ЕВИДЕНТИРАЊЕ ПРОМЕТА НА МАЛО ПРЕКО ЕЛЕКТРОНСКОГ ФИСКАЛНОГ УРЕЂАЈА ПРИЛИКОМ ПРОДАЈЕ ТУРИСТИЧКИХ ПУТОВАЊА

 (Мишљење Министарства финансија, бр. 011-00-00581/2022-04 од 04.3.2024. год.)

Одредбом члана 3. Закона о фискализацији („Службени гласник РС“, бр. 153/20, 96/21 и 138/22, у даљем тексту: ЗФ) прописано je да је предмет фискализације промет добра и услуга на мало (у даљем тексту: промет на мало) и примљени аванс за промет на мало. Прометом на мало сматра се сваки извршен промет добара и пружање услуга физичким лицима, као и сваки промет добара и услуга у малопродајним објектима, независно од тога да ли је корисник физичко лице, правно лице или предузетник, укључујући и промет извршен путем самонаплатних ypeђаjа – аутомата. Прометом на мало не сматра се промет извршен изван малопродајног објекта ако je корисник испоручених добара и пружених услуга, односно добара и услуга које ^e бити испоручене или пружене у случају примљених аванса, правно лице, односно обвезник пореза на приходе од самосталне делатности у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана. Малопродајним објектом сматра се сваки пословни простор и пословна просторија који се примарно користе за промет добара и пружање услуга физичким лицима, као и седиште обвезника фискализације који врши промет на мало преко интернета путем даљинске трговине.

Према члану 4. ЗФ, обвезник фискализације je сваки обвезник пореза на приходе од самосталне делатности у смислу закона којим се уређује порез на доходак грађана и сваки обвезник пореза на добит правних лица у смислу закона којим се уређује порез на добит правних лица, који врши промет на мало. Обвезник фискализације је у обавези да евидентира сваки појединачно остварени промет на мало и то независно од начина плаћања (готовином, инстант трансфером одобрења, чеком, платном картицом, на други безготовински начин и сл.), укључујући и примљене авансе за будући промет на мало, преко електронског фискалног уређаја.

Чланом 5. став 1. ЗФ прописано je да je фискални рачун фискални документ којим се потврђује да је појединачно остварени промет на мало, укључујући и примљени аванс за будући промет на мало, евидентиран у електронском фискалном уређају.

Истим чланом ставом 2. тачка 16) ЗФ прописано је да фискални рачун, између осталог, садржи и позив на број другог фискалног рачуна, односно другог релевантног документа, уколико постоји потреба.

Уредбом о одређивању делатности код чијег обављања не постоји обавеза евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја („Службени гласник РС“, бр. 32/21, 117/21, 51/22, 141/22 и 85/23, у даљем тексту: Уредба) одређене су делатности које су ослобођене обавезе евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја.

Чланом 2. ст. 1. и 3. Правилника о врстама фискалних рачуна, типовима трансакција, начинима плаћања, позивању на број другог документа и појединостима осталих елемената фискалног рачуна („Службени гласник РС“, бр. 31/21, 99/21, 10/22, 49/22, 50/22 и 57/22, у даљем тексту: Правилник) прописано је да обвезник фискализације, преко електронског фискалног уређаја, као податак о врсти фискалног рачуна, наводи један од следећих података: промет или аванс. Рачуном за аванс сматра се фискални рачун који се издаје ради евидентирања примљеног аванса за промет на мало.

Одредбом члана 6. Правилника прописано je да обвезник фискализације, преко електронског фискалног уређаја, у оквиру податка о начину плаћања, у смислу члана 5. став 2. тачка 11) ЗФ, на фискалном рачуну наводи један од следећих података, зависно од средства плаћања којим купац, односно корисник услуга плаћа испоручена добра, односно пружене услуге:

1) „готовина“ – ако се плаћање врши готовим новцем (новчаницама и кованим новцем);

2) „инстант плаћање“ – ако се плаћање врши инстант трансфером одобрења на продајном месту;

3) „платна картица“ – ако се плаћање врши платном картицом;

4) „чек“ – ако се плаћање врши чеком;

5) „пренос на рачун“ – ако се плаћање врши налогом за уплату или налогом за пренос;

6) „ваучер“ – ако се плаћање врши ваучером, новчаним боновима, интерним картицама или сличним средством плаћања;

7) „друго безготовинско плаћање“ – ако се плаћање врши безготовински другим средством плаћања које се сматра дозвољеним у Републици Србији, у складу са законом.

Изузетно од става 1. овог члана, електронски фискални уређај преко којег се евидентира промет услуге предаје хране и пића за конзумацију на лицу места у смислу прописа којим се уређује порез на додату вредност и промет хране и пића који се врши у објекту пекаре, без обзира на то да ли се преко тог електронског фискалног уређаја евидентира и други промет на мало, мора за евидентирање начина плаћања да има искључиво следеће опције:

1) „готовина“ – ако се плаћање врши готовим новцем (новчаницама и кованим новцем), инстант трансфером одобрења на продајном месту, платном картицом и чеком;

2) „пренос на рачун“ – ако се плаћање врши налогом за уплату или налогом за пренос;

3) „ваучер“ – ако се плаћање врши ваучером, новчаним боновима, интерним картицама или сличним средством плаћања;

4) „друго безготовинско плаћање“ – ако се плаћање врши безготовински другим средством плаћања које се сматра дозвољеним у Републици Србији, у складу са законом.

