ДОПРИНОСИ ЗА ПИО СМАТРАЈУ СЕ ПЛАЋЕНИМ У МОМЕНТУ ДОСПЕЛОСТИ ЗА СВЕ ЗАПОСЛЕНЕ ЗА КОЈЕ ПОСЛОДАВАЦ ОСТВАРУЈЕ ПРАВО НА ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД ПЛАЋАЊА ДОПРИНОСА
Примена одредаба чл. 45ђ, 45ж и 45з Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање које се односе на плаћање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за запослене за које послодавац остварује право на ослобођење од плаћања тих доприноса и сходно томе остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања
(Мишљење Министарства финансија, бр. 409121 2024 10520 004 000 011 005 од 25.2.2024. год.)
Према одредби члана 45ђ став 17. Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање („Службени гласник РС“, бр. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 47/13, 108/13, 57/14, 68/14 – др. закон, 112/15, 113/17, 95/18, 86/19, 153/20, 44/21, 118/21, 38/22 и 92/23, у даљем тексту: Закон о доприносима), доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање за квалификовано новозапослено лице, за које се остварује право на ослобођење од плаћања доприноса сагласно ставу 13. или ставу 14. овог члана, плаћају се из буџета Републике Србије, а за потребе остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања сматрају се плаћеним у моменту доспелости.
Одредбом члана 45ж став 3. Закона о доприносима прописано је да се доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање за новозапослено лице, за које се остварује право на ослобођење од плаћања доприноса, плаћају из буџета Републике Србије, а за потребе остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања сматрају се плаћеним у моменту доспелости.
Одредбом члана 45з став 5. Закона о доприносима прописано је да се доприноси за обавезно пензијско и инвалидско осигурање за лице из става 1. овог члана, за које се остварује право на ослобођење од плаћања доприноса, плаћају из буџета Републике Србије, а за потребе остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања сматрају се плаћеним у моменту доспелости.
Законом о пензијском и инвалидском осигурању („Службени гласник РС“, бр. 34/03, 64/04 – УС, 84/04 – др. закон, 85/05, 101/05 – др. закон, 63/06 – УС, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14, 142/14, 73/18, 46/19 – УС, 86/19, 62/21, 125/22, 138/22 и 76/23, у даљем тексту: Закон о ПИО) уређује се обавезно пензијско и инвалидско осигурање.
Права из пензијског и инвалидског осигурања, према члану 18. Закона о ПИО, јесу:
1) за случај старости:
(1) право на старосну пензију,
(2) право на превремену старосну пензију;
2) за случај инвалидности – право на инвалидску пензију;
3) за случај смрти:
(1) право на породичну пензију;
(2) брисана („Службени гласник РС“, бр. 86/19)
4) за случај телесног оштећења проузрокованог повредом на раду или професионалном болешћу – право на новчану накнаду за телесно оштећење;
5) за случај потребе за помоћи и негом другог лица – право на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица.
Одредбама члана 44. Закона о ПИО прописано је да пензијски стаж на основу кога се стичу и остварују права из пензијског и инвалидског осигурања обухвата:
1) време које се рачуна у стаж осигурања и посебан стаж према одредбама овог закона;
2) време које је, као стаж осигурања и посебан стаж, рачунато у пензијски стаж према прописима који су били на снази до дана ступања на снагу овог закона.
Одредбом члана 46. Закона о ПИО прописано је да се у стаж осигурања, у смислу члана 44. овог закона, осигуранику рачуна време за које је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање по било ком основу за који постоји обавеза плаћања доприноса у складу са законом.
Сходно наведеним одредбама чл. 45ђ, 45ж и 45з Закона о доприносима, доприноси за пензијско и инвалидско осигурање за запослена лица за која послодавац остварује право на ослобођење од плаћања тих доприноса (на терет запосленог и на терет послодавца) за зараду исплаћену тим лицима, плаћају се из буџета Републике Србије, а за потребе остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања сматрају се плаћеним у моменту доспелости.
Како се у стаж осигурања осигуранику рачуна време за које je плаћен допринос, имајући у виду одредбе чл. 45ђ, 45ж и 45з Закона о доприносима, доприноси за пензијско и инвалидско осигурање сматрају се плаћеним у моменту доспелости за све запослене за које послодавац остварује право на ослобођење од плаћања доприноса у складу са наведеним одредбама тог закона. Сходно томе, пошто се доприноси сматрају плаћеним у моменту доспелости нема основа за различито поступање у вези са остваривањем права и условима за остваривање права за сва запослена лица која су обухваћена предметним ослобођењем од плаћања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Наиме, како је према Закону о ПИО стаж осигурања (у који се рачуна време за које је плаћен допринос) услов за остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања, имајући у виду да се допринос за пензијско и инвалидско осигурање за сврху остваривања права по основу пензијског и инвалидског осигурања сматра плаћеним у моменту доспелости, мишљења смо да стаж осигурања треба утврдити за сва запослена лица која су обухваћена предметним ослобођењем, тј. за сва запослена лица по основу чије зараде послодавац остварује право на ослобођење од плаћања доприноса у складу са наведеним одредбама Закона о доприносима, независно од околности да ли лица у том тренутку остварују неко од права из пензијског и инвалидског осигурања.