ПРИХОДИ ОД КОТИЗАЦИЈА ЗА КОНГРЕС – ДА ЛИ ЈЕ ОБАВЕЗНО ИЗДАТИ АВАНСНИ РАЧУН ЗА УПЛАТЕ ПО ПРЕДРАЧУНУ?
Питање
Удружење које има приходе од котизација издаје рачуне фирмама, јавним установама и физичким лицима. Уплате за котизације прима унапред за шта издаје претходно предрачун (уплате се примају пар месеци пре извршеног конгреса). Да ли је потребно да удружење за сваку примљену уплату издаје авансни фискални рачун и на СЕФ-у за јавне установе авансни рачун, па онда кад се одржи конгрес рефундације аванса, па коначни рачун или може све након конгреса као коначни рачун?
Одговор
Разумели смо да се ради о котизацијама за учешће на конгресима и сличним манифестацијама. Такође претпостављамо да се ради о преносивим правима, у смислу да физичко лице може да уступи своје право да присуствује конгресу неком другом, односно фирма може да пошаље на конгрес неког другог а оног који је првобитно био предвиђен.
У том смислу се поставља питање да ли се код наведеног промета ради о промету услуге одржавања предавања на конгресу или о промету услуге одобравања права приступа конгресу. Сматрамо да је логичније да се у наведеном случају ради о промету услуге одобравања права приступа конгресу. У том случају се промет дешава у тренутку промета тог права, када купац добије документ са којим има право да учествује на конгресу. Обично се тај документ добија одмах након извршене уплате котизације. Након извршеног промета (добијеног документа) се издаје фискални рачун или ефактура преко СЕФ. У том случају нема авансних рачуна, јер је промет извршен истог дана када је извршена и уплата. Наведено произлази из прописа о ПДВ, али је прецизирано и чланом 11. став 5. Правилника о електронском фактурисању:
„Авансом у смислу става 4. овог члана не сматрају се новчана средства примљена на дан извршеног промета, односно после извршеног промета.“
Уколико би се пак у наведеном случају радило о промету услуге одржавања предавања на конгресу (или нешто слично), а не о промету услуге одобравања права приступа конгресу, у том случају би се промет услуге десио чином одржавања конгреса. У том случају би било обавезно издавање авансних рачуна а затим и коначних рачуна, на начин који сте навели у питању. Исто би било потребно уколико би се радило о промету услуге одобравања права приступа конгресу, ако документ којим се то право одобрава не би био послат купцу истог дана када је извршена уплата (јер онда не би важио претходно наведени члан 11. став 5. Правилника о електронском фактурисању).
Сматрамо да се код тих котизација ради у суштини о сличном промету као када се продају улазнице за биоскоп. О тој теми можете прочитати следећи текст: