bez odlaganja dostavlja i regulatornom telu

nadležnom za nadzor na konsolidovanoj osnovi, kao i regulatornom telu nadležnom za

nadzor nad članom grupe koji bi trebalo da tu podršku primi.

Ako Narodna banka Srbije ne donese rešenje u roku iz stava 3. ovog člana – lice iz

stava 1. tog člana može pružiti finansijsku podršku u skladu sa obaveštenjem koje je

dostavilo Narodnoj banci Srbije, ali je o tome dužno da bez odlaganja obavesti Narodnu

banku Srbije, odnosno regulatorno telo nadležno za nadzor na konsolidovanoj osnovi i

regulatorno telo nadležno za nadzor nad članom grupe koji prima finansijsku podršku.

Ako regulatorno telo u inostranstvu ograniči ili zabrani pružanje finansijske podrške

primaocu podrške iz Republike Srbije, a plan oporavka grupe kao meru oporavka

predviña finansijsku podršku unutar bankarske grupe – Narodna banka Srbije može

zatražiti od regulatornog tela nadležnog za nadzor na konsolidovanoj osnovi da

pokrene ponovnu procenu plana oporavka grupe ili, ako je plan oporavka izrañen na

pojedinačnoj osnovi – da taj primalac podnese izmenjeni plan oporavka.

Primena mera prema članovima bankarske grupe i licima sa učešćem

Član 128

Ako Narodna banka Srbije utvrdi da je bilo koji član bankarske grupe, osim banke,

povredio odredbe ovog zakona ili propisa koje ona donosi ili da aktivnosti ili finansijsko

stanje bilo kog člana štetno utiču na finansijsku stabilnost banke ili da bi mogli ugroziti

interese deponenata banke naložiće tom članu da ove nepravilnosti otkloni u roku koji

Narodna banka Srbije utvrdi.

Ako se nepravilnosti iz stava 1. ovog člana ne otklone u utvrñenom roku, Narodna

banka Srbije može preduzeti sledeće mere:

1) banci naložiti privremenu obustavu ulaganja u njeno podreñeno društvo;

2) bankarskom holdingu naložiti privremenu obustavu vršenja prava i pogodnosti koji

proizlaze iz kontrolnog učešća tog holdinga u banci, uključujući i direktno ili indirektno

vršenje glasačkih prava, odnosno naložiti mu dodatno ulaganje u kapital banke;

3) članu bankarske grupe naložiti privremenu obustavu svih poslovnih aktivnosti

(direktnih ili indirektnih) izmeñu banke i tog člana;

4) naložiti pravnom licu u kome kontrolno učešće ima drugo lice koje ima i učešće u

banci privremenu obustavu prava i pogodnosti koji proizlaze iz učešća tog lica u banci,

uključujući i direktno ili indirektno vršenje glasačkih prava, odnosno naložiti privremenu

obustavu svih poslovnih aktivnosti (direktnih ili indirektnih) izmeñu banke i tog lica.

Ako se nakon preduzimanja mera iz stava 2. ovog člana ne otklone nepravilnosti

utvrñene u stavu 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može preduzeti i sledeće mere:

1) od banke zahtevati da ulaganja u podreñeno društvo smanji toliko da ono više ne

bude podreñeno društvo banke;

2) bankarskom holdingu ukinuti rešenje o davanju saglasnosti za sticanje kontrolnog

učešća u banci;

3) od bankarskog holdinga zahtevati da otuñi znatno ili kontrolno učešće u njegovom

podreñenom društvu;

4) licu koje ima učešće u banci a u kome drugo lice ima kontrolno učešće povući

saglasnost za sticanje učešća u banci.

Kada okolnosti nalažu neodložno postupanje, mere iz st. 2. i 3. ovog člana Narodna

banka Srbije može preduzeti i pre roka utvrñenog u stavu 1. ovog člana.

Ako je član bankarske grupe iz stava 1. ovog člana lice koje nadzire drugo regulatorno

telo u Republici Srbiji, Narodna banka Srbije obavestiće to telo o merama preduzetim

prema tom licu.

Glava Va

RESTRUKTURIRANJE BANKE

Odeljak 1

Ciljevi i načela

Ciljevi restrukturiranja

Član 128a

Restrukturiranje banke sprovodi se radi:

1) ostvarivanja kontinuiteta u obavljanju kritičnih funkcija banke;

2) izbegavanja znatnog negativnog uticaja na stabilnost finansijskog sistema;

3) zaštite budžetskih i drugih javnih sredstava;

4) zaštite deponenata i investitora;

5) zaštite novčanih sredstava i druge imovine klijenata.

Ciljevi iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: ciljevi restrukturiranja) jednakog su

značaja, a sprovoñenjem postupka restrukturiranja odreñuje se način njihovog

meñusobnog usklañivanja u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

Načela postupka restrukturiranja

Član 128b

Postupak restrukturiranja sprovodi se u skladu sa sledećim načelima:

1) gubitke prvo snose akcionari banke;

2) poverioci banke snose gubitke nakon akcionara, i to tako da se obezbedi jednak

tretman poverilaca čija su potraživanja u istom isplatnom redu u stečajnom postupku

prema zakonu kojim se ureñuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje,

osim ako ovim zakonom nije drukčije ureñeno;

3) akcionari i poverioci banke ne mogu da pretrpe gubitke veće od onih koje bi pretrpeli

u slučaju sprovoñenja stečajnog postupka nad bankom;

4) osigurani depoziti su potpuno zaštićeni do visine osiguranog iznosa utvrñenog

zakonom kojim se ureñuje osiguranje depozita;

5) članovi organa upravljanja bankom se razrešavaju, osim ako ovim zakonom nije

drukčije ureñeno;

6) članovi organa upravljanja bankom i lica na rukovodećem položaju u banci dužni su

da obezbede svu pomoć koja je neophodna da bi se ostvarili ciljevi restrukturiranja;

7) članovi organa upravljanja bankom i druga lica koja su doprinela da banka ispuni

uslov iz člana 128ž stav 1. tačka 1) ovog zakona odgovaraju, u skladu sa zakonom, za

propuste u svom radu i štetu koju su prouzrokovali;

8) primenjuju se mere zaštite akcionara i poverilaca banke, kao i trećih lica, u skladu sa

ovim zakonom;

9) ako se restrukturiranje sprovodi nad članom bankarske grupe, umanjuju se

negativne posledice restrukturiranja po druge članove bankarske grupe i stabilnost

finansijskog sistema.

Odeljak 2

Planiranje restrukturiranja

Plan restrukturiranja banke

Član 128v

Narodna banka Srbije izrañuje plan restrukturiranja za svaku banku.

Planom restrukturiranja predviñeni su primena odgovarajućih instrumenata i mera

restrukturiranja i vršenje ovlašćenja Narodne banke Srbije nakon donošenja odluke o

restrukturiranju, ako budu ispunjeni uslovi za restrukturiranje banke u skladu sa ovim

zakonom.

Pri donošenju odluke o restrukturiranju banke, odnosno o primeni odgovarajućih

instrumenata restrukturiranja, Narodna banka Srbije nije dužna da primeni instrumente

restrukturiranja predviñene planom restrukturiranja za tu banku.

Narodna banka Srbije ažurira planove restrukturiranja najmanje jednom godišnje.

Narodna banka Srbije je dužna da plan restrukturiranja ažurira i u slučaju promene

pravne ili organizacione strukture banke, promene u njenom poslovanju ili njenog

finansijskog položaja, kada ove promene imaju materijalni značaj za primenu plana

restrukturiranja, kao i u slučaju drugih promena koje utiču na sadržinu tog plana i

mogućnost njegove primene.

Plan restrukturiranja banke naročito sadrži:

1) kratak prikaz ključnih elemenata plana restrukturiranja;

2) kratak prikaz bitnih promena koje su nastupile u banci nakon poslednje izmene plana

restrukturiranja;

3) prikaz načina na koji bi, u meri u kojoj je to neophodno, banka mogla odvojiti kritične

funkcije i ključne poslovne aktivnosti od ostalih poslova, kako bi obezbedila kontinuitet

poslovanja u slučaju ispunjenja uslova za restrukturiranje;

4) rokove za sprovoñenje bitnih elemenata plana restrukturiranja;

5) detaljan opis procene mogućnosti restrukturiranja i opis mera potrebnih za

otklanjanje prepreka za restrukturiranje, utvrñenih u skladu s članom 128ñ ovog

zakona;

6) opis procedura za utvrñivanje tržišne vrednosti kritičnih funkcija, ključnih poslovnih

aktivnosti i imovine banke;

7) detaljan opis načina na koji se obezbeñuje kontinuirano pribavljanje ažuriranih

informacija i podataka od banke;

8) obrazloženje načina na koji će se obezbediti finansiranje primene različitih

mogućnosti (opcija) i instrumenata restrukturiranja predviñenih planom restrukturiranja,

koje se ne može zasnivati na pretpostavci korišćenja vanredne finansijske podrške,

kredita za održavanje likvidnosti ili kredita za likvidnost sa sredstvima obezbeñenja,

rokom otplate i kamatnim stopama koji odstupaju od uobičajenih;

9) detaljan opis različitih mogućnosti za primenu instrumenata restrukturiranja, s

rokovima za njihovo sprovoñenje, a na osnovu razmatranja različitih situacija u kojima

mogu nastupiti ozbiljni makroekonomski i finansijski poremećaji značajni za poslovanje

te banke;

10) opis mogućih sistemskih posledica restrukturiranja banke;

11) opis različitih mogućnosti za očuvanje pristupa platnim uslugama i sistemima i

ocenu prenosivosti sredstava klijenata;

12) analizu posledica plana restrukturiranja na zaposlene, uključujući i analizu troškova

koji povodom toga mogu nastati;

13) plan pružanja informacija sredstvima javnog informisanja i javnosti u vezi s

restrukturiranjem banke;

14) minimalne zahteve za kapitalom i podobnim obavezama iz člana 128o i rok u kojem

je banka dužna da dostigne propisani nivo tih zahteva;

15) opis aktivnosti i sistema u banci koji su neophodni za kontinuirano obavljanje

operativnih poslova banke;

16) analizu o tome kada, kako i pod kojim uslovima banka može podneti zahtev za

korišćenje kredita za održavanje likvidnosti ili drugih olakšica koje može odobriti

Narodna banka Srbije, kao i kakva bi se sredstva obezbeñenja za korišćenje tih kredita

i olakšica očekivala.

Nakon izrade plana restrukturiranja, Narodna banka Srbije dostavlja banci podatke iz

stava 6. tačka 1) ovog člana.

Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije, na njen zahtev, pruži svu potrebnu pomoć,

kao i informacije i podatke koji su joj potrebni u postupku izrade i ažuriranja plana

restrukturiranja.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržaj informacija i podataka iz stava 8. ovog

člana, kao i način i rokove za njihovo dostavljanje.

Plan restrukturiranja bankarske grupe

Član 128g

Narodna banka Srbije izrañuje plan restrukturiranja bankarske grupe nad kojom vrši

nadzor na konsolidovanoj osnovi u skladu sa odredbama ovog zakona (u daljem tekstu:

plan restrukturiranja bankarske grupe), koji obuhvata restrukturiranje bilo najvišeg

matičnog društva bankarske grupe, bilo drugih članova te grupe.

Na izradu plana restrukturiranja bankarske grupe shodno se primenjuju odredbe člana

128v st. 1. do 4. ovog zakona.

Plan restrukturiranja bankarske grupe naročito sadrži:

1) opis aktivnosti i mera koje će se preduzeti prema članovima bankarske grupe;

2) detaljan opis različitih mogućnosti za primenu instrumenata restrukturiranja

bankarske grupe na osnovu razmatranja različitih situacija u kojima mogu nastupiti

ozbiljni makroekonomski i finansijski poremećaji značajni za poslovanje te grupe;

3) obrazloženje načina na koji će se obezbediti finansiranje primene različitih

mogućnosti (opcija) i instrumenata restrukturiranja bankarske grupe predviñenih ovim

planom, koje se ne može zasnivati na pretpostavci korišćenja vanredne finansijske

podrške, kredita za održavanje likvidnosti ili kredita za likvidnost sa sredstvima

obezbeñenja, rokom otplate i kamatnim stopama koji odstupaju od uobičajenih;

4) procenu mogućnosti preduzimanja meñusobno usklañenih aktivnosti i mera za

restrukturiranje bankarske grupe kada nadzor nad njenim članovima ne vrši samo

Narodna banka Srbije, uključujući mere prodaje grupe u celini trećem licu i razdvajanje

ključnih poslovnih aktivnosti koje obavljaju odreñeni članovi te grupe, kao i opis mera

potrebnih za otklanjanje prepreka za restrukturiranje posebno u vezi s meñusobnim

usklañivanjem aktivnosti različitih nadležnih organa;

5) opis mogućnosti saradnje sa stranim regulatornim telima i telima nadležnim za

restrukturiranje, a u vezi s restrukturiranjem bankarske grupe, kada članovi bankarske

grupe imaju sedište izvan Republike Srbije;

6) opis mera za odvajanje pojedinih funkcija ili poslovnih aktivnosti koje su neophodne

radi otklanjanja prepreka za nesmetano restrukturiranje bankarske grupe;

7) opis drugih mera i aktivnosti koje će preduzeti radi restrukturiranja bankarske grupe,

a koje nisu izričito utvrñene ovim zakonom.

Odredbe člana 128v st. 7. i 8. ovog zakona shodno se primenjuju na obaveze najvišeg

matičnog društva i člana bankarske grupe kada Narodna banka Srbije izrañuje plan

restrukturiranja bankarske grupe.

Procena mogućnosti restrukturiranja

Član 128d

Pri izradi i ažuriranju plana restrukturiranja Narodna banka Srbije procenjuje da li je

banku moguće restrukturirati, identifikuje i analizira prepreke za njeno restrukturiranje,

odnosno utvrñuje koje mere se mogu preduzeti kako bi se te prepreke otklonile.

Smatraće se da je banku moguće restrukturirati ako je nad njom moguće sprovesti

postupak stečaja ili likvidacije ili postupak restrukturiranja, pod uslovom da sprovoñenje

tih postupaka, u meri u kojoj je to moguće, ne dovede do nastupanja značajnih

negativnih posledica na stabilnost finansijskog sistema i da se njihovim sprovoñenjem

obezbeñuje kontinuitet obavljanja kritičnih funkcija banke.