У случају да купац, односно корисник услуга, испоручена добра, односно пружене услуге плаћа користећи више од једног начина плаћања, обвезник фискализације, преко електронског фискалног уређаја, у оквиру податка о начину плаћања, у смислу члана 5. став 2. тачка 11) Закона, на фискалном рачуну може навести и више података из ст. 1. и 2. овог члана, при чему је у обавези да искаже и плаћене износе подељене по појединачним начинима плаћања.

Чланом 11. став 1. тачка 2) Правилника прописано је да обвезник фискализације, преко електронског фискалног уређаја, на фискалном рачуну исказује позив на број другог фискалног рачуна, односно релевантног документа, у смислу члана 5. став 2. тачка 16) Закона, у случају издавања рачуна за промет на мало, у смислу члана 2. став 1. тачка 1) овог правилника, у оквиру кога је плаћање извршено путем аванса, у целости или делимично, када се исказује позив на јединствени редни број једног или више рачуна за аванс, у смислу члана 2. став 1. тачка 2) овог правилника.

Према ст. 4. и 5. истог члана Правилника, прописано је да обвезник фискализације, у случају издавања рачуна за аванс који се односи на плаћање извршено у складу са чланом 6. став 1. тачка 5) овог правилника, у рачуну исказује поред података из члана 5. став 2. тачка 12) Закона и датум када су средства пренета на рачун обвезника фискализације. Рачун из става 4. овог члана може се издати најкасније наредног радног дана од дана пријема авансне уплате.

Одредбом члана 13. ст. 1. и 2. Правилника прописано је да обвезник фискализације, преко електронског фискалног уређаја, фискални рачун издаје купцу добара, односно кориснику услуга у штампаној форми, а која омогућава проверу фискалног рачуна, у складу са 10. став 1. Закона. Обвезник фискализације може фискални рачун из става 1. овог члана доставити електронским путем, искључиво уз сагласност купца добара, односно корисника услуге.

Имајући у виду да лица која обављају делатност из гране делатности 79.1 (Делатност путничких агенција и туроператора) нису ослобођена од обавезе евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја наведеном уредбом, лице које продаје туристичка путовања у обавези је да промет на мало – продају туристичких путовања евидентира преко електронског фискалног уређаја, и то независно од начина плаћања (готовином, инстант трансфером одобрења, чеком, платном картицом, на други безготовински начин и сл.), укључујући и примљене авансе за будући промет наведених услуга.

Када је у питању моменат евидентирања преко електронског фискалног уређаја примљеног аванса за будући промет на мало, у случају када корисник услуге – туристичког путовања изврши плаћање за наведену услугу пре њеног промета (авансно плаћање), без обзира да ли је плаћање извршено једнократно или на рате (једна или више авансних уплата), обвезник фискализације дужан је да изда рачун за аванс Аванс Продаја, који се издаје ради евидентирања примљеног аванса за будући промет на мало, и то у тренутку када су средства пренета на рачун обвезника фискализације – туристичке агенције. У рачуну за аванс наводи се и један од следећих података, зависно од средства плаћања којим корисник услуга плаћа будући промет („готовина“ – ако се плаћање врши готовим новцем (новчаницама и кованим новцем); „инстант плаћање“ – ако се плаћање врши инстант трансфером одобрења на продајном месту; „платна картица“ – ако се плаћање врши платном картицом: „чек“ – ако се плаћање врши чеком: „пренос на рачун“ – ако се плаћање врши налогом за уплату или налогом за пренос; и др.). Уколико се рачун за аванс издаје наредног радног дана од дана пријема авансне уплате, обвезник фискализације дужан је да поред датума издавања авансног рачуна искаже и датум када су средства пренета на рачун обвезника фискализације.

Када је у питању моменат евидентирања промета на мало преко електронског фискалног уређаја приликом продаје туристичких путовања, мишљења смо да обвезник фискализације – туристичка агенција може да евидентира тај промет на дан када је корисник услуге добио од туристичке агенције документ о праву да крене на уговорено путовање сходно програму путовања, а најкасније на дан када je извршена (завршена) туристичка услуга према програму путовања, издавањем (коначног) фискалног рачуна Промет Продаја. Обвезник фискализације, приликом издавања коначног фискалног рачуна Промет Продаја, у фискалном рачуну исказује позив на јединствени редни број једног или више рачуна за аванс уколико је плаћање туристичке услуге извршено у целости или делимично пре евидентирања промета на мало – продаје туристичког путовања.

Обвезник фискализације издаје фискални рачун кориснику услуга у штампаној форми, која омогућава проверу фискалног рачуна, у складу са чланом 10. став 1. ЗФ. Алтернативно, обвезник фискализације може фискални рачун да достави кориснику услуге и електронским путем, искључиво уз сагласност корисника услуге.

Поред тога напомињемо, обвезник фискализације, који je истовремено и обвезник ПДВ у складу са Законом о порезу на додату вредност („Службени гласник РС“, бр, 84/04, 86/04 – исправка, 61/05, 61/07, 93/12, 108/13, 68/14 – др. Закон, 142/14, 83/15, 108/16, 113/17, 30/18, 72/19, 153/20 и 138/22, у даљем тексту: ЗПДВ), дужан је да за порески период у којем je настала пореска обавеза за ПДВ по основу продаје туристичког путовања и с тим у вези обавеза евидентирања преко електронског фискалног уређаја примљеног аванса, односно извршеног промета, обрачуна и плати ПДВ у складу са ЗПДВ.