Pri proceni mogućnosti restrukturiranja banke, Narodna banka Srbije naročito uzima u

obzir:

1) mogućnost ostvarivanja ciljeva restrukturiranja primenom raspoloživih instrumenata

restrukturiranja;

2) posledice restrukturiranja banke na stabilnost finansijskog sistema, privredu

Republike Srbije i poverenje grañana u bankarski sistem, kao i to da li će primena

instrumenata restrukturiranja sprečiti širenje negativnih posledica nesposobnosti banke

da nastavi da posluje na bankarski sistem;

3) posledice restrukturiranja banke na poverioce, deponente, ugovorne strane i

zaposlene;

4) posledice restrukturiranja banke na nesmetano funkcionisanje platnog sistema i

sistema za poravnanje hartija od vrednosti;

5) sposobnost banke da obezbedi kontinuitet obavljanja kritičnih funkcija i ključnih

poslovnih aktivnosti;

6) nivo usklañenosti pravne i organizacione strukture s kritičnim funkcijama i ključnim

poslovnim aktivnostima koje se obavljaju u banci;

7) sposobnost banke da u skladu s već zaključenim poslovima i mogućnostima

obezbedi minimalne kadrovske i infrastrukturne kapacitete, kao i finansiranje, likvidnost

i kapital koji su dovoljni da održavaju kritične funkcije i ključne poslovne aktivnosti;

8) odvojenost ključnih poslovnih aktivnosti od ostalih aktivnosti banke;

9) primenljivost procedura i mera za upravljanje rizicima;

10) iznos i vrstu podobnih obaveza iz člana 128nj ovog zakona;

11) adekvatnost upravljanja rizicima informacionog sistema u vezi sa obezbeñivanjem

pristupa informacijama i podacima neophodnim za sprovoñenje postupka

restrukturiranja.

Procena mogućnosti restrukturiranja banke ne može se zasnivati na pretpostavci

korišćenja vanredne finansijske podrške, kredita za održavanje likvidnosti ili kredita za

likvidnost sa sredstvima obezbeñenja, rokom otplate i kamatnim stopama koji odstupaju

od uobičajenih.

Pri izradi i ažuriranju plana restrukturiranja bankarske grupe, Narodna banka Srbije

procenjuje mogućnost restrukturiranja bankarske grupe shodnom primenom st. 1. do 4.

ovog člana.

Otklanjanje prepreka za restrukturiranje

Član 128ñ

Ako u skladu s članom 128d ovog zakona proceni da postoje značajne prepreke za

restrukturiranje banke, Narodna banka Srbije će banci rešenjem naložiti da joj dostavi

predlog mogućih mera za rešavanje ili otklanjanje ovih prepreka, i to u roku od četiri

meseca od dana prijema tog rešenja.

Ako oceni da mere koje je banka predložila u skladu sa stavom 1. ovog člana ne mogu

efektivno umanjiti, odnosno otkloniti prepreke za restrukturiranje, Narodna banka Srbije

doneće rešenje kojim će banci naložiti da preduzme druge mere za rešavanje ili

otklanjanje prepreka iz tog stava i utvrditi rokove za primenu tih mera.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije može naročito naložiti banci:

1) da izmeni sporazum o finansijskoj podršci unutar bankarske grupe ili razmotri

zaključenje tog sporazuma ako već nije zaključen, odnosno da zaključi ugovor o

pružanju odgovarajućih usluga bilo unutar grupe bilo s trećim licima;

2) da ograniči izloženost prema jednom licu ili grupi povezanih lica;

3) da redovno dostavlja dodatne informacije i podatke značajne za restrukturiranje

banke ili da dostavi odreñene informacije i podatke značajne za to restrukturiranje u

pojedinačnom slučaju;

4) da otuñi odreñeni deo imovine;

5) da ograniči ili prestane da obavlja ili razvija odreñenu vrstu poslova, odnosno da ne

započinje nove poslove ili da prestane da ih dalje razvija;

6) da izvrši, odnosno obezbedi odgovarajuće pravne i/ili organizacione promene banke

i/ili bilo kog drugog člana bankarske grupe kojoj ova banka pripada, kako bi se smanjila

složenost te banke i/ili grupe i omogućilo odvajanje njenih kritičnih funkcija od ostalih

poslova tokom sprovoñenja postupka restrukturiranja;

7) da obezbedi podobne obaveze za pokriće gubitaka koji ispunjavaju uslove iz čl.

128nj i 128o ovog zakona;

8) da preduzme druge mere radi ispunjenja minimalnog zahteva za kapitalom i

obavezama iz tačke 7) ovog stava, koji su propisani u članu 128o ovog zakona.

Pri donošenju rešenja iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije ocenjuje moguće

posledice primene mera iz tog rešenja na stabilnost finansijskog sistema i na

poslovanje i stabilnost banke.

Banka je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi plan za usklañivanje s merama

utvrñenim u rešenju iz stava 2. ovog člana, u roku od mesec dana od dana prijema tog

rešenja.

Na otklanjanje prepreka za restrukturiranje bankarske grupe shodno se primenjuju st. 1.

do 5. ovog člana.

Prema članu bankarske grupe sa sedištem u Republici Srbiji nad kojim ne vrši nadzor

Narodna banka Srbije preduzeće mere iz ovog člana nakon pribavljanja mišljenja od

regulatornog tela koje vrši nadzor nad poslovanjem tog člana.

Odeljak 3

Otpis i konverzija kapitala

Član 128e

Pre pokretanja postupka restrukturiranja Narodna banka Srbije može izvršiti otpis

odgovarajućih elemenata kapitala banke ili njihovu konverziju u akcije ili druge

vlasničke instrumente te banke, a nakon pokretanja tog postupka otpis ili konverziju

kapitala vrši pre primene odgovarajućeg instrumenta restrukturiranja.

Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim se vrši otpis ili konverzija kapitala

banke pre pokretanja postupka restrukturiranja banke ako je utvrdila da je ispunjen

najmanje jedan od sledećih uslova:

1) ispunjeni su uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja iz člana 128ž ovog

zakona;

2) banka verovatno neće moći da nastavi da posluje u smislu člana 128ž ovog zakona

ako se ne izvrši ovaj otpis ili konverzija, a nije verovatno da bi bilo koja druga mera

banke ili lica iz privatnog sektora, niti mera preduzeta u postupku kontrole u skladu sa

ovim zakonom, osim tog otpisa, odnosno konverzije, mogla u razumnom roku otkloniti

smetnje za nastavak poslovanja banke, uzimajući u obzir sve okolnosti pojedinačnog

slučaja;

3) ako je banka zatražila vanrednu finansijsku podršku, osim u slučaju iz člana 128ž

stav 2. tačka 4) podtač. 1), 2) i 3) ovog zakona.

Otpis i konverzija iz stava 1. ovog člana vrše se bez saglasnosti akcionara, deponenata

i drugih poverilaca banke ili bilo kog trećeg lica.

Pre nego što izvrši otpis ili konverziju iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije

dužna je da obezbedi nezavisnu procenu imovine i obaveza banke iz člana 128z ovog

zakona, na osnovu koje se vrši obračun iznosa otpisa, odnosno nivoa konverzije

elemenata kapitala potrebnog za pokriće gubitaka i/ili dokapitalizaciju banke.

Narodna banka Srbije vrši otpis, odnosno konverziju kapitala banke prema sledećem

redosledu:

1) prvo se umanjuje osnovni kapital, srazmerno iznosu gubitaka do iznosa tog kapitala,

a Narodna banka Srbije prema akcionarima banke preduzima jednu ili obe mere iz

člana 128r stav 1. ovog zakona;

2) elementi dopunskog kapitala otpisuju se i/ili konvertuju u akcije banke koje se mogu

uključiti u osnovni kapital banke u meri u kojoj je to potrebno za ostvarenje ciljeva

restrukturiranja ili do ukupnog iznosa tih elemenata kapitala, u zavisnosti od toga šta je

manje.

U slučaju otpisa elemenata kapitala prestaju obaveze po tom osnovu prema imaocu

odgovarajućeg elementa kapitala u otpisanom iznosu tog elementa, osim već

obračunatih obaveza, a ovom imaocu ne isplaćuje se nikakva naknada po osnovu ovog

otpisa.

Za potrebe sprovoñenja konverzije iz stava 5. tačka 2) ovog člana, Narodna banka

Srbije može naložiti banci da imaocima odreñenih elemenata kapitala iz te tačke izda

akcije koje se mogu uključiti u osnovni kapital banke.

Bliže uslove konverzije elemenata kapitala iz stava 7. ovog člana propisuje Narodna

banka Srbije.

Ako bi konverzija elemenata kapitala banke dovela do sticanja ili povećanja vlasništva u

banci preko procenata propisanih u članu 94. stav 1. ovog zakona – Narodna banka

Srbije blagovremeno ocenjuje ispunjenost uslova za davanje saglasnosti za sticanje

vlasništva, tako da ova ocena ne utiče na odlaganje ove konverzije.

Smatra se da bankarska grupa neće moći da nastavi da posluje u smislu stava 2. tačka

2) ovog člana kada ne postupa ili je verovatno da neće postupiti u skladu sa

odredbama ovog zakona kojima se ureñuju pokazatelji koji se tiču upravljanja rizicima

na nivou bankarske grupe, usled čega joj Narodna banka Srbije može izreći meru iz

ovog zakona, a naročito ako je pretrpela ili će verovatno pretrpeti gubitke u visini svog

celokupnog kapitala ili njegovog znatnog dela.

Na otpis i konverziju elemenata kapitala člana bankarske grupe koji nije banka shodno

se primenjuju st. 1. do 8. ovog člana.

Prema članu bankarske grupe sa sedištem u Republici Srbiji nad kojim ne vrši nadzor,

Narodna banka Srbije izvršiće otpis i konverziju elemenata kapitala, nakon pribavljanja

mišljenja od regulatornog tela koje vrši nadzor nad poslovanjem tog člana.

Odeljak 4

Pokretanje postupka restrukturiranja

Uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja

Član 128ž

Narodna banka Srbije pokreće postupak restrukturiranja kada utvrdi da su ispunjeni

sledeći uslovi:

1) da je stanje banke takvo da ona ne može ili verovatno neće moći da nastavi da

posluje;

2) da nije verovatno da bi bilo koja druga mera banke ili lica iz privatnog sektora, mera

preduzeta u postupku kontrole u skladu sa ovim zakonom ili mera iz člana 128e ovog

zakona – mogla u razumnom roku otkloniti smetnje za nastavak poslovanja banke,

uzimajući u obzir sve okolnosti pojedinačnog slučaja;

3) da je restrukturiranje banke u javnom interesu.

U smislu ovog zakona, smatra se da je stanje banke takvo da ona ne može ili

verovatno neće moći da nastavi da posluje ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih

uslova:

1) razlozi iz člana 130. ovog zakona zbog kojih bi Narodna banka Srbije mogla oduzeti

dozvolu za rad su nastupili ili je verovatno da će uskoro nastupiti, naročito kad su u

poslovanju banke nastali gubici koji bi se pokrili na teret celog ili znatnog iznosa

kapitala banke ili kad je verovatno da će takvi gubici nastati;

2) ako je imovina banke manja od njenih obaveza ili je verovatno da će to uskoro biti;

3) ako je banka nelikvidna ili je verovatno da će to uskoro biti, osim ako joj je odobrena

finansijska podrška iz tačke 4) podtač. (1) i (2) ovog stava;

4) ako je banka zatražila vanrednu finansijsku podršku, osim u izuzetnom slučaju kada

se, uzimajući u obzir načela iz člana 128b tač. 1) i 2) ovog zakona, ta podrška daje

solventnoj banci radi otklanjanja ozbiljnog poremećaja u ekonomiji i očuvanja stabilnosti

finansijskog sistema, kao privremena i srazmerna mera, i to u jednom od sledećih

oblika:

(1) garancije koju Republika Srbija daje u korist Narodne banke Srbije za izmirenje

obaveza banke po osnovu kredita za održavanje likvidnosti ili drugih olakšica odobrenih

banci pod uslovima koje je utvrdila Narodna banka Srbije,

(2) garancije Republike Srbije za nove obaveze banke,

(3) dokapitalizacije ili kupovine vlasničkih instrumenata pod uslovima koji banci ne daju

prednost na tržištu, do iznosa potrebnog da se otkloni manjak kapitala, pod uslovima

koje utvrñuje Narodna banka Srbije – i to samo ako u trenutku pružanja ove podrške

nisu ispunjeni uslovi iz tač. 1) do 3) ovog stava, kao ni uslovi za otpis i konverziju

kapitala iz člana 128e ovog zakona.

Smatra se da je restrukturiranje u javnom interesu, u smislu stava 1. ovog člana, ako je

reč o sistemski značajnoj banci, kao i u slučaju kada bi se sprovoñenjem

restrukturiranja mogao na odgovarajući način ostvariti jedan ili više ciljeva

restrukturiranja koji se ne bi mogao ostvariti u istoj meri sprovoñenjem stečajnog ili

likvidacionog postupka nad bankom.

Radi utvrñivanja da li je restrukturiranje u javnom interesu, a uzimajući u obzir procenu

iz člana 128z ovog zakona izvršenu pre restrukturiranja banke, Narodna banka Srbije

dužna je naročito da izradi izveštaj o testu najmanjih troškova, kojim se utvrñuje da li bi

sprovoñenje postupka restrukturiranja i primena pojedinih instrumenata i mera

restrukturiranja bili celishodniji od sprovoñenja stečajnog ili likvidacionog postupka nad

bankom, naročito uzimajući u obzir moguće troškove isplate osiguranih depozita i

odobravanja finansijske podrške, kao i ograničenja propisana članom 128h ovog

zakona.

Narodna banka Srbije dostavlja Agenciji, radi davanja mišljenja, nacrt izveštaja iz stava

4. ovog člana.

Agencija je dužna da Narodnoj banci Srbije dostavi mišljenje na nacrt izveštaja iz stava

4. ovog člana, u roku od pet dana od dana dostavljanja ovog nacrta.

Nakon prijema mišljenja iz stava 6. ovog člana, odnosno ako mišljenje nije dostavljeno

nakon proteka roka iz tog stava – Narodna banka Srbije izrañuje konačni izveštaj o

testu najmanjih troškova.

Preduzimanje mera rane intervencije iz čl. 113. do 115. ovog zakona nije preduslov za

pokretanje postupka restrukturiranja.

Banka je dužna da bez odlaganja obavesti Narodnu banku Srbije o nastupanju

okolnosti iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Kada primi obaveštenje iz stava 9. ovog člana ili ako tokom vršenja kontrole ili na drugi

način sazna da su nastupile okolnosti iz tog stava – Narodna banka Srbije bez

odlaganja utvrñuje da li su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana.

Na ispunjenost uslova za pokretanje postupka restrukturiranja bankarske grupe shodno

se primenjuju st. 1. do 10. ovog člana.

Nezavisna procena vrednosti imovine i obaveza banke

Član 128z

Pre pokretanja postupka restrukturiranja, Narodna banka Srbije dužna je da obezbedi

nezavisnu, poštenu i realističnu procenu vrednosti imovine i obaveza banke.

Procena iz stava 1. ovog člana vrši se radi pružanja odgovarajućih informacija i

podataka Narodnoj banci Srbije za utvrñivanje ispunjenosti uslova za restrukturiranje

banke, odnosno za izbor odgovarajućeg instrumenta i mere restrukturiranja ako utvrdi

da su ti uslovi ispunjeni, kao i da bi se obezbedilo da su svi gubici banke u potpunosti

prikazani u njenim poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima.

Procenu iz stava 1. ovog člana vrši revizor s liste iz člana 52. stav 3. ovog zakona ili

drugo lice u skladu s propisom Narodne banke Srbije.

Lice iz stava 3. ovog člana mora biti nezavisno od bilo kog organa javne vlasti ili

institucije kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i od banke na koju se

procena odnosi ili bankarske grupe čiji je ta banka član.

Procena iz stava 1. ovog člana zasniva se na opreznim pretpostavkama, uključujući

opreznu ocenu nivoa gubitaka nastalih usled nastupanja statusa neizmirenja obaveza

dužnika, a ne može se zasnivati na pretpostavci korišćenja vanredne finansijske

podrške, kredita za održavanje likvidnosti ili kredita za likvidnost sa sredstvima

obezbeñenja, rokom otplate i kamatnim stopama koji odstupaju od uobičajenih.

Pri vršenju procene iz stava 1. ovog člana uzima se u obzir i moguće potraživanje

Narodne banke Srbije po osnovu nadoknade troškova u vezi sa sprovoñenjem

postupka restrukturiranja, kao i troškovi kamata i nadoknada za eventualno korišćenje

zajmova ili garancija koji su obezbeñeni banci iz sredstava za finansiranje

restrukturiranja.

Uz procenu iz stava 1. ovog člana prilažu se ažurni finansijski izveštaji banke, sa

analizom i procenom računovodstvene vrednosti imovine, kao i popisom neizmirenih

bilansnih i vanbilansnih obaveza prikazanih u poslovnim knjigama i evidencijama banke

s navoñenjem isplatnih redova u koje bi se obaveze razvrstale u skladu sa zakonom

kojim se ureñuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje.

Procena iz stava 1. ovog člana obavezno obuhvata i procenu ukupnog iznosa koji bi

pripao svakom isplatnom redu poverilaca u slučaju sprovoñenja stečajnog postupka, ali

ne isključuje obavezu sprovoñenja posebne nezavisne procene iz člana 128ć ovog

zakona.

Ako zbog hitnosti nije moguće izvršiti procenu u skladu sa st. 7. i 8. ovog člana – lice iz

stava 3. ovog člana vrši preliminarnu procenu, koja je privremena i koristi se u postupku

restrukturiranja dok to lice ne izvrši konačnu procenu vrednosti imovine i obaveza

banke (u daljem tekstu: konačna procena).

Izuzetno, ako pre pokretanja postupka restrukturiranja nije moguće obezbediti

nezavisnu procenu iz stava 1. ovog člana – Narodna banka Srbije vrši preliminarnu

procenu vrednosti imovine i obaveza banke, koja je privremena i koristi se u ovom

postupku dok lice iz stava 3. ovog člana ne izvrši konačnu procenu.

Preliminarnom procenom iz st. 9. i 10. ovog člana predviñaju se i rezerve za dodatne

gubitke, što se posebno obrazlaže.

Narodna banka Srbije može pokrenuti postupak restrukturiranja i primeniti instrumente i

mere restrukturiranja i na osnovu preliminarne procene iz st. 9. i 10. ovog člana.

U slučaju iz st. 9. i 10. ovog člana, kao i u drugim slučajevima u kojima procena iz stava

1. ovog člana nije izvršena pre pokretanja postupka restrukturiranja u skladu sa

uslovima iz ovog člana – lice iz stava 3. ovog člana je dužno da izvrši konačnu procenu

čim se za to ispune odgovarajući uslovi.

Ako je vrednost neto imovine banke utvrñena konačnom procenom veća od vrednosti

ove imovine utvrñene preliminarnom procenom – Narodna banka Srbije može rešenjem

izmeniti iznose potraživanja poverilaca ili akcionara čija su potraživanja otpisana ili će

biti otpisana primenom instrumenta restrukturiranja iz člana 128nj ovog zakona,

odnosno naložiti banci za posebne namene, Agenciji ili pravnom licu iz člana 128n ovog

zakona da izvrši dodatno plaćanje banci, odnosno akcionarima po osnovu prenosa

akcija, imovine ili obaveza.

Procena iz stava 1. ovog člana sastavni je deo obrazloženja rešenja iz čl. 128e i 128i

ovog zakona i može se osporiti samo tužbom protiv tih rešenja.

Narodna banka Srbije vrši izbor lica iz stava 3. ovog člana koje će vršiti procenu iz tog

stava, a naknada za vršenje ove procene pada na teret banke.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju na nezavisnu procenu imovine i obaveza

člana bankarske grupe.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način vršenja procene iz ovog člana.

Rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja

Član 128i

Ako utvrdi da su ispunjeni uslovi iz člana 128ž ovog zakona Narodna banka Srbije

donosi rešenje o pokretanju postupka restrukturiranja.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrñuju se instrumenti i mere restrukturiranja banke ili

člana bankarske grupe, na osnovu rezultata testa najmanjih troškova iz člana 128ž stav

7. ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana može se utvrditi da će se instrumenti i mere

restrukturiranja banke preduzeti i prema članu bankarske grupe sa sedištem u

Republici Srbiji nad kojim nadzor ne vrši Narodna banka Srbije samo ako i najviše

matično društvo i taj član ispunjavaju uslove iz člana 128ž ovog zakona, i to nakon

pribavljanja mišljenja od regulatornog tela koje vrši nadzor nad poslovanjem tog člana.

Ako se postupak restrukturiranja pokreće nad bankom kojoj je oduzeta dozvola za rad,

rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se istovremeno s rešenjem o oduzimanju dozvole

za rad banci.

Rešenje iz stava 1. ovog člana dostavlja se istog dana kada je doneto banci, Agenciji,

ministarstvu nadležnom za poslove finansija, Agenciji za privredne registre i operatoru

sistema iz člana 128u stav 5. ovog zakona u kom učestvuje banka.

Pokretanje postupka restrukturiranja nad bankom upisuje se u registar privrednih

subjekata danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana.

Sažetak rešenja iz stava 1. ovog člana sa objašnjenjem posledica postupka

restrukturiranja na korisnike finansijskih usluga koje pruža banka objavljuje se na

internet prezentaciji Narodne banke Srbije i banke.

Pravni poslovi koje je banka zaključila do dana donošenja rešenja iz stava 1. ovog

člana ostaju na snazi, a primena instrumenata i mera restrukturiranja, kao ni bilo koja

druga okolnost koja je u neposrednoj vezi s tim instrumentima i merama ne može sama

po sebi biti razlog za drugu ugovornu stranu da raskine ili aneksira zaključene ugovore,

niti da zahteva prebijanje ili aktiviranje sredstava obezbeñenja po tim ugovorima, pod

uslovom da se obaveze iz tih poslova nesmetano izvršavaju.

Ovlašćenja Narodne banke Srbije u postupku restrukturiranja

Član 128j

Narodna banka Srbije u postupku restrukturiranja preduzima sve mere za koje utvrdi da

su neophodne da bi obezbedila primenu instrumenata restrukturiranja.

Mere iz stava 1. ovog člana obuhvataju naročito:

1) razrešenje upravnog i izvršnog odbora banke;

2) preuzimanje ovlašćenja upravnog odbora, izvršnog odbora i skupštine banke i

poveravanje tih ovlašćenja posebnom upravniku iz člana 128k ovog zakona;

3) smanjenje nominalne vrednosti (otpis) i poništenje akcija banke;

4) izdavanje običnih i preferencijalnih akcija banke;

5) ukidanje prava na dalje sticanje akcija;

6) zahtevanje od Komisije za hartije od vrednosti da poništi rešenje o odobrenju

objavljivanja prospekta, odnosno rešenje o odobrenju prospekta za uključenje hartija od

vrednosti na regulisano tržište;

7) aneksiranje i raskid ugovora koje je zaključila banka;

8) zahtevanje od Agencije da banka u stečaju čije su imovina i obaveze prenete na

sticaoca pruži sticaocu operativnu pomoć neophodnu da bi delotvorno nastavio da

obavlja poslove koji su mu preneti;

9) zahtevanje od suda da zastane s postupkom u kome je procesna strana banka,

najduže do okončanja postupka restrukturiranja;

10) privremeno obustavljanje svih plaćanja i izvršenja drugih obaveza po ugovorima

koje je zaključila banka i suspenziju prava druge ugovorne strane na otkazivanje

ugovora i aktiviranje sredstava obezbeñenja – od trenutka objavljivanja rešenja o

privremenom obustavljanju do ponoći narednog radnog dana, osim obaveza po osnovu

osiguranih depozita i obaveza prema platnim sistemima i sistemima za poravnanje

hartija od vrednosti koji su u skladu sa zakonom odreñeni kao bitni sistemi, odnosno

operaterima tih sistema i učesnicima u tim sistemima, koje su nastale po osnovu

učešća u tim sistemima.

Narodna banka Srbije ima pravo pristupa svim podacima koji su joj potrebni u postupku

restrukturiranja banke, na način propisan u članu 102. ovog zakona, a banka, zaposleni

u banci, akcionari i druga lica dužni su da joj na zahtev obezbede ovaj pristup, odnosno

dostave ove podatke.

Posebna uprava

Član 128k

Narodna banka Srbije donosi rešenje o uvoñenju posebne uprave u banci u

restrukturiranju, kojim imenuje jednog ili više posebnih upravnika, ako oceni da bi

promena načina upravljanja i rukovoñenja bankom doprinela ostvarivanju ciljeva

restrukturiranja.

Rešenje iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije može doneti u bilo kom trenutku u

postupku restrukturiranja.

Narodna banka Srbije je dužna da donese rešenje iz stava 1. ovog člana kada se

postupak restrukturiranja pokreće nad bankom kojoj se oduzima dozvola za rad.

Posebni upravnik se imenuje najduže na godinu dana, a njegov mandat se, izuzetno,

može produžiti za još godinu dana ako Narodna banka Srbije proceni da je to potrebno

da bi se okončale započete aktivnosti radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja, odnosno

da su i dalje ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrñuje se visina naknade za rad posebnog

upravnika, koja pada na teret banke.

Narodna banka Srbije može u toku mandata posebnog upravnika doneti rešenje kojim

se on razrešava funkcije i imenuje drugi posebni upravnik.

Posebni upravnik mora biti lice nezavisno od banke i ispunjavati uslove iz člana 72.

ovog zakona.

Danom donošenja rešenja iz stava 1. ovog člana prestaju funkcije članovima upravnog i

izvršnog odbora banke i ovlašćenja skupštine banke, a ovlašćenja i dužnosti upravnog i

izvršnog odbora i skupštine banke preuzima posebni upravnik.

Posebni upravnik dužan je da preduzme sve mere potrebne za ostvarivanje ciljeva

restrukturiranja, kao i da primeni instrumente i mere restrukturiranja, u skladu s

rešenjem Narodne banke Srbije iz člana 128i ovog zakona.

Posebni upravnik može angažovati, o trošku banke, nezavisne stručnjake u oblasti

bankarskog i finansijskog prava, računovodstva ili druge odgovarajuće struke, pod

uslovima koje odobrava Narodna banka Srbije.

Posebni upravnik dostavlja Narodnoj banci Srbije izveštaj o poslovanju banke i njenom

finansijskom stanju, kao i radnjama koje je preduzeo pri izvršavanju svojih dužnosti,

najmanje tromesečno, a na zahtev Narodne banke Srbije i češće. Posebni upravnik je

dužan da izveštaj Narodnoj banci Srbije podnese i na početku i na kraju svog mandata.

Kontrolu nad vršenjem funkcija i ovlašćenja posebnog upravnika vrši Narodna banka

Srbije.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana mogu biti utvrñena izvesna ograničenja funkcija i

ovlašćenja posebnog upravnika, kao i njegova dužnost da, pre preduzimanja odreñenih

pravnih radnji, pribavi saglasnost Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije na svojoj internet prezentaciji objavljuje imenovanje posebnog

upravnika.

Uvoñenje posebne uprave, imenovanje i razrešenje posebnog upravnika i prestanak

posebne uprave u banci upisuju se u registar privrednih subjekata danom donošenja

rešenja iz stava 1. ovog člana, koje Narodna banka Srbije dostavlja Agenciji za

privredne registre istog dana kada ga je donela.

Odeljak 5

Instrumenti restrukturiranja

Vrste i osnovna obeležja instrumenata restrukturiranja

Član 128l

Instrumenti restrukturiranja su:

1) prodaja akcija, odnosno imovine i obaveza;

2) prenos akcija, odnosno imovine i obaveza banci za posebne namene (u daljem

tekstu: prenos banci za posebne namene);

3) odvajanje imovine;

4) raspodela gubitaka na akcionare i poverioce (u daljem tekstu: raspodela gubitaka).

U postupku restrukturiranja banke Narodna banka Srbije može primeniti jedan ili više

instrumenata iz stava 1. ovog člana, s tim da instrument odvajanja imovine ne može

primeniti posebno bez primene nekog drugog instrumenta iz tog stava.

Prenos akcija, odnosno imovine i obaveza primenom instrumenata iz stava 1. tač. 1) do

3) ovog člana i donošenje akata i sprovoñenje aktivnosti primenom instrumenta

raspodele gubitaka vrši se bez saglasnosti akcionara, deponenata i drugih poverilaca

banke u restrukturiranju ili bilo kog trećeg lica, osim sticaoca.

Prenos iz stava 3. ovog člana može se vršiti više puta u toku postupka restrukturiranja

banke.

Na prenos iz stava 3. ovog člana ne primenjuje se zakon kojim se ureñuje tržište

kapitala, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Na prenos iz stava 3. ovog člana ne primenjuje se zakon kojim se ureñuju privredna

društva, osim odredaba tog zakona kojim se propisuju nadležnosti organa tog društva.

Ako je odluka o sticanju akcija, odnosno imovine i obaveza iz stava 1. tač. 1) i 3) ovog

člana u nadležnosti skupštine akcionara sticaoca – rok za donošenje te odluke je sedam

dana od dana dostavljanja poziva za sazivanje skupštine akcionara.

Prenos iz stava 3. ovog člana ne podleže plaćanju poreskih obaveza, taksi kao ni

drugih naknada nadležnim organima.

Prihod ostvaren po osnovu prenosa akcija iz stava 3. ovog člana sa akcionara na

sticaoca, umanjen za iznos sredstava upotrebljenih za finansiranje restrukturiranja i

troškove postupka restrukturiranja – pripada tim akcionarima, dok prihod ostvaren

prenosom celokupne imovine ili obaveza ili njihovog dela, s banke u restrukturiranju ili

banke za posebne namene na sticaoca, umanjen za iznos sredstava upotrebljenih za

finansiranje restrukturiranja i troškove postupka restrukturiranja – pripada banci

prenosiocu.

Sticalac na koga su primenom instrumenata iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana prenete

akcije banke u restrukturiranju stupa na mesto akcionara, dok sticalac na koga su

primenom tih instrumenata preneti imovina ili obaveze ove banke stupa na mesto

banke u ugovorima koje je ona zaključila, a odnose se na tu imovinu i obaveze, osim

ako rešenjem iz člana 128i ovog zakona nije drukčije utvrñeno.

Sticalac iz stava 9. ovog člana stupa na mesto banke u svim sudskim, upravnim i

drugim postupcima u vezi sa akcijama, imovinom i obavezama iz tog stava, osim ako

rešenjem iz člana 128i ovog zakona nije drukčije utvrñeno.

Prava banke na osnovu članstva u platnim sistemima, sistemima za poravnanje hartija

od vrednosti, berzama i dr. prelaze na sticaoca iz stava 9. ovog člana koji ispunjava

uslove za to članstvo, a sticalac koji ove uslove ne ispunjava – može nastaviti da vrši

ova prava u roku utvrñenom rešenjem iz člana 128i ovog zakona.

Dozvole, saglasnosti, posebna prava, drugi podsticaji i osloboñenja koji su dati ili

priznati banci u vezi sa akcijama, imovinom ili obavezama koji se prenose – prelaze na

sticaoca iz stava 9. ovog člana, osim ako je rešenjem iz člana 128i ovog zakona ili

propisima kojima se ureñuje njihovo davanje, odnosno priznavanje drukčije utvrñeno.

U slučaju primene instrumenta iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana – akcionari i poverioci

banke u restrukturiranju i ostala treća lica čija se imovina ili obaveze ne prenose

primenom ovog instrumenta nemaju nikakva prava u odnosu na akcije, imovinu ili

obaveze koje se prenose primenom tog instrumenta, niti u odnosu na sticaoca i

njegove organe upravljanja.

U slučaju otvaranja stečajnog postupka nad bankom čije su imovina i obaveze prenete

primenom instrumenta iz stava 1. tač. 1) do 3) ovog člana – ne primenjuju se u odnosu

na prenos ove imovine i obaveza odredbe zakona o stečaju kojima se ureñuje pobijanje

pravnih radnji stečajnog dužnika.

Ako bi primena instrumenta restrukturiranja dovela do sticanja ili povećanja vlasništva u

banci iznad procenata iz člana 94. stav 1. ovog zakona – Narodna banka Srbije

blagovremeno ocenjuje ispunjenost uslova za davanje saglasnosti za sticanje

vlasništva, tako da ta ocena ne utiče na odlaganje primene ovog instrumenta.

O izvršenom prenosu iz stava 3. ovog člana Narodna banka Srbije bez odlaganja

obaveštava deponente, poverioce i dužnike banke na svojoj internet prezentaciji i

putem sredstava javnog informisanja.

U postupku restrukturiranja člana bankarske grupe primenjuju se instrumenti i mere iz

stava 1. ovog člana koji se primenjuju na banke.

Narodna banka Srbije može naložiti drugim članovima bankarske grupe čiji je banka u

restrukturiranju član da nastave da pružaju odgovarajuće usluge u odreñenom periodu

toj banci ili sticaocu akcija, imovine i obaveza ove banke, radi ostvarivanja kontinuiteta

u obavljanju kritičnih funkcija banke.

Prodaja akcija, odnosno imovine i obaveza

Član 128lj

Narodna banka Srbije može sticaocu koji nije banka za posebne namene prodati akcije

banke u restrukturiranju ili celokupnu imovinu ili obaveze te banke, ili njihov deo.

Narodna banka Srbije zaključuje ugovor o prodaji iz stava 1. ovog člana sa sticaocem

akcija, odnosno imovine i obaveza banke u restrukturiranju.

Narodna banka Srbije dužna je da preduzme sve razumne mere da bi se prenos po

osnovu prodaje iz stava 1. ovog člana izvršio po tržišnim uslovima, uzimajući u obzir

nezavisnu procenu vrednosti imovine i obaveza banke iz člana 128z ovog zakona.

Pravo svojine sticaoca akcija banke u restrukturiranju upisuje se u Centralni registar

odmah nakon zaključenja ugovora iz stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije može prenete akcije, odnosno imovinu i obaveze iz stava 1. ovog

člana vratiti njihovim prvobitnim vlasnicima, odnosno banci koja je u postupku

restrukturiranja bez njihove saglasnosti, a uz saglasnost sticaoca.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način pribavljanja i izbora ponuda

za preuzimanje akcija, imovine i obaveza iz stava 1. ovog člana, odnosno prodaje iz

ovog člana.

Prenos banci za posebne namene

Član 128m

Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim će na banku za posebne namene

preneti:

1) akcije jedne ili više banaka u restrukturiranju;

2) celokupnu imovinu i/ili obaveze jedne ili više banaka u restrukturiranju ili njihov deo.

Banku za posebne namene osniva Republika Srbija kako bi se preuzimanjem akcija,

imovine ili obaveza banke u restrukturiranju održale njene kritične funkcije i kasnije

izvršila prodaja prenetih akcija, odnosno imovine i obaveza.

Ukupna vrednost obaveza prenetih banci za posebne namene ne može preći ukupnu

vrednost imovine banke u restrukturiranju koja je preneta banci za posebne namene ili

je toj banci obezbeñena iz drugih izvora.

Akcije, imovinu i obaveze koje je prenela banci za posebne namene Narodna banka

Srbije može vratiti banci u restrukturiranju ako je ova mogućnost izričito utvrñena

rešenjem iz stava 1. ovog člana, odnosno ako odreñene akcije, imovina ili obaveze po

svojoj suštini ne spadaju u kategorije akcija, imovine ili obaveza utvrñenih u ovom

rešenju ili ne ispunjavaju uslove za prenos iz tog rešenja.

Prenos iz stava 4. ovog člana vrši se bez saglasnosti akcionara, deponenata i drugih

poverilaca banke u restrukturiranju ili bilo kog trećeg lica, osim banke za posebne

namene, a može se izvršiti u roku i pod uslovima utvrñenim u rešenju iz tog stava.

Dozvolu za rad banke za posebne namene daje Narodna banka Srbije na osnovu

zahteva Republike Srbije.

Uz zahtev iz stava 6. ovog člana Republika Srbija dostavlja:

1) osnivački akt i statut banke;

2) dokaz o uplati minimalnog osnivačkog kapitala;

3) imena predloženih članova upravnog i izvršnog odbora banke i podatke o njihovoj

kvalifikaciji, iskustvu i poslovnoj reputaciji.

O zahtevu iz stava 6. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje rešenjem, i to

najkasnije narednog dana od dana prijema urednog zahteva.

Rešenje kojim se daje dozvola za rad banke za posebne namene sadrži rok na koji se

banka osniva, a koji ne može biti duži od dve godine od dana poslednjeg izvršenog

prenosa iz stava 1. ovog člana, kao i mogućnost za produženje tog roka u skladu sa

ovim zakonom. Ovo rešenje objavljuje se u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Banka za posebne namene u svom poslovnom imenu obavezno sadrži reči “nova” i

“banka”.

Republika Srbija je dužna da obezbedi da banka za posebne namene pri podnošenju

zahteva iz stava 6. ovog člana ima minimalni osnivački kapital od najmanje 5.000.000

evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i da po dobijanju dozvole za rad posluje u skladu

sa odredbama ovog zakona koje se odnose na njen kapital i pokazatelje poslovanja

banke.

Izuzetno od stava 11. ovog člana, banka za posebne namene može se osnovati i bez

ispunjenosti uslova iz tog stava, odnosno može u periodu koji nije duži od tri meseca od

osnivanja poslovati bez usklañenosti sa odredbama ovog zakona koje se odnose na

njen kapital i pokazatelje poslovanja banke, ako Narodna banka Srbije oceni da je to

neophodno radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja.

U slučaju iz stava 12. ovog člana, dozvola za rad iz stava 6. ovog člana sadrži i rok u

kojem je banka za posebne namene dužna da uskladi svoje poslovanje sa odredbama

ovog zakona koje se odnose na njen kapital i pokazatelje poslovanja banke.

Republika Srbija dužna je da prijavu za upis banke za posebne namene u registar

privrednih subjekata podnese najkasnije narednog dana od dana davanja dozvole za

rad iz stava 6. ovog člana.

Na osnivanje banke za posebne namene ne primenjuju se odredbe zakona kojim se

ureñuje tržište kapitala, a nadležni organi dužni su da za osnivanje ove banke donesu

akte i sprovedu radnje propisane zakonom najkasnije narednog radnog dana od dana

podnošenja zahteva.

Narodna banka Srbije:

1) daje prethodnu saglasnost na osnivački akt i statut banke za posebne namene;

2) daje prethodnu saglasnost na imenovanje organa upravljanja banke za posebne

namene;

3) daje prethodnu saglasnost na zarade članova organa upravljanja iz tačke 2) ovog

stava i akt o utvrñivanju njihovih dužnosti;

4) odobrava strategiju i rizični profil banke za posebne namene.

Izuzetno od stava 9. ovog člana, Narodna banka Srbije može rešenjem produžiti rok iz

tog stava za godinu dana ako oceni da je to neophodno radi ostvarivanja ciljeva

restrukturiranja, a posebno ako bi se na taj način okončale aktivnosti iz stava 18. tač.

1), 2) i 4) ovog člana.

Narodna banka Srbije donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci za posebne

namene u sledećim slučajevima:

1) ako se banka za posebne namene spoji s drugom bankom ili pripoji toj banci, u

skladu sa ovim zakonom;

2) ako se celokupna imovina i obaveze banke za posebne namene ili njihov najveći deo

prodaju trećem licu;

3) ako istekne period iz stava 9, odnosno stava 17. ovog člana;

4) ako se imovina banke za posebne namene u potpunosti otuñi, odnosno unovči i

njene obaveze u potpunosti izmire.

Rešenje iz stava 18. ovog člana dostavlja se nadležnom sudu radi pokretanja stečajnog

ili likvidacionog postupka nad bankom za posebne namene, u skladu sa odredbama

zakona kojim se ureñuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje koje se

odnose na stečaj, odnosno likvidaciju banaka.

Ako se akcije banke za posebne namene prodaju trećem licu, nakon upisa tog lica u

Centralni registar kao vlasnika akcija te banke, banka za posebne namene nastavlja da

posluje kao banka u skladu sa ovim zakonom.

Narodna banka Srbije bliže propisuje sadržinu dokumenata i dokaza iz st. 7. i 16. ovog

člana, a može propisati i bliže uslove i način prodaje imovine i/ili obaveza banke za

posebne namene, odnosno oglašavanja te prodaje.

Odvajanje imovine

Član 128n

Narodna banka Srbije može doneti rešenje kojim na Agenciju ili drugo pravno lice koje

nije banka za posebne namene prenosi imovinu i obaveze banke u restrukturiranju ili

banke za posebne namene, ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1) ako je stanje na tržištu takvo da bi prodaja ove imovine u stečajnom postupku mogla

negativno da utiče na finansijsko tržište;

2) ako je prenos potreban da bi se obezbedilo nesmetano poslovanje banke čija su

imovina ili obaveze preneti;

3) ako je prenos potreban radi ostvarenja najvećeg mogućeg prihoda od unovčenja,

odnosno prodaje prenete imovine uz što manje troškove.

Drugo pravno lice iz stava 1. ovog člana (u daljem tekstu: društvo za upravljanje

imovinom) može osnovati Republika Srbija, radi preuzimanja celokupne imovine ili

obaveza jedne ili više banaka u restrukturiranju ili banke za posebne namene, ili

njihovog dela.

Narodna banka Srbije:

1) daje prethodnu saglasnost na osnivački akt društva za upravljanje imovinom;

2) daje prethodnu saglasnost na imenovanje organa upravljanja društva za upravljanje

imovinom;

3) odobrava zarade članova organa upravljanja društva za upravljanje imovinom i akt

kojim se utvrñuju njihove dužnosti;

4) odobrava strategiju i rizični profil društva za upravljanje imovinom.

Agencija, odnosno društvo za upravljanje imovinom upravlja prenetom imovinom radi

povećanja njene vrednosti putem prodaje ili njenog unovčenja na drugi način.

Narodna banka Srbije može rešenjem iz stava 1. ovog člana preneti imovinu i obaveze

banke prenosioca na Agenciju i/ili jedno ili više društava za upravljanje imovinom.

Narodna banka Srbije može prenetu imovinu i obaveze iz stava 1. ovog člana vratiti

banci u restrukturiranju ako je ta mogućnost izričito utvrñena rešenjem iz tog stava,

odnosno ako odreñena imovina ili obaveze po svojoj suštini ne spadaju u kategorije

imovine ili obaveza utvrñenih u ovom rešenju ili ne ispunjavaju uslove za prenos iz tog

rešenja.

Prenos iz stava 6. ovog člana vrši se bez saglasnosti akcionara, deponenata i drugih

poverilaca banke u restrukturiranju ili bilo kog trećeg lica.

Narodna banka Srbije utvrñuje iznos naknade koju Agencija, odnosno društvo za

upravljanje imovinom plaća za imovinu i obaveze koje preuzima, a koja može imati i

negativnu vrednost.

Naknada iz stava 8. ovog člana može se isplatiti i u obliku dužničkog instrumenta koji

izdaje Agencija, odnosno društvo za upravljanje imovinom, uz prethodno pribavljenu

saglasnost ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Agencija i društvo za upravljanje imovinom dužni su da poslove u vezi s prenetom

imovinom i obavezama iz stava 1. ovog člana obavljaju s pažnjom dobrog privrednika i

da o tome izveštavaju Narodnu banku Srbije u rokovima i na način utvrñenim rešenjem

iz tog stava.

Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način davanja saglasnosti iz stava 3.

ovog člana.

Raspodela gubitaka

Član 128nj

Narodna banka Srbije može primeniti instrument raspodele gubitaka radi:

1) dokapitalizacije banke u restrukturiranju, u meri neophodnoj za njeno dalje

nesmetano poslovanje u skladu sa ovim zakonom i održavanje dovoljnog poverenja na

finansijskom tržištu u banku;

2) konverzije u kapital ili otpisa (smanjenja) glavnice obaveza ili dužničkih instrumenata

koji se prenose banci za posebne namene s ciljem obezbeñenja kapitala za tu banku ili

se prenose u okviru instrumenata prodaje akcija, odnosno imovine i obaveza ili

odvajanja imovine banke u restrukturiranju.

Narodna banka Srbije može primeniti instrument raspodele gubitaka radi

dokapitalizacije banke u restrukturiranju samo ako se može razumno očekivati da će

primena tog instrumenta, zajedno s drugim merama, uključujući mere koje se sprovode

u skladu s planom reorganizacije poslovanja iz člana 128s ovog zakona, uz

ostvarivanje odgovarajućih ciljeva restrukturiranja – dovesti do toga da ta banka ponovo

uspostavi odgovarajući finansijski položaj i dugoročnu održivost.

Obaveze banke u restrukturiranju na koje se mogu primeniti otpis i konverzija iz stava

1. ovog člana (u daljem tekstu: podobne obaveze) obuhvataju sve obaveze te banke,

osim:

1) obaveza po osnovu osiguranih depozita, do iznosa osiguranog u skladu sa zakonom;

2) obaveza čije je ispunjenje obezbeñeno založnim pravom, sredstvom finansijskog

obezbeñenja ili drugim srodnim pravom, uključujući repo poslove, pokrivene obveznice i

obaveze iz finansijskih instrumenata koji se upotrebljavaju za zaštitu od rizika i čine

sastavni deo imovine za pokriće i koji su obezbeñeni na sličan način kao pokrivene

obveznice;

3) obaveza nastalih upravljanjem imovinom i novcem klijenata, uključujući imovinu ili

novac klijenata koje banka u restrukturiranju čuva za račun investicionih i penzionih

fondova;

4) obaveza prema domaćim i stranim bankama i investicionim društvima, s prvobitnim

rokom dospeća kraćim od sedam dana, osim obaveza prema članovima iste grupe;

5) obaveza s preostalim rokom dospeća kraćim od sedam dana prema platnim

sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti koji su u skladu sa zakonom

odreñeni kao bitni sistemi, odnosno operaterima tih sistema i učesnicima u tim

sistemima, koje su nastale po osnovu učešća u tim sistemima;

6) obaveza prema zaposlenima u pogledu obračunatih, a neisplaćenih zarada,

penzijskih doprinosa ili ostalih fiksnih primanja, osim dela zarade po osnovu doprinosa

zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja

promenljivog iznosa za koja poslodavac nema zakonsku obavezu da ih isplaćuje

zaposlenima;

7) obaveza prema poveriocima po osnovu poslova prodaje robe ili pružanja usluga

banci u restrukturiranju koji su ključni za neprekidno i svakodnevno poslovanje te

banke, uključujući usluge informacionih tehnologija, komunalne usluge i usluge zakupa,

servisiranja i održavanja poslovnih prostorija;

8) poreskih obaveza i obaveza po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;

9) obaveza prema Agenciji po osnovu premije za osiguranje depozita.

Pokretanje postupka restrukturiranja i sprovoñenje raspodele gubitaka ne utiče na

imovinu kojom su obezbeñene pokrivene obveznice. Ta imovina ostaje zaštićena,

odvojena i sa utvrñenim nivoom.

Narodna banka Srbije može, i pored stava 3. tačka 2) i stava 4. ovog člana, primeniti

instrument raspodele gubitaka i na deo obaveza koji prelazi vrednost imovine,

predmeta zaloge, založnog prava ili drugog sredstva obezbeñenja kojim je ispunjenje te

obaveze obezbeñeno.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, Narodna banka Srbije može potpuno ili delimično

isključiti primenu otpisa i konverzije iz stava 1. ovog člana i na druge podobne obaveze

ako je ispunjen najmanje jedan od sledećih uslova:

1) ovu obavezu nije moguće otpisati ili konvertovati u razumnom roku i pored

neophodnih aktivnosti koje bi Narodna banka Srbije preduzela radi blagovremene i

efikasne primene tog instrumenta;

2) ovo isključenje je nužno i srazmerno radi daljeg obavljanja kritičnih funkcija i ključnih

poslovnih aktivnosti banke u restrukturiranju;

3) ovo isključenje je nužno i srazmerno radi sprečavanja širenja finansijskih poremećaja

na tržištu, posebno u vezi s depozitima fizičkih lica, preduzetnika i mikro, malih i

srednjih pravnih lica, usled čega bi mogla biti ugrožena stabilnost finansijskog sistema

na način koji bi mogao proizvesti i ozbiljne poremećaje u privredi;

4) otpis ili konverzija ovih obaveza prouzrokovali bi takvo umanjenje vrednosti da bi

gubici koje bi snosili drugi poverioci bili veći nego da su te obaveze bile isključene iz

otpisa ili konverzije.

Ako Narodna banka Srbije potpuno ili delimično isključi primenu otpisa ili konverzije na

pojedine podobne obaveze u skladu sa stavom 6. ovog člana i ako gubici koji bi bili

pokriveni otpisom ili konverzijom tih obaveza nisu u potpunosti preneti na ostale

poverioce – sredstva Republike Srbije obezbeñena za restrukturiranje banke mogu se

koristiti radi:

1) pokrića svih gubitaka koji nisu pokriveni otpisom ili konverzijom tih obaveza i

ponovnog uspostavljanja nulte neto vrednosti imovine banke u restrukturiranju u skladu

s članom 128p stav 1. tačka 1) ovog zakona;

2) kupovine akcija banke u restrukturiranju radi dokapitalizacije te banke u skladu s

članom 128p stav 1. tačka 2) ovog zakona.

Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način vršenja otpisa i konverzije obaveza

banke u restrukturiranju, kao i uslove korišćenja sredstava obezbeñenih za

restrukturiranje za namene iz stava 7. ovog člana.

Član 128o

Banka je dužna da u svakom trenutku ispunjava propisani minimalni zahtev za

kapitalom i podobnim obavezama.

Minimalni zahtev iz stava 1. ovog člana izračunava se kao procentualno izražen odnos

zbira kapitala i podobnih obaveza prema zbiru kapitala i ukupnih obaveza banke.

Narodna banka Srbije utvrñuje za svaku banku poseban minimalni zahtev iz stava 1.

ovog člana na osnovu sledećih kriterijuma:

1) potrebe da se obezbedi mogućnost restrukturiranja banke primenom instrumenata

restrukturiranja, uključujući primenu instrumenta raspodele gubitaka, na način kojim se

postižu ciljevi restrukturiranja;

2) potrebe da se obezbedi da banka ima dovoljno podobnih obaveza kako bi u slučaju

primene instrumenta raspodele gubitaka pokrila gubitke i ponovo uspostavila pokazatelj

adekvatnosti kapitala na nivou kojim bi se omogućilo dalje nesmetano poslovanje i

održavanje dovoljnog poverenja na finansijskom tržištu u banku;

3) potrebe da se, ako je planom restrukturiranja predviñena mogućnost da odreñene

vrste podobnih obaveza budu isključene iz raspodele gubitaka na osnovu člana 128nj

stav 6. ovog zakona ili da se odreñene vrste podobnih obaveza u potpunosti prenesu

na primaoca po osnovu delimičnog prenosa – obezbedi da banka ima dovoljno drugih

podobnih obaveza kako bi se pokrili gubici i ponovo uspostavio pokazatelj adekvatnosti

kapitala banke na nivou kojim bi joj se omogućilo dalje nesmetano poslovanje;

4) veličine, poslovnog modela, modela finansiranja i rizičnog profila banke;

5) procene mogućeg iznosa sredstava fonda za osiguranje depozita koja bi se mogla

koristiti za finansiranje postupka restrukturiranja u skladu sa ovim zakonom;

6) procene negativnih posledica prestanka poslovanja banke na stabilnost finansijskog

sistema, uključujući širenje finansijskih poteškoća i na druge banke, a s obzirom na

njihovu meñusobnu povezanost ili povezanost s drugim delovima finansijskog sistema.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na najviše matično društvo, odnosno

bankarsku grupu na konsolidovanoj osnovi.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove pod kojima se podobne obaveze uključuju

u izračunavanje minimalnog zahteva za kapital i podobne obaveze, a može propisati i

dodatne kriterijume na osnovu kojih se utvrñuje taj zahtev.

Član 128p

Ako se primenjuje instrument raspodele gubitaka, Narodna banka Srbije je dužna da,

na osnovu nezavisne procene iz člana 128z ovog zakona, utvrdi ukupan zbir sledećih

iznosa:

1) iznosa za koji se podobne obaveze moraju otpisati da bi se ponovo uspostavila nulta

neto vrednost imovine banke u restrukturiranju;

2) iznosa za koji se podobne obaveze moraju konvertovati u kapital kako bi se ponovno

uspostavio propisani pokazatelj adekvatnosti kapitala banke u restrukturiranju ili banke

za posebne namene.

Pri utvrñivanju iznosa iz stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije uzima u obzir

sredstva koja se za finansiranje restrukturiranja obezbeñuju u skladu sa ovim zakonom,

kao i potrebu održavanja poverenja na finansijskom tržištu u banku u restrukturiranju ili

banku za posebne namene i obezbeñivanja nesmetanog daljeg poslovanja ove banke u

periodu od najmanje jedne godine.

Ako Narodna banka Srbije namerava da pored instrumenta raspodele gubitka primeni i

instrument odvajanja imovine, kod obračuna iznosa za koji se podobne obaveze moraju

otpisati uzima se u obzir procena potrebe za kapitalom društva za upravljanje

imovinom.

Član 128r

Narodna banka Srbije, prilikom primene instrumenta raspodele gubitaka ili otpisa ili

konverzije kapitala iz člana 128e ovog zakona, sprovodi jednu ili obe sledeće mere:

1) poništava akcije ili ih prenosi poveriocima koji snose gubitke primenom ovog

instrumenta;

2) znatno smanjuje nominalnu vrednost akcija i druga odgovarajuća prava akcionara

banke, kao posledicu konverzije elemenata dopunskog kapitala ili podobnih obaveza

banke u restrukturiranju u njene akcije, pod uslovom da u skladu s nezavisnom

procenom iz člana 128z ovog zakona imovina banke u restrukturiranju ima pozitivnu

neto vrednost.

Mere iz stava 1. ovog člana odnose se i na akcionare i imaoce drugih vlasničkih

instrumenata kojima su odgovarajuće akcije ili drugi vlasnički instrumenti izdati,

odnosno preneti na osnovu:

1) konverzije dužničkih instrumenata u akcije ili druge vlasničke instrumente u skladu

sa uslovima ugovorenim u vezi sa odgovarajućim dužničkim instrumentima, i to

najkasnije na dan kada je Narodna banka Srbije utvrdila da su ispunjeni uslovi za

restrukturiranje banke, ili

2) konverzije odgovarajućih instrumenata kapitala u instrumente osnovnog kapitala u

skladu s članom 128e ovog zakona.

Pri odlučivanju o meri koju će preduzeti u skladu sa stavom 1. ovog člana, Narodna

banka Srbije uzima u obzir:

1) nezavisnu procenu iz člana 128z ovog zakona;

2) iznos do kojeg, prema proceni Narodne banke Srbije, elementi osnovnog kapitala

moraju biti otpisani (smanjeni), a odgovarajući elementi dopunskog kapitala otpisani

(smanjeni) ili konvertovani, u skladu s članom 128e stav 5. ovog zakona;

3) ukupan zbir iznosa iz člana 128p stav 1. ovog zakona.

Ne dovodeći u pitanje odredbe člana 128nj st. 3. i 6. ovog zakona, Narodna banka

Srbije, prilikom primene instrumenta raspodele gubitaka, vrši otpis i konverziju prema

sledećem redosledu:

1) elementi osnovnog kapitala smanjuju se u skladu s članom 128e stav 5. tačka 1)

ovog zakona;

2) ako je ukupno smanjenje elemenata osnovnog kapitala u skladu s tačkom 1) ovog

stava manje od zbira iznosa iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana, smanjuje se u potrebnoj

meri glavnica elemenata dopunskog kapitala, do ukupnog iznosa tih elemenata;

3) ako je ukupno smanjenje elemenata osnovnog kapitala i dopunskog kapitala iz tač.

1) i 2) ovog stava manje od zbira iznosa iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana, smanjuje se

u potrebnoj meri glavnica subordiniranih obaveza koje ne ulaze u obračun dopunskog

kapitala, do ukupnog iznosa ovih obaveza;

4) ako je ukupno smanjenje elemenata osnovnog i dopunskog kapitala i subordiniranih

obaveza iz tač. 1) do 3) ovog stava manje od zbira iznosa iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog

člana, smanjuje se u potrebnoj meri glavnica ili neizmireni iznos ostalih podobnih

obaveza, prema redosledu naplate potraživanja u stečajnom postupku u skladu sa

zakonom kojim se ureñuje stečaj i likvidacija banaka, do ukupnog iznosa ovih obaveza.

Narodna banka Srbije ravnomerno raspodeljuje gubitke meñu akcionarima i

poveriocima u skladu sa stavom 4. ovog člana smanjenjem iznosa elemenata

osnovnog i dopunskog kapitala, subordiniranih i drugih podobnih obaveza u visini

srazmernoj njihovoj vrednosti, osim ako je Narodna banka Srbije potpuno ili delimično

isključila pojedine podobne obaveze iz otpisa ili konverzije u skladu s članom 128nj stav

6. ovog zakona.

Pri vršenju konverzije iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije može primeniti

različite stope ove konverzije za različite kategorije akcionara i poverilaca iz tog stava,

uzimajući u obzir da se ista stopa primenjuje na sve poverioce iz istog isplatnog reda u

skladu sa zakonom kojim se ureñuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje,

a da se povoljnija stopa konverzija primenjuje na viši isplatni red.

Pre vršenja otpisa ili konverzije iz stava 4. tačka 4) ovog člana, Narodna banka Srbije

smanjuje ili konvertuje glavnicu instrumenata iz tač. 2) i 3) tog stava ako ti instrumenti

već nisu konvertovani, a uslovima pod kojima su izdati, odnosno pribavljeni je

predviñeno da se glavnica instrumenta smanjuje, odnosno da se vrši njihova konverzija

u akcije ili druge vlasničke instrumente kada nastupe odreñene okolnosti povezane s

finansijskim stanjem, solventnošću ili nivoima kapitala banke.

Član 128s

Ako Narodna banka Srbije primeni instrument raspodele gubitaka radi dokapitalizacije

banke u skladu s članom 128nj stav 1. tačka 1) ovog zakona, upravni odbor banke,

odnosno posebna uprava iz člana 128k ovog zakona dužni su da, u roku od mesec

dana od dana primene tog instrumenta, izrade plan reorganizacije poslovanja i dostave

ga Narodnoj banci Srbije.

Ako se instrument raspodele gubitaka iz stava 1. ovog člana primenjuje na dva ili više

članova bankarske grupe čiju kontrolu na konsolidovanoj ili potkonsolidovanoj osnovi

vrši Narodna banka Srbije, plan reorganizacije poslovanja izrañuje i Narodnoj banci

Srbije dostavlja najviše matično društvo, a njime su obuhvaćeni svi članovi grupe.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Narodna banka Srbije može produžiti period iz tog

stava za još mesec dana, ako je to neophodno radi ostvarivanja ciljeva restrukturiranja.

Plan reorganizacije poslovanja sadrži mere usmerene ka ponovnom uspostavljanju

dugoročne održivosti banke ili dela njenog poslovanja u razumnom roku, koje se

zasnivaju na realističnim pretpostavkama u vezi sa uslovima na tržištu pod kojima će

banka poslovati i kojima se omogućuje utvrñivanje glavnih slabosti i rizika u poslovanju

banke.

Plan reorganizacije poslovanja sadrži najmanje sledeće elemente:

1) detaljan prikaz okolnosti, činilaca i problema koji su prouzrokovali takvo stanje da

banka više ne može da nastavi da posluje ili je verovatno da neće moći dalje da

posluje;

2) opis mera usmerenih ka ponovnom uspostavljanju dugoročne održivosti banke;

3) rokove sprovoñenja tih mera.

Mere za ponovno uspostavljanje dugoročne održivosti banke mogu obuhvatiti:

1) reorganizaciju poslovanja banke, posebno da bi banka ponovo postala konkurentna;

2) promene u sistemu upravljanja bankom, sistemu upravljanja rizicima u banci,

sistemu unutrašnjih kontrola, informacionom sistemu i drugim sistemima u banci, kao i

promene u infrastrukturi banke;

3) povlačenje iz dela poslovanja kojima se stvaraju gubici;

4) prodaju imovine ili pojedinih poslova banke.

Narodna banka Srbije procenjuje da li je verovatno da će se sprovoñenjem predloženog

plana postići dugoročna održivost i rešenjem daje saglasnost na taj plan ako smatra da

se taj cilj može ostvariti, u roku od mesec dana od dana prijema plana reorganizacije

poslovanja.

Ako smatra da nije verovatno da se planom može postići dugoročna održivost, Narodna

banka Srbije obaveštava upravni odbor banke, odnosno posebnu upravu banke o

svojim primedbama i zahteva izmenu plana u skladu s tim primedbama.

Upravni odbor banke, odnosno posebna uprava dužni su da, u roku od 14 dana od

dana prijema obaveštenja iz stava 8. ovog člana, Narodnoj banci Srbije na saglasnost

dostave izmenjeni plan, a Narodna banka Srbije ocenjuje izmenjeni plan i u roku od

sedam dana od dana prijema tog plana obaveštava upravni odbor, odnosno posebnu

upravu o tome da li su planom obuhvaćene i primedbe iz stava 8. ovog člana ili je taj

plan neophodno dodatno izmeniti.

Upravni odbor banke, odnosno posebna uprava dužni su da sprovode plan

reorganizacije na koji je Narodna banka Srbije dala saglasnost, da najmanje jednom u

šest meseci izveštavaju Narodnu banku Srbije o napretku u sprovoñenju plana, kao i da

izmene plan ako je prema mišljenju Narodne banke Srbije to potrebno radi postizanja

cilja iz stava 7. ovog člana, i da za te izmene pribave prethodnu saglasnost Narodne

banke Srbije.

Narodna banka Srbije može bliže urediti sadržinu plana reorganizacije poslovanja iz

stava 1. ovog člana.

Član 128t

Kada Narodna banka Srbije preduzima meru otpisa i konverzije kapitala, odnosno

instrument raspodele gubitaka, ta mera, odnosno instrument odmah proizvode pravno

dejstvo prema banci u restrukturiranju, akcionarima te banke i poveriocima na koje se

ta mera, odnosno instrument odnose.

Narodna banka Srbije može sprovesti neophodne radnje ili zahtevati donošenje

odgovarajućih akata i sprovoñenje svih neophodnih radnji drugih nadležnih organa i lica

potrebnih za izvršenje mere, odnosno instrumenta iz stava 1. ovog člana, i to naročito:

1) upis ili izmenu odgovarajućih podataka u registrima i evidencijama koje vode

Agencija za privredne registre, Centralni registar i drugi nadležni organi i organizacije;

2) isključenje akcija ili drugih vlasničkih ili dužničkih instrumenata iz trgovanja, odnosno

s listinga odgovarajućeg tržišta;

3) prijem novih akcija ili drugih vlasničkih instrumenata u trgovanje, odnosno na listing

odgovarajućeg tržišta;

4) ponovni prijem u trgovanje, odnosno na listing odgovarajućeg tržišta dužničkih

instrumenata koji su otpisani, bez izdavanja prospekta.

Ako Narodna banka Srbije u potpunosti izvrši otpis pojedinih obaveza, te obaveze, kao i

sve druge obaveze i potraživanja koji su s njima povezani, a nisu obračunati u trenutku

preduzimanja mere – smatraju se izmirenim, odnosno namirenim i ne može se

dokazivati suprotno ni u jednom postupku u vezi s bankom u restrukturiranju ili njenim

pravnim sledbenikom.

Ako Narodna banka Srbije delimično otpiše (smanji) glavnicu obaveze ili neizmireni

iznos obaveze:

1) obaveza se smatra izmirenom u visini smanjenog iznosa;

2) instrument ili ugovor kojim je stvorena prvobitna obaveza i dalje se primenjuje u

odnosu na ostatak glavnice ili neizmireni iznos obaveze nakon smanjenja, a u skladu s

promenama iznosa kamata koje odražavaju smanjenje glavnice i svakom drugom

promenom uslova i rokova koje bi Narodna banka Srbije mogla jednostrano izvršiti.

Narodna banka Srbije tokom postupka restrukturiranja, kada je to neophodno radi

ostvarivanja ciljeva restrukturiranja, može jednostrano izmeniti rokove dospeća

dužničkih instrumenata ili drugih podobnih obaveza, iznos kamate koji bi se platio na

osnovu ovih instrumenata i obaveza ili datum dospeća plaćanja te kamate, uključujući i

obustavu plaćanja u odreñenom periodu, osim za obaveze iz člana 128nj stav 3. tačka

2) ovog zakona.

Narodna banka Srbije može zahtevati od banke da održava broj odobrenih akcija na

nivou koji bi bio potreban za efikasno sprovoñenje konverzije podobnih obaveza u te

akcije, uzimajući u obzir mogućnost primene ovog instrumenta prema planu

restrukturiranja.

Banka je dužna da obezbedi da ugovori na osnovu kojih se stvaraju obaveze ove

banke sadrže odredbu kojom se poverilac saglašava da obaveza može biti otpisana ili

konvertovana i kojom pristaje na sva smanjenja, konverziju ili poništenje glavnice ili

neizmirenog iznosa, kao posledicu preduzimanja mera Narodne banke Srbije u skladu

sa ovim zakonom, pod uslovom da se na tu obavezu primenjuje pravo druge države,

kao i da ta obaveza nije isključena na osnovu člana 128nj stav 3. ovog zakona, niti je

reč o obavezi po osnovu depozita koji je osiguran.

Narodna banka Srbije može da preduzme mere otpisa duga i konverzije u vezi sa

obavezama iz stava 7. ovog člana i ako ugovor koji je zaključila banka ne sadrži

odredbe iz tog stava.

Odeljak 6

Mere zaštite akcionara, poverilaca i trećih lica

Nezavisna procena gubitaka akcionara, poverilaca i fonda za osiguranje depozita u

postupku restrukturiranja i u stečajnom postupku

Član 128ć

Narodna banka Srbije obezbeñuje da se, odmah nakon što je pokrenut postupak

restrukturiranja ili nakon što su primenjeni instrumenti restrukturiranja ili mera iz člana

128e ovog zakona, izvrši nezavisna procena o tome da li bi akcionari i poverioci banke

bili u povoljnijem položaju da je umesto postupka restrukturiranja pokrenut stečajni

postupak nad bankom.

Procenom iz stava 1. ovog člana utvrñuju se:

1) gubici koje snose akcionari i poverioci banke, odnosno fond za osiguranje depozita u

postupku restrukturiranja;

2) gubici koje bi akcionari i poverioci banke, odnosno fond za osiguranje depozita

pretrpeli da je na dan pokretanja postupka restrukturiranja pokrenut stečajni postupak

nad bankom;

3) eventualna razlika u visini ovih gubitaka i njen iznos.

Procenu iz stava 1. ovog člana može vršiti samo lice koje ispunjava uslove iz člana

128z st. 3. i 4. ovog zakona, a troškove ove procene, po pravilu, snosi banka u

restrukturiranju.

Ako procenu iz stava 1. ovog člana vrši lice koje je izvršilo nezavisnu procenu vrednosti

imovine i obaveza banke iz člana 128z ovog zakona – ove procene moraju biti

razdvojene.

Ako je banci u postupku restrukturiranja obezbeñena vanredna finansijska podrška –

iznos ove podrške ne uzima se u obzir prilikom procene iz stava 1. ovog člana.

Ako se procenom iz stava 1. ovog člana utvrdi da su akcionar ili poverilac banke,

odnosno fond za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja pretrpeli veće gubitke

od gubitaka koje bi pretrpeli u stečajnom postupku – ova lica imaju pravo na nadoknadu

razlike do visine gubitaka koje bi pretrpeli u stečajnom postupku iz sredstava za

restrukturiranje banke koja obezbeñuje Republika Srbija, na osnovu odluke Vlade

Republike Srbije.

Na prava akcionara i poverilaca člana bankarske grupe koji nije banka u postupku

restrukturiranja ovog člana ili primene mere iz člana 128e – shodno se primenjuju st. 1.

do 6. ovog člana.

Narodna banka Srbije može propisati metodologiju za vršenje procene iz ovog člana.

Zaštita druge ugovorne strane u finansijskom ugovoru

Član 128u

Ne može se u postupku restrukturiranja na sticaoca preneti samo deo prava i obaveza

za koje je, ugovorom o finansijskom obezbeñenju s prenosom prava svojine, ugovorom

o poravnanju ili ugovorom o prebijanju (netiranju) koji je zaključila banka, utvrñeno da

mogu biti predmet poravnanja ili prebijanja, niti se može korišćenjem sporednih prava

po osnovu tih ugovora zahtevati izmena, odnosno prestanak važenja ugovornih

odredaba kojima se ureñuju ova prava i obaveze zbog pokretanja postupka

restrukturiranja ili izvršenog prenosa u tom postupku.

Na sticaoca se ne može u postupku restrukturiranja preneti ni deo prava i obaveza koji

su predmet ugovora o strukturiranom finansiranju ili pokrivenih obveznica, niti se može

korišćenjem sporednih prava po osnovu tih poslova zahtevati izmena, odnosno

prestanak ovih prava i obaveza zbog pokretanja postupka restrukturiranja ili izvršenog

prenosa u tom postupku.

U postupku restrukturiranja:

1) ne može se na sticaoca preneti imovina kojom je obezbeñeno ispunjenje odreñene

obaveze, ako s prenosom imovine sticalac nije preuzeo tu obavezu i ako poverilac nije

zadržao sva prava prema sticaocu koja je imao i prema ranijem dužniku po osnovu

obezbeñenog potraživanja;

2) ne može se na sticaoca preneti obaveza iz člana 128nj stav 3. tačka 2) ovog zakona

ako poverilac nije zadržao sva prava prema sticaocu koja je imao i prema ranijem

dužniku i davaocu sredstva obezbeñenja po osnovu obezbeñenog potraživanja;

3) ne mogu se preneti prava prema davaocu sredstva obezbeñenja iz člana 128nj stav

3. tačka 2) ovog zakona, ako se ne prenese i potraživanje obezbeñeno tim sredstvom;

4) ne može se korišćenjem prava po osnovu posla iz ovog člana tražiti njegova izmena

ili prestanak važenja ako usled toga potraživanje iz ovog posla više ne bi bilo

obezbeñeno.

Izuzetno od st. 1. do 3. ovog člana, Narodna banka Srbije može osigurane depozite koji

su predmet ugovora iz tih stavova preneti bez istovremenog prenosa druge imovine ili

obaveza koji su predmet istog ugovora, a može i preneti, izmeniti ili otpisati ovu imovinu

i obaveze bez istovremenog prenosa osiguranih depozita – pod uslovom da je to

neophodno da bi se obezbedila potpuna zaštita ovih depozita.

Primena instrumenata restrukturiranja i mera u postupku restrukturiranja banke ne utiče

na prava i obaveze trećih lica utvrñena zakonom kojim se ureñuje konačnost

poravnanja u platnim sistemima i sistemima za poravnanje hartija od vrednosti.

U postupku restrukturiranja člana bankarske grupe koji nije banka shodno se primenjuju

1. 1. do 5. ovog člana.

Narodna banka Srbije može bliže propisati vrste ugovora i finansijskih instrumenata na

koje se primenjuju st. od 1. do 5. ovog člana.

Odeljak 7

Finansiranje restrukturiranja

Sredstva za finansiranje restrukturiranja

Član 128f

Sredstva za finansiranje restrukturiranja banke obezbeñuju se iz fonda za osiguranje

depozita, u skladu sa ograničenjima iz člana 128h ovog zakona, i iz sredstava

finansijske podrške koju, pod uslovima iz ovog člana, može obezbediti Republika

Srbija.

Ako sredstva fonda za osiguranje depozita obezbeñena u skladu s članom 128h ovog

zakona nisu dovoljna za finansiranje restrukturiranja banke, na osnovu izveštaja o testu

najmanjih troškova iz člana 128ž stav 7. ovog zakona i procene mogućnosti da se

primenom drugih instrumenata restrukturiranja u najvećoj mogućoj meri ostvare ciljevi

restrukturiranja, a naročito očuva stabilnost finansijskog sistema – Narodna banka

Srbije dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija zahtev za davanje

pozitivnog mišljenja o obezbeñivanju sredstava finansijske podrške iz stava 1. ovog

člana, koji sadrži pregled predviñenih instrumenata i mera restrukturiranja banke sa

obrazloženjem, kao i iznos, način i rok u kojem je potrebno obezbediti finansijsku

podršku, imajući u vidu načela iz člana 128b ovog zakona.

Uz zahtev iz stava 2. ovog člana, Narodna banka Srbije dostavlja izveštaj o testu

najmanjih troškova iz člana 128ž stav 7. ovog zakona i mišljenje Agencije na taj

izveštaj, kao i procenu vrednosti imovine i obaveza banke iz člana 128z ovog zakona.

Na osnovu pozitivnog mišljenja ministarstva nadležnog za poslove finansija, Narodna

banka Srbije dostavlja Vladi predlog o obezbeñivanju sredstava finansijske podrške,

koji sadrži pregled predviñenih instrumenata i mera restrukturiranja banke sa

obrazloženjem, kao i iznos, način i rok u kojem je potrebno obezbediti ovu podršku, uz

koji dostavlja dokumentaciju iz stava 3. ovog člana.

Na osnovu predloga iz stava 4. ovog člana, Vlada donosi odluku o obezbeñivanju

sredstava finansijske podrške i bez odlaganja je dostavlja Narodnoj banci Srbije i

Agenciji.

Finansijska podrška koja se obezbeñuje na osnovu ovog člana ima tretman dozvoljene

državne pomoći u cilju otklanjanja opasnosti od nastanka štete u vanrednim

situacijama, u smislu zakona kojim se ureñuje kontrola državne pomoći.

U slučaju da Vlada ne usvoji predlog iz stava 4. ovog člana, Narodna banka Srbije

donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad banci, osim ako je dozvola za rad banke

oduzeta u toku utvrñivanja uslova za pokretanje postupka restrukturiranja.

Narodna banka Srbije ne može snositi troškove finansiranja restrukturiranja.

Bliži uslovi i način obezbeñivanja sredstava finansijske podrške iz ovog člana ureñuju

se sporazumom o saradnji zaključenim izmeñu Narodne banke Srbije i ministarstva

nadležnog za poslove finansija.

Na obezbeñivanje sredstava finansijske podrške Republike Srbije za restrukturiranje

člana bankarske grupe shodno se primenjuju odredbe st. 2. do 9. ovog člana.

Korišćenje sredstava fonda za osiguranje depozita u postupku restrukturiranja

Član 128h

Ako je primenom instrumenata restrukturiranja, odnosno preduzimanjem mera u

postupku restrukturiranja obezbeñeno da deponenti banke u restrukturiranju i dalje

slobodno raspolažu njihovim depozitima – sredstva fonda za osiguranje depozita koriste

se za finansiranje restrukturiranja:

1) ako se primenjuje instrument raspodele gubitaka, u iznosu gubitaka koje bi pretrpeli

deponenti da su njihova potraživanja po osnovu osiguranih depozita bila uključena u

podobne obaveze i otpisana radi pokrića gubitaka banke u restrukturiranju zajedno s

potraživanjima drugih poverilaca koji se nalaze u istom isplatnom redu u skladu sa

zakonom kojim se ureñuju stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje;

2) ako se primenjuje drugi instrument restrukturiranja, u iznosu gubitaka koje bi pretrpeli

deponenti po osnovu osiguranih depozita da su učestvovali s drugim poveriocima istog

isplatnog reda u pokriću tih gubitaka.

Sredstva fonda za osiguranje depozita radi finansiranja restrukturiranja obezbeñuju se

isključivo u novčanom obliku.

Sredstva fonda za osiguranje depozita ne mogu se koristiti za direktno pokriće gubitka

banke u restrukturiranju, za njenu dokapitalizaciju, kao ni za obezbeñenje kapitala

banke za posebne namene.

Iznos iz stava 1. ovog člana koji se može koristiti za finansiranje restrukturiranja ne

može preći iznos koji bi bio isplaćen iz sredstava fonda za osiguranje depozita u slučaju

da je, umesto postupka restrukturiranja, nad bankom pokrenut stečajni postupak ili

postupak likvidacije, s tim što taj iznos ne može biti veći od 50% iznosa sredstava u

fondu za osiguranje depozita nakon čijeg dostizanja može biti obustavljena naplata

premije osiguranja depozita, u skladu sa zakonom kojim se ureñuje osiguranje

depozita.

Korišćenje sredstava fonda za osiguranje depozita za finansiranje restrukturiranja

banke se utvrñuje rešenjem Narodne banke Srbije, a Agencija je dužna da izvrši prenos

tih sredstava u roku i na način utvrñen tim rešenjem.

Glava VI

PRESTANAK RADA BANKE

Osnov prestanka važenja dozvole za rad

Član 129

Dozvola za rad banke prestaje da važi:

1) oduzimanjem dozvole za rad;

2) dobrovoljnim prestankom rada banke;

3) statusnom promenom banke;

4) ako se osnivačka skupština banke ne održi u roku propisanom ovim zakonom;

5) ako banka zahtev za upis u registar privrednih subjekata ne dostavi u roku

propisanom ovim zakonom.

Odeljak 1

Oduzimanje dozvole za rad

Član 130

Narodna banka Srbije oduzima dozvolu za rad banci u sledećim slučajevima:

1) ako je uvedena privremena uprava i do isteka roka na koji je uvedena ova uprava ne

otklone se razlozi koji su doveli do njenog uvoñenja, a Narodna banka Srbije oceni da

nisu ispunjeni uslovi za pokretanje postupka restrukturiranja;

2) ako su imovina i obaveze banke u restrukturiranju prenete primenom instrumenata iz

čl. 128lj i 128m ovog zakona, a Narodna banka Srbije oceni da su izvršenim prenosom

ostvareni ciljevi restrukturiranja;

3) ako nakon pokretanja postupka restrukturiranja Narodna banka Srbije oceni da se

ciljevi restrukturiranja ne mogu ostvariti;

4) ako banka šest meseci neprekidno obustavi primanje depozita ili odobravanje

kredita, osim ako joj je to naloženo korektivnom merom Narodne banke Srbije ili merom

u postupku restrukturiranja;

5) ako Vlada ne usvoji predlog za odobravanje finansijske podrške iz člana 128f stav 4.

ovog zakona.

Narodna banka Srbije može banci oduzeti dozvolu za rad ako:

1) utvrdi da banka ima kritično nizak nivo likvidnosti;

2) utvrdi da je dozvola za rad banke data na osnovu neistinitih podataka;

3) osnivač banke povuče sredstva uložena u osnivački kapital banke;

4) utvrdi da banka nije počela da posluje u roku od 60 dana od dana upisa u registar

privrednih subjekata;

5) utvrdi da više nisu ispunjeni uslovi iz člana 16. stav 1. tač. 5) i 6) i člana 19. stav 1.

ovog zakona;

6) utvrdi da je banka potkapitalizovana;

7) (brisana)

8) utvrdi da je banka teže ili trajnije povredila zakon ili drugi propis;

9) banka u propisanom roku ne postupi po nalozima iz čl. 112. i 113. ovog zakona;

10) banka premiju za osiguranje depozita ne plaća u skladu sa zakonom kojim se

ureñuje osiguranje depozita;

11) su aktivnosti banke povezane s pranjem novca, finansiranjem terorizma ili vršenjem

drugih kažnjivih radnji;

11a) utvrdi da banka neće moći izmiriti svoje obaveze prema deponentima i drugim

poveriocima;

11b) utvrdi da banka neracionalno troši sredstva (imovinu) zbog postupanja suprotnog

propisima ili standardima savesnog bankarskog poslovanja, što može imati za

posledicu pogoršanje finansijskog stanja banke;

11v) banka Narodnoj banci Srbije ne omogući da izvrši kontrolu boniteta i zakonitosti

njenog poslovanja.

Danom donošenja rešenja o oduzimanju banci dozvole za rad, Narodna banka Srbije

blokira sve račune banke i tim rešenjem istovremeno izriče meru zabrane raspolaganja

imovinom banke do otvaranja postupka restrukturiranja banke, odnosno otvaranja

stečajnog postupka.

Odeljak 2

Dobrovoljni prestanak rada banke

Član 131

Na osnovu odluke skupštine banke o prestanku rada banke, banka podnosi zahtev

Narodnoj banci Srbije za davanje saglasnosti na odluku o prestanku rada banke.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana banka dostavlja Narodnoj banci Srbije odluku

skupštine banke o prestanku rada banke, kao i bezuslovnu, neopozivu i plativu na prvi

poziv bankarsku garanciju izdatu od strane prvoklasne banke u iznosu kojim se

garantuje pokriće svih obaveza banke iz stava 1. ovog člana – u korist Agencije.

Narodna banka Srbije može tražiti od banke i drugu dokumentaciju potrebnu za

razmatranje zahteva iz stava 1. ovog člana.

Narodna banka Srbije utvrñuje kriterijume za definisanje prvoklasne banke u smislu

stava 2. ovog člana.

Narodna banka Srbije o zahtevu iz stava 1. ovog člana odlučuje rešenjem u roku od

sedam dana od dana prijema urednog zahteva.

Rešenjem o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana Agencija se imenuje za

likvidacionog upravnika, s pravima i obavezama utvrñenim zakonom kojim se ureñuju

privredna društva.

Ako Narodna banka Srbije ne dâ saglasnost iz stava 1. ovog člana iz razloga što banka

nije dostavila dokumentaciju u skladu sa stavom 2. ovog člana, istovremeno će oduzeti

dozvolu za rad banci.

Narodna banka Srbije rešenje iz st. 5. i 6. ovog člana dostavlja Agenciji najkasnije

narednog radnog dana od dana donošenja rešenja.

Odluka o prestanku rada banke proizvodi pravno dejstvo danom donošenja rešenja iz

stava 5. ovog člana.

Odeljak 3

Statusne promene

Spajanje banaka

Član 132

Narodna banka Srbije daje dozvolu za rad banke koja se osniva spajanjem dve ili više

banaka na zahtev banaka koje se spajaju.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, banke koje se spajaju prilažu:

1) odluke skupština banaka o spajanju;

2) osnivački akt koji, pored elemenata iz člana 13. ovog zakona, sadrži i podatke o

načinu i roku zamene akcija ovih banaka;

3) predlog statuta banke koja se osniva spajanjem;

4) imena i podatke o kvalifikacijama, iskustvu i poslovnoj reputaciji predloženih članova

upravnog i izvršnog odbora banke koja se osniva spajanjem;

5) program aktivnosti banke za period od tri godine i predlog poslovne politike banke za

godinu u kojoj se vrši spajanje;

6) podatke o kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti banke koja se osniva spajanjem;

7) analizu ekonomske opravdanosti spajanja izrañenu na osnovu poslednjih izveštaja

koje su te banke dostavile Narodnoj banci Srbije u skladu s članom 51. ovog zakona;

8) analizu da spajanje ne može imati negativne posledice na stanje na finansijskom

tržištu.

Narodna banka Srbije može od banaka koje se spajaju zahtevati da joj dostave i druge

podatke i dokumente.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 90 dana od

dana prijema urednog zahteva.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način spajanja banaka.

Pripajanje banke

Član 133

Banka kojoj se pripaja druga banka podnosi Narodnoj banci Srbije zahtev za davanje

saglasnosti za pripajanje.

Banka kojoj se pripaja druga banka dužna je da svoj osnivački akt izmeni tako da

navede:

1) iznos svog ukupnog akcionarskog kapitala u novčanom i nenovčanom obliku nakon

pripajanja, kao i udeo svakog osnivača u akcionarskom kapitalu;

2) da je ona pravni sledbenik svih prava i obaveza banke koja joj se pripaja.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana, banka kojoj se pripaja druga banka dužna je da

Narodnoj banci Srbije dostavi:

1) izmene osnivačkog akta;

2) odluku skupštine banke o prihvatanju pripajanja;

3) odluku skupštine banke koja joj se pripaja o pripajanju;

4) analizu ekonomske opravdanosti pripajanja izrañenu na osnovu poslednjih izveštaja

koje su banke dostavile Narodnoj banci Srbije u skladu s članom 51. ovog zakona;

5) analizu da pripajanje ne može imati negativne posledice na stanje na finansijskom

tržištu.

Narodna banka Srbije može od banke kojoj se pripaja druga banka zahtevati da joj

dostavi i druge podatke i dokumente.

Narodna banka Srbije daje saglasnost za pripajanje banke:

1) ako pripajanje ne ugrožava finansijsko stanje banke kojoj se pripaja druga banka;

2) ako banka kojoj se pripaja druga banka poseduje takav sistem organizacije,

upravljanja, odlučivanja i informacione tehnologije koji joj je do dana podnošenja

zahteva iz stava 1. ovog člana omogućavao da adekvatno upravlja rizicima u

poslovanju i koji će joj omogućiti da banku koja joj se pripaja potpuno integriše u svoj

sistem, i to tako da ne ugrozi njegovo funkcionisanje;

3) ako je pripajanje ekonomski opravdano, odnosno ne može imati negativne posledice

na stanje na finansijskom tržištu.

O zahtevu iz stava 1. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 90 dana od

dana prijema urednog zahteva.

Narodna banka Srbije može propisati bliže uslove i način pripajanja banke drugoj banci.

Član 134

(Brisano)

Glava VII

KAZNENE ODREDBE

Krivična dela

Član 135

Ko se bez dozvole za rad Narodne banke Srbije bavi primanjem depozita kazniće se za

krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.

Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist čiji iznos prelazi

100.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina, a ako

iznos te koristi prelazi 1.500.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od dve do

deset godina.

Za delo iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu ako se pravno

lice primanjem depozita bavi bez dozvole za rad Narodne banke Srbije.

Član 136

Ko se bez dozvole za rad Narodne banke Srbije bavi davanjem kredita i izdavanjem

platnih kartica a za to nije ovlašćen zakonom kazniće se za krivično delo kaznom

zatvora od tri meseca do pet godina.

Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist čiji iznos prelazi

100.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina, a ako

iznos te koristi prelazi 1.500.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od dve do

deset godina.

Za delo iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu ako se pravno

lice poslovima davanja kredita i izdavanjem platnih kartica bavi bez dozvole za rad

Narodne banke Srbije a za to nije ovlašćeno zakonom.

Član 136a

Ko bez dozvole za rad Narodne banke Srbije u svom poslovnom imenu ima, odnosno u

obavljanju svoje delatnosti upotrebljava, odnosno koristi reč “banka” ili izvedenicu od te

reči, kazniće se za krivično delo kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.

Ako je delom iz stava 1. ovog člana pribavljena imovinska korist čiji iznos prelazi

100.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina, a ako

iznos te koristi prelazi 1.500.000 dinara učinilac će se kazniti kaznom zatvora od dve do

deset godina.

Za delo iz st. 1. i 2. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekršaji banke

Član 137

Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka ako:

1) (brisana)

2) imenuje spoljnog revizora čiji je prihod od revizije te banke u prethodnoj godini veći

od polovine njegovih ukupnih prihoda, odnosno angažuje spoljnog revizora koji je već

obavio više od pet uzastopnih revizija njenih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno

spoljnog revizora koji je u istoj godini obavljao i reviziju finansijskih izveštaja banke i

pružao joj konsultantske usluge, odnosno spoljnog revizora koji je reviziju vršio za

poslovnu godinu u kojoj joj je pružao te usluge (član 53. st. 1. do 3);

3) bez saglasnosti Narodne banke Srbije otvori predstavništvo u inostranstvu (član 91.

stav 1).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice u banci

novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Privredni prestupi drugog pravnog lica

Član 138

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka ako:

1) sopstvene akcije ne otuñi u roku od jedne godine od dana njihovog sticanja, odnosno

ne povuče ih i ne poništi na teret svog akcionarskog kapitala (član 26. stav 7);

2) zaključi pravni posao čiji je predmet davanje kredita, avansa, jemstva ili garancije

banke radi direktnog ili indirektnog sticanja akcija ove banke, lica koje u njoj ima učešće

ili podreñenog društva te banke (član 27);

3) licu povezanom s bankom, odnosno zaposlenom u banci, odobri uslove koji su

povoljniji od uslova odobrenih drugim licima koja nisu povezana s tom bankom,

odnosno nisu zaposlena u toj banci (član 37);

4) svojim akcionarima odobri kredit pre isteka jedne godine od dana kada je počela da

posluje (član 39);

5) Narodnoj banci Srbije ne dostavi, s propisanom izjavom, pismeno obaveštenje o

povlačenju ili razrešenju dužnosti spoljnog revizora banke, bankarskog holdinga ili

bankarske grupe, i to najkasnije u roku od 15 dana od dana povlačenja, odnosno

razrešenja tog revizora (član 60. stav 1);

6) najmanje jednom godišnje, ili na njen zahtev, Narodnu banku Srbije ne obavesti o

identitetu svih lica koja imaju učešće u banci, odnosno o povećanju ili smanjenju

učešća u toj banci, i to u roku od 15 dana od dana saznanja za to povećanje ili

smanjenje, odnosno ne obavesti je o promeni statusa lica povezanog s tom bankom, i

to u roku od 15 dana od dana saznanja za tu promenu (član 101. st. 4, 5. i 6).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom

kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Prekršaji drugih lica

Član 139

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice

u Narodnoj banci Srbije ako:

1) u roku od 90 dana od dana prijema urednog zahteva za preliminarno odobrenje ne

odluči o zahtevu osnivača banke za dobijanje tog odobrenja (član 15. stav 3);

2) o zahtevu za davanje dozvole za rad banke ne odluči u roku od 30 dana od dana

prijema urednog zahteva (član 18. stav 3);

3) u roku od 60 dana od dana prijema akata iz člana 19. stav 5. ovog zakona ne odluči

o davanju saglasnosti na te akte (član 19. stav 6);

4) u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva lica iz člana 94. stav 1. ovog

zakona ne odluči o tom zahtevu (član 94. stav 2);

5) ne odluči po zahtevima iz člana 89. stav 4, člana 91. stav 2, člana 100. stav 4, člana

132. stav 4, člana 133. stav 6. i člana 134. stav 2. ovog zakona u rokovima propisanim

tim članovima.

Član 139a

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj privremeni

upravnik ako Narodnoj banci Srbije ne dostavi izveštaj o finansijskom stanju banke i

radnjama koje je izvršio (član 115. stav 7).

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj posebni

upravnik ako Narodnoj banci Srbije ne dostavi izveštaj o poslovanju banke i njenom

finansijskom stanju, kao i radnjama koje je preduzeo pri izvršavanju njegovih dužnosti

(član 128k stav 11).

Član 139b

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj drugo

pravno lice ako:

1) kao osnivač banke povuče sredstva uložena u osnivački kapital banke (član 12. stav

5);

2) kao spoljni revizor obavi više od pet uzastopnih revizija godišnjih finansijskih

izveštaja banke, odnosno ako u istoj godini obavlja istovremeno reviziju finansijskih

izveštaja i pruža konsultantske usluge toj banci (član 53. st. 2. i 3);

3) ne pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje direktnog ili

indirektnog vlasništva u banci koje omogućava ostvarivanje glasačkih prava u

procentima iz člana 94. stav 1. ovog zakona;

4) o sticanju vlasništva u banci za koje je Narodna banka Srbije dala saglasnost iz

člana 94. stav 1. ovog zakona ne obavesti Narodnu banku Srbije u roku od 15 dana od

dana tog sticanja (član 97);

5) Narodnoj banci Srbije u propisanim rokovima ne dostavi informacije, dokumentaciju i

podatke u skladu sa članom 101. st. 2. i 3. ovog zakona;

6) kao najviše matično društvo bankarske grupe, Narodnoj banci Srbije ne podnese

konsolidovane finansijske izveštaje u skladu s članom 126. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom

kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Član 140

Novčanom kaznom od 10.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice –

osnivač banke ako:

1) se posle davanja preliminarnog odobrenja promene podaci ili dokumenti iz člana 15.

stav 1. ovog zakona a o tome bez odlaganja ne obavesti Narodnu banku Srbije (član

17. stav 1);

2) u ime banke u osnivanju ne obavlja poslove u skladu s članom 17. stav 4. ovog

zakona (član 17. stav 4);

3) akte usvojene na osnivačkoj skupštini ne dostavi na saglasnost Narodnoj banci

Srbije u roku od pet dana od dana usvajanja (član 19. stav 5);

4) prijavu za upis u registar privrednih subjekata ne podnese u roku od 30 dana od

dana dobijanja saglasnosti Narodne banke Srbije, odnosno ako rešenje o upisu u taj

registar ne dostavi Narodnoj banci Srbije u roku od pet dana od dana prijema tog

rešenja (član 20. st. 1. i 4).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu – osnivaču

banke novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i fizičko lice – osnivač banke novčanom

kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Član 140a

Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice

ako:

1) kao spoljni revizor u izveštaju i mišljenju o godišnjem finansijskom izveštaju banke

ne ukaže da godišnji finansijski izveštaj banke neistinito i neobjektivno prikazuje

finansijski položaj banke, rezultate poslovanja i novčane tokove za poslovnu godinu,

odnosno upravnom i izvršnom odboru banke, kao i Narodnoj banci Srbije ne da

mišljenje o efikasnosti funkcionisanja unutrašnje revizije, sistemu upravljanja rizicima i

sistemu unutrašnjih kontrola, odnosno na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi

dodatna obaveštenja u vezi sa izvršenom revizijom (član 56);

2) kao spoljni revizor odmah nakon što za njih sazna, upravni i izvršni odbor banke ili

člana bankarske grupe, kao i Narodnu banku Srbije, ne obavesti o činjenicama iz člana

58. stav 1. ovog zakona;

3) kao spoljni revizor u slučaju iz člana 60. stav 2. ovog zakona, u propisanom roku, ne

pribavi pismenu izjavu prethodnog spoljnog revizora o razlozima njegovog povlačenja,

odnosno razrešenja, odnosno ako Narodnu banku Srbije ne obavesti da tu izjavu nije

primio u propisanom roku (član 60. st. 2. i 3);

4) kao spoljni revizor o grešci utvrñenoj u objavljenom izveštaju iz člana 61. ovog

zakona ne obavesti Narodnu banku Srbije (član 61. stav 7);

5) bez pribavljene saglasnosti Narodne banke Srbije vrši bilo kakav uticaj na upravljanje

bankom u kojoj je steklo vlasništvo u smislu člana 100. stav 1. ovog zakona ili na

poslovnu politiku te banke, odnosno ostvaruje glasačka prava po osnovu tog vlasništva

(član 100. stav 2);

6) na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi informacije i relevantnu dokumentaciju

koji se odnose na ispunjenost uslova za davanje saglasnosti iz člana 94. stav 1. ovog

zakona (član 101. stav 1);

7) ne omogući uvid Narodnoj banci Srbije u podatke o ukupnom iznosu, vrsti i ažurnosti

u ispunjavanju obaveza fizičkih i pravnih lica klijenata banke, odnosno uvid u poslovne

knjige i dokumentaciju, ili na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi druge podatke

(član 102. stav 4).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom

kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Uz kaznu za prekršaj iz stava 2. ovog člana može se izreći i zaštitna mera zabrane

obavljanja odreñenih dužnosti odgovornom licu u trajanju od tri meseca do jedne

godine i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.

Član 141

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

tač. 1) do 3) (brisane)

4) kao član upravnog i izvršnog odbora banke u rokovima iz člana 78. ovog zakona ne

dostave pismenu izjavu s podacima iz tog člana, odnosno obaveštenje o promeni tih

podataka (član 78);

5) ne pribavi prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije za sticanje direktnog ili

indirektnog vlasništva u banci koje omogućava ostvarivanje glasačkih prava u

procentima iz člana 94. stav 1. ovog zakona (član 94. stav 1);

6) o sticanju vlasništva u banci za koje je Narodna banka Srbije dala saglasnost ne

obavesti Narodnu banku Srbije u roku od 15 dana od dana tog sticanja (član 97);

7) bez pribavljene saglasnosti Narodne banke Srbije vrši bilo kakav uticaj na upravljanje

bankom u kojoj je steklo vlasništvo u smislu člana 100. stav 1. ovog zakona ili na

poslovnu politiku te banke, odnosno ako ostvaruje glasačka prava po osnovu tog

vlasništva (član 100. stav 2);

8) na zahtev Narodne banke Srbije ne dostavi informacije i relevantnu dokumentaciju

koji se odnose na ispunjenost uslova za davanje te saglasnosti (član 101. stav 1);

9) Narodnoj banci Srbije u propisanim rokovima na dostavi informacije, dokumentaciju i

podatke u skladu s članom 101. stav 2. ovog zakona (član 101. stav 2).

Glava VIII

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Banke i druge finansijske organizacije

Član 142

Banke osnovane u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama

(“Službeni list SRJ”, br. 32/93, 61/95, 44/99 i 36/02 i “Službeni glasnik RS”, br. 72/03 i

61/05) dužne su da svoje poslovanje, organizaciju i akte usklade sa odredbama ovog

zakona najkasnije do dana početka njegove primene.

Narodna banka Srbije oduzeće dozvolu za rad banci koja ne postupi na način iz stava

1. ovog člana.

Druge finansijske organizacije osnovane u skladu sa Zakonom o bankama i drugim

finansijskim organizacijama dužne su da svoje poslovanje, organizaciju i akte usklade

sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana njegovog

stupanja na snagu.

Pod usklañivanjem iz stava 3. ovog člana podrazumeva se obaveza druge finansijske

organizacije:

1) da se transformiše u banku,

2) da se pripoji banci,

3) da prestane da radi.

Druge finansijske organizacije dužne su da, u roku od tri meseca od dana stupanja na

snagu ovog zakona, Narodnoj banci Srbije podnesu na saglasnost plan koji se odnosi

na obavezu usklañivanja predviñenu stavom 4. ovog člana.

O saglasnosti iz stava 5. ovog člana Narodna banka Srbije odlučuje u roku od 30 dana

od dana dostavljanja plana iz tog stava.

Narodna banka Srbije oduzeće dozvolu za rad drugoj finansijskoj organizaciji koja

saglasnost na plan iz stava 5. ovog člana ne podnese u propisanom roku, ili kojoj

Narodna banka Srbije ne dâ saglasnost na ovaj plan, ili koja svoje poslovanje ne

uskladi sa ovim zakonom u roku iz stava 3. tog člana.

Do okončanja usklañivanja na način predviñen u stavu 4. ovog člana, druge finansijske

organizacije poslovaće u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim

organizacijama.

Afilijacije i predstavništva stranih banaka

Član 143

Afilijacije, odnosno predstavništva stranih banaka koji su osnovani u skladu sa

Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama dužni su da svoje

poslovanje, organizaciju i akte usklade sa odredbama ovog zakona u roku od godinu

dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Narodna banka Srbije oduzeće dozvolu za rad, odnosno brisaće iz registra afilijaciju,

odnosno predstavništvo strane banke ako ne postupi na način iz stava 1. ovog člana.

Udruženje banaka

Član 144

Udruženja banaka osnovana do dana početka primene ovog zakona nastavljaju da

posluju po odredbama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama do

dana početka primene ovog zakona, s tim što su dužna da Narodnoj banci Srbije

dostave akte iz člana 64. stav 5. ovog zakona u roku od 30 dana od dana početka

njegove primene.

Propisi Narodne banke Srbije

Član 145

Narodna banka Srbije doneće propise za sprovoñenje ovog zakona najkasnije do 30.

juna 2006. godine.

Započeti postupci

Član 146

Postupci za izdavanje dozvole za rad banke koji su započeti do 30. juna 2006. godine

okončaće se po odredbama Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama.

Postupci za davanje saglasnosti Narodne banke Srbije koji su započeti do dana

početka primene odredaba ovog zakona, okončaće se u skladu s tim odredbama.

Primena odredaba o kontroli i finansijskom izveštavanju na konsolidovanoj

osnovi

Član 147

Odredbe ovog zakona kojima se ureñuju kontrola bankarske grupe na konsolidovanoj

osnovi i konsolidovani finansijski izveštaji primenjivaće se od 31. decembra 2006.

godine.

Stupanje na snagu

Član 148

Danom početka primene ovog zakona prestaje da važi Zakon o bankama i drugim

finansijskim organizacijama (“Službeni list SRJ”, br. 32/93, 61/95, 44/99 i 36/02 i

“Službeni glasnik RS”, br. 72/03 i 61/05).

Član 149

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku

Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. oktobra 2006. godine, osim odredaba čl. od

10. do 20. i čl. od 94. do 101, koje će se primenjivati od 1. jula 2006. godine.

Samostalni članovi Zakona

o izmenama i dopunama Zakona o bankama

(“Sl. glasnik RS”, br. 91/2010)

Član 50

Banke su dužne da svoju organizaciju i akte usklade sa odredbama čl. 9. do 12. i čl. 17,

19, 21. i 22. ovog zakona do 1. jula 2011. godine.

Narodna banka Srbije preduzeće mere iz svoje nadležnosti prema banci koja ne

postupi na način iz stava 1. ovog člana.

Član 51

Narodna banka Srbije će propise donete na osnovu Zakona o bankama (“Službeni

glasnik RS”, broj 107/05) uskladiti sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci

od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 52

Posebni sporazum iz člana 32. ovog zakona, kojim se utvrñuju kriterijumi za

odreñivanje sistemski značajne banke, Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija

zaključiće u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 53

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku

Republike Srbije”.

Samostalni članovi Zakona

o izmenama i dopunama Zakona o bankama

(“Sl. glasnik RS”, br. 14/2015)

Član 60

Banke su dužne da usklade unutrašnje opšte akte sa odredbama ovog zakona do 1.

jula 2015. godine.

Banka je dužna da plan oporavka iz člana 20. ovog zakona dostavi Narodnoj banci

Srbije do 30. septembra 2015. godine.

Član 61

Narodna banka Srbije izradiće planove restrukturiranja iz člana 51. ovog zakona za

banke koje na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju dozvolu za rad Narodne

banke Srbije – najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog

zakona, a planove restrukturiranja bankarske grupe najkasnije u roku od dve godine od

dana stupanja na snagu ovog zakona.

Narodna banka Srbije može pokrenuti postupak restrukturiranja i primeniti instrumente

restrukturiranja u skladu sa ovim zakonom nezavisno od toga da li su izrañeni planovi

restrukturiranja iz stava 1. ovog člana i planovi oporavka iz člana 60. ovog zakona.

Član 62

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku

Republike Srbije”, a primenjivaće se od 1. aprila 2015. godine.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

– propis objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 107/2005 od 02.12.2005. godine, stupio na snagu

10.12.2005. godine

– poslednje izmene i dopune objavljene u „Službenom glasniku RS“ broj 14/2015 od 04.02.2015. godine,

stupaju na snagu 12.02.2015. godine